Prošlo je 15 godina od kada je Simon Reynolds, opisujući album Hex (1994) britanskog sastava Bark Psychosis, skovao termin „postrock“ i time anticipirao nešto što će se kroz koju godinu pretvoriti u pokret. Postrock bendovi su koketirali s mnogobrojnim formama i međusobno bili prilično različiti. Jedina stvar koja ih je vezivala bila je želja za eksperimentisanjem i neklasičnim muzičkim izražavanjem, koje se neretko dosta udaljavalo od postojećeg rock šablona
Tokom zlatnog perioda pravac su obeležila imena koja su trag ostavila daleko van njegovih granica, zaključno sa Teksašanima Explosions In The Sky, skupinom najzaslužnijom za ekspanziju koja je usledila u poslednjih nekoliko godina i koja je sam izraz modifikovala i unapredila. Što je najpozitivnije, svaki sastav koji je ušao u Gornji dom moderno orijentisanih postrock grupacija (koliko se god temeljio na bogatom nasleđu koje su ostavili prvoborci GY!BE, Mogwai ili Tortoise) neosporno je originalan i na svoj način doprinosi uzdizanju žanra na viši nivo.
Stepen mešanja različitih pravaca danas je izraženiji nego ikada, i zato je termin „postrock“ postao preuzak da se obuhvate svi pokušaji koji se vode njegovom vizijom, bilo da su metalizirani, džezirani, elektronizovani... No, s obzirom na to da se pevanje u većini slučajeva smatra sekundarnim efektom, nije velika greška posmatrati fenomen iz instrumentalnog ugla, bez namere da se druga strana potceni.
U 2007. godini hi(p)sterija je dostigla toliki nivo da je svako zainteresovan mogao da pronađe svoj najbolji bend na svetu za koji niko drugi nije čuo. U dubokom i narastajućem okeanu instrumentalije sve je više prosečnih i generičnih, što one koji uspeju da se istaknu čini gotovo nedodirljivim. Predstojeća selekcija najvažnijih izdanja u 2007. godini jedan je od mogućih prikaza trenutnog stanja, i nikako je ne bi trebalo posmatrati kao nametljiv vodič, već kao pomoćno sredstvo u misiji istraživanja sve neuhvatljivije struje.
Američka scena je najmasovnija, najraznovrsnija i, shodno tome, najteža za analiziranje. Ipak, dva albuma se širinom izraza i umećem u njegovom sprovođenju izdvajaju iz prebogate ponude.
O bostonskoj četi Caspian i njihovom dugometražnom prvencu The Four Trees već ste imali prilike da čitate, ali nije zgoreg na kraju podvući značaj jedne tako kompletne i delikatne ploče u godini u kojoj su Explosions In The Sky podbacili izbacivši realno prosečno izdanje All Of A Sudden I Miss Everyone.
Grails iz Portlanda (na slici) su na trećem albumu Burning Off Impurities prikazali vanvremensko psihodelično ludilo protkano uticajima world i ambijentalne muzike, koje kao polaznu premisu koristi kataloge Pink Floyda, Mahavishnu Orchestre, Dead Can Dancea i Ash Ra Tempela.
No, spisak relevantnih američkih izdanja tu se nikako ne završava. Od über-hvaljenih Battles i Six Parts Seven do über-potcenjenih Beware of Safety, Tulsa Drone i Souvenir’s Young America postoji dvocifren broj radova vrednih pomena.
Pomenućemo samo kinematični Joy Wants Eternity iz Sijetla, čiji je dugosvirajući debi You Who Pretend To Sleep visceralni soundtrack emotivne otuđenosti. Ako je suditi po istoimenom EP-ju, ova godina bi iz senke mogla izbaciti izuzetno talentovane I Hear Sirens iz Jute, koji su prikazali stepen kreativnosti na nivou koji je približan onom na kome se nalazio sada već čuveni Caspianov You’re The Conductor EP iz 2005.
U trenutku kada su Godspeed You! Black Emperor uveli krešendo kao novu formu dugotrajnog postrocka, Montreal je postao prestonica zvuka. Danas je uloga Kanade svedena na epizodnu, s nekolicinom nekada bitnih muzičara koji su i dalje aktivni i pokojim novim iznenađenjem.
Do Make Say Think jedni su od preživelih dinosaurusa koji se i dalje uspešno nose s mladim snagama (iako ne potpada striktno pod temu, njihov prošlogodišnji album You, You’re A History In Rust nezaobilazno je štivo čak i za instrumentalne puriste).
S druge strane, Destroyalldreamers su uspeli da prebrode očigledne nedostatke debija i u nasledniku Wish I Was All Flames pruže interesantan pogled na moderan shoegaze.
Najprijatnije iznenađenje, međutim, pristiglo je iz kampa anonimne skupine Tunturia (na slici), u čijem eklektičnom izrazu mnogi prepoznaju kvalitete ranijih albuma Explosionsa. Njihovo samoizdato debitantsko ostvarenje Maps je dokaz da se ne mora reći nešto novo da bi to zvučalo izuzetno.
Švedska je, kao i obično, vladala Skandinavijom, i to je već dovoljan pokazatelj snage tamošnje instrumentalne scene. Zapravo, kada bi se u obzir uzeli veličina i broj stanovnika, prostor od Malmea do Kirune bi se vrlo lako mogao proglasiti najplodonosnijim.
Kao već prekaljeni lisci u oblasti razvijanja strahovite gitarske tenzije, Scraps of Tape su markantnim epom This Is A Copy Is This A Copy nastavili sigurno putešestvije koje je započeo atraktivni prvenac Read Between The Lines All The Time.
U odsustvu novih albuma već dokazanih sastava September Malevolence, Jeniferever, Sickoakes ili Ef, koji su najavljeni za 2008, u prvi plan su iskočili debitanti – skandinavski odgovor na Caspianove egzibicije Pg.Lost (Yes I Am), koji su u samom startu najavili uspešnu karijeru.
Iako ne sasvim instrumentalni, popasti veterani Logh (North), shoegazeični povratnici Aerial (The Sentinel) i postrockerske novajlije Immanu El (They'll Come They Come) najbolji su i najlepši primeri prerastanja vokala u instrument i njegovog potpunog utapanja i prepuštanja magiji instrumentalnog segmenta.
Poznato je da će se Islanđani Sigur Rós, Finci Magyar Posse i Norvežani The Samuel Jackson 5 uskoro oglasiti, pa je samim tim jasno da ostatak Skandinavije spram Švedske ovoga puta neće biti toliko inferioran.
Sa Ostrva je u proteklom periodu izašlo manje kvalitetnih ploča nego uobičajeno, što je zatišje pred buru koja se očekuje u tekućoj godini.
Ne samo predvodnici britanske scene, već i utemeljivači sve češće upotrebljivane odrednice „neopostrock“, 65daysofstatic nisu opravdali status pomerača granica trećim radom The Destruction Of Small Ideas. Primaran akcenat je sada stavljen na veliku predstojeću turneju sa The Cure, na kojoj će se skoro milionski auditorijum upoznati s njihovim fascinantnim repertoarom.
|
Ključni pojmovi postrocka:
eklektika – U želji za eksperimentisanjem, postrock bendovi razvijaju ideje iz najrazličitijih muzičkih stilova. Koristeći kraut-rock, prog-rock, IDM, jazz, space rock, math rock, ambijentalnu, klasičnu muziku i druge eksperimentalne pravce, oni pomeraju granice muzičkog izraza i ruše tradicionalne rock šablone. instrumentalizam – U udaljavanju od klasične forme strofa-refren, postrock stavlja akcenat na čulnu stranu, a ne na samu strukturu pesme. Izražavanje se zbog toga praktikuje u instrumentalnom obliku, pri čemu se vokali, ako postoje, uglavnom podređuju muzici. Hex – Album britanskog sastava Bark Psychosis pri čijem je opisivanju poznati kritičar Simon Reynolds prvi put upotrebio kovanicu postrock. Iako su neka ranija izdanja trasirala put kojim će se kretati mnogi protagonisti tog usmerenja (Slintov Spiderland, 1991, ili Talk Talkov Laughing Stock, 1991), Hex se, ipak, smatra kamenom temeljcom žanra. Tortoise – Verovatno najzaslužnija grupa za širi proboj postrock zvuka. Njihov album Millions Now Living Will Never Die (1996) ingeniozno je pokazao do koje mere postrock može koketirati sa drugim muzičkim formama, i na taj način započeo trend koji će se u narednim godinama pokazati kao najizazovniji i najzanimljiviji u rock muzici. Čikago – Prestonica zvuka sredinom i u drugoj polovini devedesetih, koja se okupila oko izdavača Thrill Jockey i producentskog dua Jim O'Rourke (Gastr Del Sol) i John McEntire (Tortoise). Bendove sa ovog podneblja karakterisao je jak stepen improvizacije. Montreal – Epicentar postrocka na prelazu milenijuma. Okupljeni oko etikete Constellation, Godspeed You! Black Emperor, A Silver Mt. Zion, Fly Pan Am i ostale grupe preuzeli su primat i nekoliko godina (do pojave sastava Explosions In The Sky) usmeravali scenu svojim dugotrajnim kompozicijama. Mogwai – Škotski sastav koji je uveo postupak postepenog građenja dinamike, tzv. tihi/glasni kontrast, u kome se ponavljanjem jedne melodije, u obliku krešenda, stvara tenzija koja dovodi do eksplozivne kulminacije. Ovaj koncept je dosta prisutan u modernom postrocku. Sigur Rós – Enigmatična islandska skupina koja je postrock obogatila artističkim, eteričnim zvukom i koja je za svega par godina uspela da preraste u pravi fenomen, poznat i priznat daleko van granica žanra. neopostrock – Najnovija forma zvuka nastala sa pojavom šefildske skupine 65daysofstatic. Napuštajući koncept dugotrajnih krešenda, bendovi ovog usmerenja se okreću jezgrovitim, kratkim formama, koje su energičnije i nose podjednaku tenziju. U postrock se uvode pravci koji se ranije nisu javljali, kao što su metal ili glitch. |
Zato je u punom sjaju buknuo bristolski The Pirate Ship Quintet, osmočlana ekipa sa afinitetom ka rušilačkom epskom zvuku, koja je u svega pola sata sačuvala obraz Engleskoj i najavila nedokučive domete. Republika Irska je predstavnike imala u poznatoj elektro-gitarskoj četi God Is An Astronaut (Far From Refuge) i mlađanom kvartetu Parhelia (Oceans Apart EP), čiji je rafinirani postrock formula osuđena na uspeh.
Ove godine se očekuju ponovna oglašavanja glavnih uzdanica – bajkovitog ansambla Yndi Halda (na slici) i metaliziranih Up C Down C, kao i debitovanje skupina koje su se 2007. odlično snašle u skraćenim formama, poput Flies Are Spies From Hell, Her Name Is Calla i Maybeshewill i severnoirskih uzdanica And So I Watch You From Afar.
Preko puta Lamanša nije bilo toliko bitnih dešavanja, jer su se posle burne fudbalske 2006. Italijani i Francuzi uspavali. Tako je najbolji kontinentalni album pod nazivom Your Reward... A Bullet neočekivano došao iz Portugalije, a delo je kolektiva iz Leirije The Allstar Project (na slici), koji je uspostavio dobru ravnotežu i obitava u dijapazonu od osetljivog klavira do potpuno napetog, gotovo bučnog ambijentalnog otklona.
Belgijanci Motek su prvenac izdali 2006, ali su tek izlaskom prošlogodišnjeg EP-ja uspeli da svetu prezentuju svoju višeslojnost i maštovitost u žanrovskoj kombinatorici, spajajući prog, jazz i postrock na interesantan način i nastavljajući uspešan niz produkata iz ove zemlje koji su započeli Sweak.
Nemci se, kao i uvek, klackaju negde između. Kolekcija snažnih gitarskih numera Satellite Bay koju su izdale pridošlice Long Distance Calling predstavlja njihov najvredniji momenat.
Ostatak sveta je malo zatajio u 2007, što ne znači da ova godina neće doneti ekspanziju neke od tradicionalno snažnih scena. Tu se pre svega misli na japansku, koja je u 2007. bila izuzetno ekspresivna na instrumentalnom polju (World’s End Girlfriend, Kashiwa Daisuke, Opitope), ali ne i u njegovom rock derivatu.
Opasni Australijanci uvek vrebaju i Laura, Because of Ghosts ili Triosk sigurno neće dopustiti da kenguri ponovo iščeznu s mape. Sve u svemu, sa stanovišta instrumentalnog rocka, 2008. bi trebalo da donese još veću geografsku angažovanost, koja će neminovno rezultirati još bogatijom ponudom. Kraj fenomena ne da se ne nazire, već je i posustajanje misaona imenica.
Srpska scena, nažalost, još ne pokazuje puls. Na njoj u ovom trenutku postoji samo jedan bend koji se može vrednovati u svetskim okvirima žanra, dok se za nekolicinu još smatra da bi mogli odigrati značajniju ulogu u godinama koje slede.
Nakon izuzetnog prvenca iz 2006, subotička Ana Never (na slici) nije bila aktivna u prethodnoj godini. Beogradski teškaš Consecration je u 2007. napravio nekoliko ubedljivih pesama ovog usmerenja koje se nisu našle na njihovom prvencu Aux, ali su na redovnom repertoaru na svirkama.
Zemlja broj 9 je izdala istoimeni debi za hrvatsku etiketu Slušaj najglasnije! i svojim elektronsko-krautovskim pristupom instrumentalnoj formi trijumfovala u jedva postojećoj konkurenciji.
Subotička ekipica Balans je skorije proširena i debitovala je na istoj etiketi izdanjem Nestajući obrisi u vodi. U njihovom popastijem prilazu, u kome se primećuju uticaji i Labradforda i Gastr Del Sola, može se uočiti veliki potencijal.
Ni u susednoj Hrvatskoj, u kojoj je instrumentalna scena daleko razuđenija, nije bilo previše inspirativnih pokušaja. Novi Don’t Mess With Texas je tapkanje u mestu u odnosu na ranije pokazanu inspiraciju, dok je pojava potpuno ludog sastava Tigrova Mast zanimljiva jedino ekstremnijim muzičkim avanturistima.
|
Najiščekivaniji albumi 2008:
Daturah – Reverie (april, Graveface Records) |
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Nikola (gost)
| 25.02.2008. 18.01.28
Odličan text, 65dos mi je definitivno najbolji album 2007. godine. Logh je fin album, njihovo najzrelije izdanje do sada čini mi se. God is an Astronaut ponovo fenomenalan, nisu napravili nijedan loš album do sada, a kamo li pesmu. Caspian - Book Nine = wall of sound. Ne znam da li je možda trebalo pomenuti još Junius, mada su izdali samo one dve pesme. Sve u svemu, jedva čekam nov Gregor Samsa album. :)
-
Young Team (gost)
| 25.02.2008. 18.40.24
Iscrpno i temeljno,ali korisno i selektivno.
Znam za jedno 40% navedenih bendova,tako da cu se potruditi da popravim tu statistiku.
Hvala puno!!
-
Aj vont nou... (gost)
| 25.02.2008. 18.56.39
...zanima me koliko je albuma iz ovog teksta preslusala Maja Uzelac?
Sigurno! Sve!
-
Up C Down C (gost)
| 25.02.2008. 19.57.37
Divno da je neko uzeo da edukuje ljude ovde o najsavrsenijem muzickom pravcu :)
Slazem se sa izborom albuma, vecinu sam slusala, posebno mi je drago sto su pomenuti scraps of tape, long distance calling i pg lost... fantasticna izdanja...
mada bih ja ubacila i american dollar, giants,north, johnny23...vrlo lep prikaz svakako!!!
-
n (gost)
| 25.02.2008. 20.20.55
a zagrebacki bend seven that spells nije vredan pomena? veliki propust.
-
buda (gost)
| 25.02.2008. 21.11.12
lep i informativan tekst.
Logh ce sigurno postati veliki bend u indie krugovima.
-
krang (gost)
| 25.02.2008. 21.39.06
lep i informativan tekst, seven that spells nije vredan pomena. Slazem se sa izborom albuma.
Sigurno! Sve!
Hvala puno!!
Sve u svemu,
trebao mi je ovaj mali presek, batalio sam ovakvu muziku ove godine. poz
-
ex-post rocker (gost)
| 25.02.2008. 21.45.19
otkud informacija za novi MOGWAI? nigde nisam cuo ni da treba da izadje ni taj naziv!
dobar tekst, tek sad vidim koliko nisam pratio ovu scenu poslednjih godina.
-
Marko (gost)
| 25.02.2008. 22.02.51
Divan pregled prethodne godine; pokriven ceo svet, izbegnuto puko nabrajanje i dosadne top liste.
Sve najbolje na jednoj gomili i, nadam se, pomoci ce ljudima da uvide koliko je ovaj zanr bogat i koliko je promaseno opisivati ga celog kroz etikete "wall of sound", "tiho-glasno" i sl.
-
goran (gost)
| 25.02.2008. 23.47.14
koncentrisan i koncentrovan presek sirakog dijapazona new age muzike u svakom svom sirem smislu, u ovom slucaju onoga sto se proklamuje kao post rock... svakako vanjin lep pokusaj gotovo enciklopedijskog razgranicavanja i razgranjavanja svega kako na globalnom tako i u logalnoj slabo kulturno apsorbujucoj sredini. ali obrada ovakve teme, svicemo se složiti zahteva mnogo promišlanja i mnogo ispisanih tomova... ali anyway, lepo je videti da u opstem skapavanju i oskudevanja medija u nas, koji bi osvetljavali ovaj deo muzickog univerzuma, ovo jeste svakako lep gest i poduhvat.
p.s. ana never je bila aktivna prosle godine, zar izmedju ostalog ring ring nije dovoljno svedocanstvo... a uskoro sprema sijaset samo-izdanja i neku vrstu farewell koncertne aktivnosti ;)
-
Dina (gost)
| 26.02.2008. 00.31.07
Slazem se sa Goranom, ovo je tema kojoj je odavno trebalo posvetiti dosta prostora, jer to svojom kvalitetom i kvantitetom, pa i samim svojim mjestom unutar new age muzike, zasluzuje. Ovaj tekst je, kao presjek prosle godine, gotovo idealan, ali ljudi ovde na zalost slabo poznaju background cijele price i zato je onaj rjecnik pojmova pun pogodak. Svaka cast i za trud i iskazano znanje.
@Gorane, zasto "farewell"? :(
-
Alexx (gost)
| 26.02.2008. 17.39.15
Meni je novi Explosion In the Sky odlican!
-
S. (gost)
| 27.02.2008. 14.58.57
da li neko zna sta se dogodilo sa bendom 1 mile north?
-
m (gost)
| 27.02.2008. 16.41.59
1 mile north je (bio) dobar bend, nisam cula nista od njih godinama. mogao je ovde mozda i efterklang da se ubaci, jeste da ima pevanja, ali je "sporedno".
-
Yin-Dee Hal-Dar (gost)
| 28.02.2008. 18.25.34
Briljantno i ostroumno tumacenje najgenijalnijeg i najsavrsenijeg muzickog pravca!!!
Mozda je trebalo ubaciti jos neke band-ove ili ih cisto pomenuti, ali lepo je videti da se neko trudi da, makar ovim putem, priblizi post-rock pravac ljudima sa ovih prostora:]
Sve pohvale autoru teksta!!!
-
tomislav (gost)
| 07.03.2008. 15.29.38
Generalno, meni je čitav taj post-postrock nultih godina poprilično nezanimljiv. Ustajao. Čuo sam podosta ovih bendova iz navedenog. 65DOS znam od samih početaka i nažalost, osim prvog albuma i demo mashup snimki nisu napravili ništa vrijedno neke veće hvale, ali mi je drago da su uspjeli. Caspian se trude, ali rezultati su najčešće oprečni (kad su dobri onda su izvrsni, kad nisu onda su grozni), Sickoakes su super. Generalno, ni najmanje bajno ko što je nekad bilo (ako je bilo?) i drugo nije ni bilo za očekivat; ima smeća (više) ima i zlata (manje). Iznenađenja nema. Backlash is a bitch.
Što se tiče naših krajeva, zaboravita na Texašane, Omaha je buzzword. Mutual of Omaha. Mrdnu li guzice, bit će svega. A i Slovenija svoje boje brani sa fenomenalnim Plueg.
Bolje od goleme većine bendova iz teksta. Ako ne i svih.
-
funkymecca (gost)
| 09.04.2008. 12.52.42
ma daj bre alternativci, nadjite zivot...
rock je tako mrtav da mu ni "post" prefiks ne pomaze...
-
lepotica dana (gost)
| 23.02.2009. 13.54.35
Ja wolim potcenjene Beware of safety,It is curtains iz 2oo7 meni super i wredan pomena:),
-
Akira (gost)
| 24.03.2009. 14.48.23
Hoce li biti nekog pregleda 2008. godine? Beware of Safety i Samuel Jackson 5 su izdali opasne albume!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.