ROBERT PLANT AND THE STRANGE SENSATION
Mighty Rearranger
Veći broj pesama poseduje hard rock čvrstinu kakvu je publika i očekivala od jednog Zeppelina. Iako je početak karijere Plant podredio blues ritmu, vremenom se preorijentisao na istočnjački etno. Taj eksperiment, iako na prvi pogled nespojiv sa rockom, postigao je zadivljujući rezultat i na novom albumu
Pokušaji da već napuklim glasom podigne nivo adrenalina kod slušaoca, kako je to nekada s lakoćom činio, djeluju pomalo nostalgično ali ne i patetično, jer ne treba zaboraviti da je 57-ogodišnji Plant pre svega izvanredan kompozitor, sposoban da stvori dinamičan album koji, poput dobrog trilera, pažnji slušaoca ne dozvoljava da odluta ni za trenutak.
Po mnogo čemu je
Robert Plant svojim solo projektima bliži zvuku ex matičnih
Led Zeppelina nego što su to preostali živi članovi: gitarista Jimmy Page i basista John Paul Jones. To možda i jeste objašnjenje zašto su njegovi samostalni albumi po pravilu izazivali najveće interesovanje poklonika ove legendarne grupe od njene smrti 1979. godine. Situacija se ponovila poslednjim studijskim izdanjem zvanično objavljenim 10. maja snimljenim sa njegovom pratećom grupom Strange Sensation.
Oficijelna verzija ploče sastavljena je od 12 pesama, savršeno produciranih i obojenih već tradicionalnim "kašmirskim orijentalizmom" koji se na kašičice provlači još od prvog solo projekta Pictures at Eleven (1982). Jedinstven stil pevanja jednog od najcenjenijih vokala rock muzike uopšte postiže impresivan rezultat, baš kao i na prethodnih osam solo izdanja. Sa druge strane, da se ne lažemo, Plant je već odavno zašao u “najbolje godine” i njegov glas je dosta izgubio od početne snage koja je zauvijek opčinila milionsku armiju poklonika. Toga je i sam svestan, snizivši vokalnu virtuoznost za čitavu oktavu.
Ostatak posla učinila je dobra produkcija, što ipak ne krnji ukupan utisak. Pokušaji da već napuklim glasom podigne nivo adrenalina kod slušaoca kako je to nekada s lakoćom činio, deluju pomalo nostalgično ali ne i patetično: ne treba zaboraviti da je Plant pre svega izvanredan kompozitor sposoban stvoriti dinamičan album koji, poput dobrog trilera, pažnji slušaoca ne dozvoljava da ni za trenutak odluta.
"Uticaji stižu i sa istoka i sa zapada", posavetovao je nedavno nekog engleskog novinara, i to se oseti u ugođaju dvanaest novih pesama - od bluesa i pastoralnog folka (apsolutno predivna All The Kings Horses ) do west-coast rocka, od britanske tradicionalne muzike do afričkih beatova pa čak i tragova jazza.
Veći broj pesama poseduje hard rock čvrstinu kakvu je publika i očekivala od jednog Zeppelina. Iako je početak karijere Plant podredio blues ritmu, vremenom se preorijentisao na istočnjački etno. Taj eksperiment, iako na prvi pogled nespojiv sa rockom, postigao je zadivljujući rezultat koji ima traga i na novom albumu. Iako se ortodoksnim rockerima kosa diže na glavi povezivanjem pojma komercijalno sa Plantom, u njegovom slučaju to podseća na godinu 1983. kada je top-liste zauzeo singl hit Big Log , skinut sa albuma Principle of Moments . Ta vrsta komercijalnosti prikrivena je i na Mighty Rearranger , koju će svako prepoznati u nekoj od 12 pesama.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.