Stevan Filipović (reditelj), Nataša Vranješ (montažer), Sendy Kumalakanta (maska), Staša Koprivica (glavna ženska uloga) i Nevena Madžarević (PR filma) bili su gosti šestog po redu
Festivala srpskog filma u Melburnu, Sidneju i Pertu.
Ova manifestacija se održava s ciljem da srpskoj i australijskoj publici predstavi najbolje od godišnje produkcije srpske kinematografije.
 Ekipa Šejtana u WETA fabrici magije, sa originalnim maskama iz Gospodara prstenova |
Petočlanu ekipu Šejtanovog ratnika u Australiji je srdačno primila i ugostila grupa naših ljudi, koja tradicionalno organizuje ovaj festival, značajan za prezentaciju srpske kulture u toj zemlji.
Treba istaći da ova smotra već šest godina počiva na dobrovoljnom radu manje grupe entuzijasta na čijem čelu su Petar Kozlina, Jasna Čupić Popović i Dejan Ivanović.
Film Šejtanov ratnik mnogobrojna publika i novinari imali su prilike da vide u najboljim salama bioskopa HOYTS i Cinema Paris.
Slede Filipovićevi utisci o poseti Šejtanovaca studiju Weta…
Petak, 8. septembar 2006.
Odmah po dolasku u Velington, direktno sa aerodroma smo otišli u
Wetu. Teško je prepričati šok ljudi iz obezbeđenja, kada je u kancelariju banuo buljuk dece sa koferima, koji su došli na sastanak sa gospodinom Taylorom! Situaciju je objasnila Richardova sekretarica Tracy, koja nas je ljubazno dočekala, a zatim se pojavio i sam Richard, koji je na naše zaprepašćenje, krenuo da nam pomaže da unesemo kofere u studio!
 Glumica Staša Koprivica isprobava teško naoružanje |
Potpuno sluđeni, za par minuta smo krenuli u organizovani obilazak studija za postprodukciju Park Road, koji su zajedno osnovali Peter Jackson i Richard Taylor.
Park Road Post je najbolji primer šta je ovaj tandem učinio za ekonomiju Novog Zelanda: od male, nepoznate državice na kraju sveta (za koju su ljudi obično mislili da je australijsko ostrvo) napravili su jedan od najmoćnijih filmskih centara sveta, gde se trenutno radi pet filmova holivudske A produkcije od nekoliko stotina miliona dolara.
Studio je zaista OGROMAN, ima najsavremeniju opremu za kompletnu postprodukciju slike, zvuka i laboratoriju. Arhitektura objekta je priča za sebe: ceo prostor izgleda kao palata nekog japanskog cara, sa sve vrtom u kome zaposleni mogu da se odmaraju (meditiraju?). Naš vodič kroz Park Road je bio Ryan, Amerikanac koji je prešao iz Holivuda u Wetu, i trajno se preselio na Novi Zeland. Kako on kaže, ovde su uslovi za kreativni rad i napredovanje u karijeri mnogo bolji, a ljudi neuporedivo opušteniji i normalniji. Sve vreme obilaska, sa nama je bila i Rachel, urednica njihovog internet sajta, koja će uskoro objaviti detaljan članak o našoj poseti.
 Šejtanovci ispred Cinema Paris u Sidneju, sa domaćinom Pertom Kozlinom |
Kada smo se vratili u Wetu, u sali za konferencije nam se ubrzo pridružio i gospodin Richard Taylor, sa još par saradnika. Sala je, inače, potpuno ispunjena fotografijama, skicama, modelima i rekvizitom iz filmova koje je Weta radila, a na jednoj polici ponosno stoje i svi Oskari i BAFTA-e koje je Richard osvojio. Prosto je neverovatno sa kojom količinom entuzijazma i ljubaznosti nas je ovaj čovek dočekao. Posle upoznavanja, vrednih poklona koje smo dobili i jedno 50 autograma koje smo ga naterali da potpiše, zajedno smo pogledali trailer za
Šejtanovog ratnika.
Moram priznati da sam imao tremu skoro kao na premijeri filma, međutim, svi prisutni su fenomenalno odreagovali (čak i na neke vrlo interne fore), i nagradili nas burnim aplauzom. Richard je tražio da mu se svi potpišemo na poster Šejtana, a njihov fotograf nas je slikao za knjigu gostiju, u koju smo se uskoro i upisali, odmah posle princa Charlesa, japanskog cara, Georga Lucasa, Coppole i Bryana Singera.
Ono što je zatim usledilo je se zaista graničilo sa naučnom fantastikom: dobili smo privilegiju koju niko od gore navedenih velikana nije imao: postali smo prva ekipa koja je dobila detaljnu turu Weta Workshopa! Lično Richard nas je dugim stepenicama odveo u fabriku snova, gde smo uz detaljna objašnjenja, od sektora do sektora, imali priliku da se upoznamo sa radom ovih čarobnjaka. Ovo je za celu ekipu, a posebno našeg autora specijalnih efekata Sendija Kumalakantu, bilo iskustvo vrednije od bilo koje stipendije za usavršavanje na svetu. Oduševljen Sendijevim radom, Richard mu je organizovao ostanak u radionici dodatna četiri dana, i pristup svim njihovim materijalima! Osećaj koji imate dok prolazite hodnicima i halama, okruženi Orcima, viteškim oklopima, „minijaturama“ od po 10 metara visine, najrazličitijim oružjem, stvorenjima iz Narnije i dinosaurusima iz Konga, zaista je neverovatan.
 Rekvizita iz Gospodara |
Imali smo i retku priliku da prisustvujemo sastanku cele ekipe, u dvorištu Weta fabrike, i kada je Richard završio radni deo sastanka, ja sam se popeo na „podijum“ i zahvalio se svima koji su svojim talentom i radom napravili filmove zbog kojih smo i počeli da se bavimo ovim zanatom. Ovo je ispraćeno aplauzom, posle koga su svi nagrnuli na sanduke piva, i tako proslavili kraj radne nedelje. Najveće iznenađenje Richard je ostavio za kraj ture - kada smo obišli bioskopsku salu u kojoj su pravljene kontrolne projekcije
Gospodara prstenova, i koja je ukrašena reljefima i skulpturama likova iz svih filmova od
Braindeada do
Konga, rekao nam je da planira da tu napravi projekciju
Šejtanovog ratnika za sve zaposlene u Weti!
Oduševljeni smo se vratili u salu za konferencije, gde smo snimili ekskluzivni intervju sa Richardom, u kome smo otvoreno i detaljno pričali o prvim radovima, inspiraciji i entuzijazmu, filmovima koji su uticali na njega, važnosti mita i legende u popularnoj kulturi, transformaciji Novog Zelanda u jednu od najbitnijih filmskih regija na svetu, radu sa Peterom Jacksonom, kompromisima koje je ponekad neophodno donositi, i mnogim drugim temama.
Gledajući ispred sebe čoveka koji je radeći ono što najviše voli, inspirisao i dotakao milione ljudi širom sveta, a koji sa toliko skromnosti priča o počecima svoje karijere, kada su on i Tania Rodger (njegova supruga i koosnivač Wete), praktično od nule sagradili najveću radionicu specijalnih efekata na svetu, nismo mogli da ostanemo ravnodušni.
 Velington, prestonica Novog Zelanda |
Prepune fenomenalnih utisaka, u danu kada se većina naših najluđih snova ostvarila, do suza nas je ganuo kraj intervjua. Reagujući na moju opasku da je njihov rad nama bio najveća inspiracija, Richard je rekao kako inspiracija često može da dođe i sa druge strane, i da činjenica da je naš tim snimio Šejtana u tako nemogućim uslovima, podstiče njega da istraje u onome čime se bavi, jer ga podseća na put koji je i sam morao da pređe.
„Gospodar prstenova je obeležio Novi Zeland na filmskoj mapi sveta, kao što će i vaš film, siguran sam, obeležiti Srbiju. I tako smo mi, do juče potpuni stranci, preko naših filmova postali prijatelji. I to zbližavanje različitih ljudi, komunikacija, upravo je najveća moć i vrednost filma kao masmedija“, rekao je na kraju Richard.
Subota/nedelja, 9/10. septembar 2006.
Sledeća dva dana proveli smo pokušavajući nekako da sredimo ogromnu količinu fenomenalnih utisaka. Obilazili smo vetroviti Velington, izašli na žurku sa ekipom iz Wete, izveli smo našeg domaćina na večeru, a ujutru, poslednjeg dana, Richard nas je poveo u obilazak mesta gde su snimali Gospodare, groblje gde je sniman Braindead, i na kraju do svoje kuće, gde smo se upoznali sa njegovom porodicom i gospođom Taniom Rodger. Od nje smo dobili izuzetno vredne slike vilenjačkog grada Rivendela, sa potpisom oskarovca Alana Lee-a. Na samom kraju, Richard Taylor je izrazio nadu i želju da ćemo sarađivati na sledećem projektu, obećao nam svu pomoć koja nam bude potrebna, i odvezao nas na aerodrom!!!
 Richard Taylor ispred Broda 'Venture' iz King Kongai |
Dok smo ošamućeni ulazili u avion, imali smo osećaj da se budimo iz sna. Ovu posetu, Richardovu ljubaznost, podršku i oduševljenje sam doživeo kao najveće moguće priznanje svim ljudima koji su više od sedam godina radili na Šejtanovom ratniku, i kao najveći dosadašnji uspeh našeg filma.
Komentari
-
matea (gost)
| 21.06.2008. 08.46.41
jako lepo
-
Stanko (majke mi) (gost)
| 05.01.2009. 21.30.26
E mnogo volim onu Ticu. Staso, VRH SI. Steta sto sam mladji od tebe :-(
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.