Raising Sand

Po pravilu, svako od poslednjih 10-ak izdanja Roberta Planta prati priča kako je vremešno rok božanstvo u formi u kakvoj nije bilo još od vremena Led Zeppelina. Kad se slegne prašina, vidi se da skoro sve što je Plant potpisao od prvog solo albuma Pictures at Eleven (1982) oscilira između prosečnog i dostojanstvenog, profesionalno održavajući na najvišim pozicijama rok mitologije kako njega, tako i bend u kom je stekao slavu.

Naravno, treba reći i da je Plant jedan od retkih rokera starije generacije koji je uvek bio upućen u najvažnija muzička strujanja trenutka. Recimo, u intervjuu datom 1986. za domaći časopis Rock, oduševljeno je govorio o Hüsker Dü, R.E.M. i The dB's.

Novo čedo Plantovog opusa nastalo je u saradnji sa najkomercijalnijom pevačicom blugrasa Alison Krauss i mahom se svodi na obrade narodnih pesama američkih rokera. Iako marketinška kampanja za ovaj album ističe spoj nespojivih nasleđa Planta i Kraussove, istina je da Plant od samog početka 40 godina duge karijere peva folk pesme i da, zapravo, najveći deo mistike njegovog glasa dolazi iz istančanog osećaja za englesku narodnu muziku. To znači da je spoj Planta i Kraussove sudar svetova koliko i duet Dobrivoja Topalovića i Ane Bekute, samo što je ovde reč o folk muzici savremenog Rima.

Raising Sand sadrži 13 obrada: od omiljenog muzičara starijih rokera Toma Waitsa (Trampled Rose), preko kultnog pisca pesama Townesa Van Zandta (Nothin'), do autora koji još uvek čeka svoje ponovno otkriće - Genea Clarka (Polly Come Home i Through the Morning, Through the Night).

Kao i na prethodnom, takođe solidnom albumu obrada Dreamland (‘02), Plant i ovde nudi jednu svoju pesmu - Please Read the Letter - kako bi još jednom potvrdio ukorenjenost u tradiciju kojom se bavi na Raising Sand, kao što je na zanimljivi disk Bring It On Home, koji je nedavno kompilirao za časopis Uncut, uvrstio i jednu svoju numeru.

Susret glasova Planta i Kraussove stvara magiju kakva se retko čuje, muzička pratnja je u skladu sa reputacijom pevača, a producent T Bone Burnett ceo album upeglava na sličan način kao Daniel Lanois jednu od najboljih solo ploča Emmylou Harris - Wrecking Ball (‘95).

No, tu se krije i mana Raising Sanda: pored očekivanih superlativa koji se mogu uputiti ovom izdanju, ono deluje kao slika nekog majstora naivne umetnosti u skupocenom ramu optočenom dijamantima. Svaka sirovost originalnih pesama je ukroćena i uglačana na način na koji pomenuti Lanois od svake nove Dylanove ploče sačinjava muzejski eksponat kome ne možete a da se ne divite.

No, dok Dylan svoje pesme dragovoljno daje Lanoisu na pakovanje, izuzetne interpretacije na Raising Sandu ove pesme prebacuju iz odeljka narodne u fioku pop muzike za odrasle, ali bez osećanja proživljenosti Cashovih American Recordings.

Ipak, pošto je većina obrađenih autora manje poznata od potpisnika albuma, sasvim je na mestu skretanje pažnje milionskom tržištu Planta i Kraussove na njih. Isto tako, nema se šta zameriti ni činjenici da će i ova, kao i svaka sledeća ploča ovo dvoje umetnika, i jednom i drugom zasluženo nastaviti da održava kako komercijalnost, tako i nespornu harizmu.

Video:

• Promo intervju

Spisak pesama:

1. Rich Woman (Dorothy LaBostrie-McKinley Millet)
2. Killing the Blues (Rowland Salley)
3. Sister Rosetta Goes Before Us (Sam Phillips)
4. Polly Come Home (Gene Clark)
5. Gone, Gone, Gone (Done Moved On) (Phil and Don Everly)
6. Through the Morning, Through the Night (Gene Clark)
7. Please Read The Letter (Robert Plant-Michael Lee-Jimmy Page-Charlie Jones)
8. Trampled Rose (Tom Waits-Kathleen Brennan)
9. Fortune Teller (Naomi Neville)
10. Stick With Me Baby (Mel Tillis)
11. Nothin' (Townes Van Zandt)
12. Let Your Loss Be Your Lesson (Milt Campbell)
13. Your Long Journey (A.D. Watson and Rosa Lee Watson)