Ove nedelje u Beograd stiže specijalni izaslanik rokenrol tribunala, naš stari ratni drug - Don Karlo del Donovan. Na dnevnom redu su kao i obično, najtraženiji, ali masama, naročito domaćoj mladeži nepoznati begunci: Ljuti Domaći Rokenrol i Hrpski Mejnstrim Pop
''Karlo je bio drag i mio dječak On nije nikad, ne nikad nije...“
(Buldožer – preuzeto bez odobrenja autora)
Sudeći po Gu(či i Eg)zitu, publike je dovoljno na obe strane, a i za one (ne)opredeljene (Let 3) ima dovoljno mesta. Para nije nikad bilo dovoljno, ali uvek je bilo bolje, n-ego sada. Nemam pojma u čemu je problem, pristalica sam brzih i efikasnih rešenja. Mislim da je masovni harakiri jedini izlaz. Ajde da se svi masovno poubijamo za 25. maj?
Prema najnovijim izveštajima uglednih svetskih banaka (UPS Group, Agro-Kolo, Marylin Manson & Braće Lynch BB, Jugobanka...), ni situacija u regionu tj. na potezu od etno Anda preko Dižej-Evro-Bobo-Azije pa sve do centralne i južne japanske noise-rock osovine (citat: Zbigniew Brzezinski ) – nije ništa bolja.
Američki punk se tako dobro krije, naši senior-informanti iz andergraunda, duboko zaglibljeni u (Dont) Touch and (dont) Go memli i SST blatu osamdesetih, već par godina ne šalju nikakve informacije o njegovom kretanju. Sluša se uglavnom aRiEM, uglavnom Hisker Di, novi Dinosaursi, novi Studžisi i uglavnom novi Dinosaursi. Evo iz režije stiže i slika bez tona, slušaju se i uglavnom novi Bruce Springsteen. I uglavnom novi Eric Clapton.
Ovi malo moderniji (low-grejd džezva šop), troše pare i nokte na skreč/vinile i druže se sa bivšim devojkama bivših dečaka bivših prijateljica jednookih Residentsa. Ekipa troši uglavnom retro-Lozu, Šljivovicu-brendiranu – prave se radio emisije – isključivo za krug odabranih. Znači niko ih i ne sluša, tj. oni slušaju sami sebe, pa se onda ogovaraju. U ogledalu.
Britanski rejv u klaksonično-rahitičnom obliku gubi vazduh već posle prvih pretrčanih dvesto metara, votka-red-bul ne pomaže ni pod tačkom razno, a ni pod... (tri tačke).
Sva sreća pa su Bon Jovi (Bon Žovi), Dieter Bohlen (Modern Talking) i sveže pušteni Golub Mira (Džejms Blant) najavili nove albume. Uskoro se pojavljuju i kilave varijacije na temu lepo omotanih kompilacija, večna im slava i hvala Boba Dylana, Marka Knopflera i Eltona Johna. Ako imate dubok džep – nemojte to nikome da kažete.
Civilizacijski obavezne Rolling Stonese smo prežvakali, sad mogu i da umru. U Mekdonaldsu smo bili još pre 15 godina. Videli smo i Igi Popa i PSB, sad i oni mogu da umru. Još samo Interpol da dovedu u Srbiju... pa i oni mogu da umru.
Najvitalnija scena na svetu – švedska (Abba, Hives, ali ne i ZZ Top), ovih dana nam je podarila novo remek-delo Lekmana Jensa. Koja čarolija, ironični tekstovi, ikea aranžmani, patos od jalovine. Nešto tako bledo i bezbojno, već godinama nismo čuli. Tako bledo i bezbojno, ruku-na-srce-da-stavim i nečujno – nisam čuo već godinama.
Da se ja možda ne ponavljam? A o kome sam uopšte pisao u prethodnom pasusu?
Nedavno smo intervjuisali poznatog jugoslovenskog teoretičara pop kulture Daria lako-je-njemu Stajića i evo šta je izjavio specijalno za magazin Popboks:
„Ja za razliku od većine domaćih pera, pišem na tastaturi. I za razliku od njih prepisujem iz nemačkih, a ne iz britanskih, američkih i švedskih izvornika. (Iako sva tri jezika govorim i na suvom tečno!) Informacija na širokopojasnom internetu je najsvežija informacija. Novine (anKat, eNeMi, MOdžO, Wajr) prodaju informacije od prekjuče. Eto recimo u sledećem Uncutu (11/2007) će da jave da je umro Lee Hazlewood, a dogodine će da objave i jedan prigodan tekst. U tri rečenice i sa ogromnom slikom buketa uvenulog cveća.“
A sad stvarno nešto da prepišem. U Nemačkoj je početkom godine izašla knjiga Fuck Forever – Smrti indie rock muzike. U izuzetno uspeloj zbirci tekstova i intervjua Alberta Kocha, urednika najtiražnijeg nemačkog muzičkog mesečnika Musikexpres, pored već odavno poznatih teza da će svaki andergraund jednog dana da postane mejnstrim, piše se i o potrebi za buntom, promenom starih vrednosti i o problemu da nove genracije nemaju protiv čega da se bore. Sve je bar prividno dozvoljeno. Ne postoji ni prividno dobro tlo za novi andergraund. Privid je moćniji od realnosti.
Postavljam sebi pitanje: Ako danas ne postoji andergraund, šta će sutra da bude mejnstrim? Da li smo zatvorili krug? Šta li će dalje biti? Da li je prošli andergraund bio tako loš, pa sad imamo tako loš mejnstrim. Madonna je avangarda! Sex Pistolsi snimaju novi album!
Strategija: više od magle, a manje od smoga u najnovijim pregovorima oko budućnosti prve domaće slobodne folk zone mogla bi da nas baci u teške muke. Iako smo osuđeni na večnu borbu protiv vetrenjača, strašno me brine što klinci kod nas, ali i u ljudskoj okolini, nemaju više vremena ni da odrastu, a ne da budu i dobri gitaristi, (lečeni očevi, primerni narkomani).
I još jedna za kraj. Bože daj nam bar jedan novi muzički trend u ovoj godini. Presušiće nam forumi!
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari