Oštar, zabavan i lepljiv album čija svežina se ne iscrpljuje ni posle brojnih preslušavanja. Jarboli na najbolji mogući način pokazuju da snaga dobrog benda leži u – razlici!
Za razliku od većine ljudi na ovom prostorima
Jarboli pokazuju izvanredan entuzijazam i inicijativu. Ako bi se nabrojali svi projekti u kojima učestvuju članovi benda (
Sila,
Lira vega, Dvojac bez kormilara...), ako bi se uzeo u obzir njihov uticaj na čitavu scenu, na
novi beogradski underground rasut po klubićima i Internetu (Horkeškart,
Virvel,
Klopka za pionira,
Petrol,
Autopark,
Trenje...) došlo bi se do zanimljivog zaključka: oni sami svojom energijom pokreću beogradsku rock scenu.
Možda će se Jarboli zgroziti nad takvom konstatacijom, ali njihov značaj u ovom trenutku prevazilazi ideju simpatičnog, blesavog, malog rock benda iz kraja što nikako ne znači da su oni sami postali nešto više od toga.
Novi album, Buđanje proleća, pokazuje da njihova muzika i dalje kao svoje polazište ima lokalni, neobavezni šarm; u svojim pesmama, oni se i dalje usredsređuju na sudbine ljudi koji su izgradili jedan čudan, iščašen svet u svojim glavama i bližoj okolini kao oazu opstanka.
U
intervjuu za Popboks, Daniel Kovač je pre godinu dana rekao sve što treba da nas zanima kada govorimo o grupi Jarboli: „Danas se niko ne bavi pesmama. I to onim jednostavnim, prostim pesmama koje je i najteže napraviti“.
Buđanje proleća počinje režećom gitarom i sirovom energijom.
Glavugore pokreće temu pogrešnog izbora i njegovih posledica. Gorčina koja izbija u ovoj pesmi odslikava u kom pravcu se kreće temperament
Borisa Mladenovića. Ovaj sonični, new wave psihodelični šok sa jakim osloncem u domaćoj tradiciji sa početka osamdesetih, zapljuskuje u iznenadnim talasima na albumu. Sledeći takav udar je
Naši jarboli, himna svih naših propalih projekata (kako sadašnjih tako i budućih, pošto ne možemo da omanemo).
To, međutim, nije preovlađujuće raspoloženje. Pesma Možda će pasti je pravi domaći zadatak koji će verovatno ostati još dugo nerešen a koji glasi: kako napraviti savršenu pop pesmu. Lakoća sa kojom to Jarboli čine ostavlja slušaoca bez daha.
Tu su i mali svetovi koje otvara
Daniel Kovač. I na ovom albumu on se pre svega predstavlja kao šansonjer svakodnevnog i tragikomičnog.
Metak je veomavrlopresizan i
Sportista godine su primeri nadahnutog samo njemu svojstvenog duhovitog naturalističko-retoričkog izraza.
Upečatljiv utisak ostavlja i Opasna po smrt, pesma srednjeg tempa i intimne atmosfere koja zatvara album. To je jedna od najlepših melodija u domaćoj muzici koju sam čuo u poslednje vreme, sa hipnotičkim tekstom „Sporo kaplje sa krovova / A ti bi volela brže“ i ubojitim refrenom.
Svejedno o čijem se zaista autorskom izrazu radi, Jarboli uvek zvuče kao uzbudljiv rock bend sa zanimljivim rešenjima. Buđanje proleća je oštar, zabavan i lepljiv album čija svežina se ne iscrpljuje ni posle brojnih preslušavanja. Za to je zaslužna i produkcija (Boris Mladenović) koja nikada ne guta bend i njegovu energiju.
Buđanje proleća, svojim neposredovano posredovanim pričama iz života i pozivom da se očuva dostojanstvena individualnost, predstavlja autentičan dnevnik savremenog urbanog sivila posle dvehiljadite.
Novo odelo, izdavač Odličan hrčak i odličan dizajn
Saše Mihajlovića, Jarbolima odlično stoji.
Komentari
-
nedja (gost)
| 22.08.2011. 16.49.19
da li je jarbolima izašla i gramofonska ploča?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.