Sa 11 % opštinskog budžeta namenjenog kulturi, Subotica je lider po ovom pitanju u našoj zemlji. Još od ranije se zna da je najseverniji srpski grad, zahvaljujući međunarodno prepoznatom radu grupe Ana Never, neformalna prestonica alternativnih gitarskih pristupa u Srbiji. Potvrdu toga sa svoje strane daje i debi album sastava Balans, koji majstorski vraća akustiku na zvučnu mapu Srbije
Ova grupa postoji 11 godina i veći deo svog postojanja broji samo jednog člana – akustičnog gitaristu Edvarda Halasa. On je u međuvremenu pojačao redove lokalnim vedetama, te je Balans danas četvorka koju pored Halasa čine još pevačica Valentina i gitaristi Neša i Terza.
Veoma aktuelna i relevantna simbioza novih tehnologija sa starim sviračkim iskustvom, već primećena u radu grupe Goribor, na Balansovom prvencu ima potpuno drugačije ishodište: Nestajući obrisi u vodi je nepretenciozan i izuzetno lako slušljiv album. Halas je od svog benda napravio poligon za demonstraciju umeća različitih tehnika sviranja gitare, bez muke pokrivajući klasične i nju-ejdž obrasce.
Posebnu geografsku notu daju česte tamburaške deonice. Na ovu osnovu izvrsno su legli nepretenciozni elektro ukrasi, čineći da Balans u boljim momentima ploče podsećaju na setnu zvučnu sliku sa albuma Classics njujorškog dvojca Ratatat, što je impresivno ako se zna da pomenuti Amerikanci pripadaju samom vrhu savremene eksperimentalne muzičke ponude.
Iako trip-hop ritam sekcija zaokružuje čitavu priču nekih numera, ona je najslabiji deo ovog izdanja. Bitovi u pojedinim pesmama štrče u odnosu na ostatak kompozicije (neko je pomenuo Bo?), što je slučaj u pesmama And you smiled at rain i Gde je moja devojka. Srećom, ima i pesama, poput MMMMMMM, u kojoj sirovi hip-hop lom postavlja sve kockice ovog čudnovatog mozaika na svoje mesto.
U formama bez ritmičke podloge, Balans postavljaju standarde, bilo da je reč o izvrsnim meditativnim komadima poput Pogled ka nebu i Ona je došla, ili pak jedinoj vokalnoj numeri Kiša, na tekst Čedomila Veljačića, u izvođenju Ane Patarčić.
Intenzitet pesama pomalo opada pri kraju albuma i pesme su hermetičnije, ali ni ta činjenica ne kvari sveukupni utisak da je osvežavajući debi Subotičana još jedan u nizu srpskih trijumfa Zdenka Franjića.
Akustični valeri prelivaju se u trip-hop mešalici. Iako nije lišen nedostataka, reč je o potpuno samosvojnom univerzumu, mirnoj luci – utočištu od talasa svakodnevne buke.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari