Aleksandra Kovač će u subotu u beogradskom Domu sindikata obeležiti 25. godina od kako je počela da se bavi muzikom.
Iako je karijeru započela još kao tinejdžerka, pevajući krajem osamdesetih prateće vokale mnogim tada popularnim jugoslovenskim muzičarima, široj srpskoj javnosti postala poznata tek kao članica K2, grupe koju je osnovala sa sestrom Kristinom Kovač. Tokom dosadašnje karijere objavila je i dva solo albuma Med i mleko i U mojoj sobi. Pored sumiranja celokupne karijere, na koncertu u Beogradu, kako najavljuje za Popboks, namerava da dovede i “najbolje ženske vokale regionalne pop scene”.
Kada sada pogledate na prethodnih vaših 25 godina bavljenja muzikom, koji period smatrate najboljim?
Svaki period mog muzičkog i životnog sazrevanja je bio bitan, jer me je naučio važnim lekcijama iz kojih sam uvek izvukla pouku. Prve profesionalne muzičke korake sam napravila kao devojčica od 12-13 godina kada sam pevala prateće vokale našim legendarnim jugoslovenskim bendovima, nakon čega sam boravila u Engleskoj, gde sam odsvirala oko 50 koncerata sa svojom sestrom Kristinom, i sarađivala sa vrhunskim ljudima iz muzičkog biznisa. Tu spadaju i Errol Brown (pevač grupe Hot Chocolate), Paul Turner (basista Jamiroquai), Derek Bramble (producent Whitney Houston, Anastasie...) Čitavo muzičko odrastanje provela sam učeći od boljih od sebe, i te lekcije su mi mnogo značile za dalji razvoj. Sećam se snimanja prvog albuma K2, kao jednog od najkreativnijih momenata u mom životu, kada su nam svi govorili da naša muzika sigurno neće biti dobro prihvaćena u Srbiji, jer je drugačija od svega što se u tom trenutku kreiralo na domaćoj sceni, pa se ispostavilo da je to upravo bio glavni atribut zbog kojih se naš prvi album prodao u rekordnom tiražu od 70.000 primeraka i pobrao simpatije publike. Slično nadahnuće sam osetila pri radu na svom prvom solističkom albumu Med i mleko sa kreativnim i progresivnim muzičkim producentom Romanom Goršekom, kada sam znala da se nesto posebno rađa na našim zajedničkim muzičkim sesijama. Proveli smo mnogo sati u studiju, tražeći najbolji zvuk, frazu i frekvenciju, i rezultat je album koji je publika nagradila MTV nagradom.Trudim se ceo život da stvaram kvalitetnu muziku i da prenesem notama iskrena osećanja, bez laži i prevare i najvažnije mi je da zadovoljim svoje lične standarde.
Kako sada gledate na projekat K2 sa sestrom Kristinom i da li možda razmišljate o nekoj novoj saradnji na zajedničkom albumu sa njom?
K2 ostaje u devedestim godinama 20.veka, kao pojava koja je napravila pomak u srpskoj pop muzici, u vidu kvaliteta kompozicije, interpretacije i produkcije. Na žalost, domaća pop scena danas skoro i da ne postoji, ali to ne znači da nema talenta i ideje. Mediji i državna kulturna politika su zaslužni za promociju gluposti i sistematsko uništavanje progresivnih ideja u Srbiji. Moja muzika, koja bi po svim svetskim standardima trebalo da bude komercijalna, ovde je teški underground, i kao takva nailazi na mnoštvo prepreka. Izuzetno mi je teško da dobijem podršku medija kako bih promovisala svoje ideje, jer ne odgovaraju kulturnoj politici ove zemlje. Ljudi koji slušaju i vole moje pesme su ljudi istančanog ukusa, koji su u Srbiji ugrožena vrsta. Tako se danas oseća svaki kreativan, progresivan i talentovan čovek u ovoj zemlji.
Nedavno ste objavili singl Jedna žena, da li je uskoro u planu i novi album?
Nova pesma Jedna zena direktno ukazuje na pravac kojim ću se baviti u sledećem periodu, a kombinuje elemente klasične filmske partiture i pop muzike. Moja dva albuma Med i mleko i U mojoj sobi , koja su izašla 2005. i 2009. godine obuhvataju kompozicije različitih stilova, od soula i jazza do rocka i countryja, i dobar su primer za mlađe generacije na kojima mogu da uče o produkciji. Za to je zaslužan muzički producent Roman Goršek, sa kojim sarađujem poslednjih 15 godina, koji je svojim poslednjim produkcijskim poduhvatima, kao sto su na primer nove kompozicije grupe Plejboj, dokazao da u Srbiji rock 'n' roll ne mora da zvuči kao da su ga svirali amateri u podrumu na raštimovanim gitarama, već savremeno, progresivno i moderno. On je takođe zaslužan za produkciju hip hop mega hita Čke beogradske, ali i novogodišnje Coca-Cola reklamne kampanje. Oboje smo timski igrači, i uvek smo okruženi talentovanim i inspirativnim ljudima koji mogu da doprinesu kvalitetu i svežini moje muzike i razmilšljanja.
Najavili ste da ćete na koncertu imati za goste muzičare s kojima ste sarađivali tokom karijere. Koga sve možemo očekivati na sceni?
Želela sam da za ovaj specijalan koncert okupim po meni najbolje ženske vokale regionalne pop scene, ali i da podržim mlade nade. Talentovana Iva Pletikosić, i vrhunske pevačice Marija Šerifović i Nina Badrić pevaće moje pesme, tako da publiku čeka vrhunski muzički užitak. Bend čini ekipa velikih entuzijasta i najboljih muzičara sa kojima sarađujem od 2007. godine sa manjim izmenama: Goran Milošević - bubanj, Goran Antović - klavijature, Branimir Marković - bas gitara i Ivan Aleksijević - klavir.
U jednom intervjuu nedavno ste rekli da ćete napustiti zemlju radi muzičkog usavršavanja u inostranstvu. Možete li nam bliže reći o čemu se tu radi?
Osećam veliku potrebu za promenom i usavršavanjem u svakom pogledu, jer me je želja za novim saznanjima uvek gurala napred, pa je to slučaj i sada. Moj dugogodišnji rad i trud su se isplatili, jer sam na osnovu mog muzičkog portfolia primljena na nekoliko prestižnih svetskih univerziteta, pa ću naredne godine otići na specijalizaciju na polju komponovanja filmske muzike.
Učestvovali ste pre par godina u domaćem izboru za pesmu koja će otići na Eurosong. Kakve šanse na ovogdišnjem takmičenju dajete našoj pesmi Ljubav je svuda u izvođenju Moje 3?
Devojke su odlicne pevačice, ali pesma ne daje šansu publici da to i čuje. Držim im palčeve, jer su izuzetno talentovane i veoma drage devojke. Kada sam se takmičila pre par godina, imala sam ideju da napišem kompoziciju koja ce predstaviti Srbiju u najboljem svetlu. Važno je da se ta pesma sluša i da će se slušati još mnogo godina, a Evrovizija ostaje kao odličan šou program, ali je daleko od onoga što je predstavljala davnih sedamdesetih i osamdesetih.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari