Umesto što je nastojala da pokrije sve srodne žanrove, u želji da pokaže koliko zna i ume, Aleksandra je morala da se drži terena koji joj najviše odgovara – fuzije popa i soula, koja je posledica i proživljenog iskustva i širokog muzičkog ukusa. Onda pred sobom ne bi imali album koji hoće da bude sve za svakoga – mlade i stare, poznavaoce i neupućene, mainstream i underground, već svedenu i do kraja ostvarenu autorsku viziju
Na gotovo sva domaća izdanja možemo da primenimo dva kriterijuma. Prvi je „hvala bogu da je album izašao“ jer u zemlji Srbiji to samo po sebi je dovoljan razlog za slavlje. Bez obzira na to što su prisutne na sceni već 10 godina, svako izdanje sestara Kovač predstavlja pionirski pokušaj da se uslovno rečeno crni zvuk (soul, rn’b, hip hop i funk) ustoliči u kanon srpske pop muzike. Ako se vodite tim načelom i dođete to ovog super stilizovanog CD-a, poslušajte preporuke svih ovdašnjih ženskih i lifestyle magazina - ovo je album godine. Tu se vaša potreba da čitate dalje ovaj tekst završava.
Sa druge strane ako mislite da svaki album, izašao u LA-u, Londonu ili Uzbekistanu treba da teži istom standardu: orignalnosti, spontanosti i posebnoj autorskoj ingenioznosti da delić života spakuje u trominutni zvučni pejzaž, priča je ipak malo drugačija. Imajući u vidi neosporni talenat i autorski potencijal
Aleksandre Kovač, o albumu
Med i mleko se mora suditi na ovaj način.
Ako je organski nu-soul zvuk sa maxi singla
For Better of Worse od pre par godina najavio pravac kojim će se AK kretati, singl
Ti je pravi nastavak. Kad prevaziđete nazalno „al si me kupio ti“ shvatićete da je ovo najbolja pesma na albumu. Očigledno da Aleksandri najviše odgovaraju mid-tempo aretha- franklinovske pesme, gde je klavir osnova bogatom, lepršavom, ali ne i pretrpanom aranžmanu. Da je nastavila u ovom stilu, imali bi smo srpsku verziju
Jill Scott.
Posle prve numere i očekivanja koja ona nameće problemi započinju, jer ono što sledi su wanna-be MTV hitovi na engleskom koji su potpuno neprikladan kontrast sporijim ljubavnim pesmama.
Fokus se odmah gubi u sledećoj C’mon Boy, u kojoj Aleksandra pokazuje kako ume da gruva kao i bilo koja trenutno aktuelna rn’b diva, pokušaju da se takmiči sa trenutnim hitovima svetske produkcije, što valjda opravdava sve očekivane getto fabulous fraze („let me tell you about this shorty, hot on fire... all my girls say...“), krajnji efekat je parodičan, iako to nije bila namera. Čemu tri pesme na engleskom (pored pomenute, tu su old school funk A.K’s Black Balls i Love Operator): da li želja da se probije na neko drugo tržište ili prosto činjenica da je imala već napisane pesme na engleskom nije ni bitno – celina albuma je razbijena.
Negde između
Nije nam vreme, balade u stilu Boyz to Men i
Nemoj ovako koja priziva
Mary J Blige, krije se biser
Da te volim, izjava ljubavi uz pratnju klavira i gudača, savršeno iskrena i jednostavna. Nije slučajno da su najbolje izvedene numere one čiji je tekst pisala Aleksandrina nedavno preminula majka - spomenuta
Da te volim i šaputava uspavanka
Ovde ti je dom, koje su otpevane sa neverovatnom toplinom, glasom samosvesne i emotivne žene, koji ni u jednom trenutku ne upada u sladunjavost.
Umesto što je nastojala da pokrije sve srodne žanrove, u želji da pokaže koliko zna i ume, Aleksandra je morala da se drži terena koji joj najviše odgovara – fuzije popa i soula, koja je posledica i proživljenog iskustva i širokog muzičkog ukusa. Jer, ovako deluje kao brižljivo odrađen posao marketinške agencije, gde prisustvo nekakvih kreativnih stratega, široka ponuda u kojoj svako može nešto da nađe za sebe i pozicioniranje na sceni u stilu ’baš nam treba neko ko pravi pop za odrasle ljude, kako se to inače radi u svetu’ ne garantuju da ono što čujete je vrhunski kvalitet.
Vreme kada su K2 mogle nešto informativno da saopšte publici i kada je imitiranje svetske scene i „jipi jo jipi je“ crnačih poskočica značilo najavu nečeg novog je prošlo, danas je čak i najšira publika upoznata sa svim kretanjima, pa i neko kao Karleuša misli da peva „ar en bi“.
Negde između mediokritetsko-imitatorske estradne hiper produkcije i zatvorenosti domaće muzičke scene je mesto Aleksandre Kovač. Ona samo mora još malo da se potrudi da bi ga i stvarno zaslužila.
Komentari
-
timea (gost)
| 23.11.2009. 13.30.19
cao
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.