Retki su bendovi, ne samo u lokalnim okvirima, koji postaju sve bolji kako vreme odmiče.
Foto i video: Danko Strahinić
Mesto: Amerikana, Dom omladine Beograda
Datum: 15. mart 2013.
Većina pokušava da oživi na koncertima momenat iz bolje prošlosti kad je snimljen taj album sa tom i tom pesmom, koja će obeležiti tu skupinu zauvek. Veliki prezir nema taj problem i ma kako zvučalo banalno poređenje sa vinom koje je sve bolje što je starije, bilo bi nepošteno ne spomenuti tu činjenicu. Iako postoje od sredine devedsetih i imali su sreće da naprave karijeru bez ozbiljnijih (gotovo ikakvih) kreativnih lutanja, čini se da je Veliki prezir danas na svom vrhuncu, a da se još uvek ne smatraju etabliranim, velikim bendom (što god tu u ovdašnjim oklonostima značilo). I dalje su mladi, možda zato što godinama sa njima svira Boris Mladenović iz Jarbola, koje su više od decenije smatrali “najperspektivnijem mladim srpskim bendom”. Veliki prezir je veliki utoliko što pravi sjajne pesme, koje se obraćaju pojedinicu, ali on ih najbolje doživi kad je okružen drugim ljudima. To je naš omiljeni bend za kolektivno pevanje. I sinoćni koncert je još jedna potvrda te veličine.
Promene (sa Antonom)
Sneg u martu, Beograd na minus tri, ali ljubitelji grupe su pristojno popunili salu Amerikanu (oko 450 posetilaca). Svirku su započeli sa naslovnom Svetlost i dim sa aktuelnog vinilnog EP-ja, a odmah je primećeno prisustvo još jedne gitare na kojoj je bio Damjan Babić iz benda Kriške. Slede numere sa prethodnog izdanja Nikad je kraj: No no, Nema hrabrosti, Probudi se sine, ali i hitovi iz ranijih faza karijere kao što su Moram da znam, Samo tebe znam, Između. Zadovoljstvo koje osećaju momci na bini se prenosi i na publiku, a da nema nikakve posebne komunikacije između Koleta i nas.
“Nešto te poziva, nešto te uzima” da li je to ljubav prema muzici ili ljubav prema životu, kao da između te dve stvari i postoji razlika, ali Kole tako iskreno peva da je To to i nema potrebe za objašnjavanjem, ako ste uspeli da to i osetite. U jednom trenutku, momcima će se pridružiti i najbolji ovdašnji tumač tradicije ritma i bluza – u trenutku dok sviraju Promene na bini je krem ovdašnje rock scene: Anton iz Partibrejkersa, Boris koji predvodi Jarbole i naravno Robert Telčer i Vladimir Kolarić. Neko oko mene je prokomentarisao “Pa oni nikad nisu odsvirali loš koncert.” Ne, koliko se ja sećam, ali ovaj trenutak će se postaviti lestvicu još više. Pošto je rediteljka Andrijana Stojković (The Box) snima film o grupi, najbolji momenti sa sinoćnjeg koncerta biće i trajno zabeleženi. Kad krenu uvodni taktovi pesme Dobro je, pomislila sam pa nemoguće da je kraj, da je prošlo više od sat i po vremena. Ali jeste, i nakon bisa na koji izvode La Stradin Okean, vreme je za odlazak u hladnu noć.
No no (sa Damjanom Babićem)
Oni sviraju opasan rock n’roll, ali imaju predivne melodije, kao naša verzija grupe Wilco, Veliki prezir čini se predstavlja jednu vrstu konstante, nešto na šta možete da se oslonite da vas neće razočarati. Da ne budu sve sami hvalospevi – iskoristiću priliku da kažem kako nikad nisam volela naziv ovog benda, a čula sam da su mnogi zazirali od njih, jer ih Veliki prezir asocira na srednjoškolski pank bend. I slažem se da upućuje na pogrešne stvari, ali ne greše u pridevu. Veliki bend. Sinoć u Domu omladine – veliki plezir.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
johan (gost)
| 16.03.2013. 19.38.09
veliki bend...
-
misa (gost)
| 16.03.2013. 23.31.00
opasan koncert nikad bolji,svw odsvirali u dahu,svetski bend,nijedan nas bend nije im prineti,upravo to te pesme koje su tako intimne koje pogadjaju
-
Primo Levi (gost)
| 17.03.2013. 12.43.56
bolji su Popečitelji
-
rubi (gost)
| 17.03.2013. 15.31.10
zašto?
-
jedan dub (gost)
| 17.03.2013. 12.56.08
dakle, ja VP pratim od samog pocetka i prvog koncerta koji su odrzali u danasnjem plastiku, pre XY godina, za nas 30-tak. od tada, kad god sam u prilici odem na njihov koncert. i uvek je odlicno! koncert u petak - energija, melodija, iskrenost, sirovo i surovo, od pocetka do kraja. apsolutno fenomenalna ekipa, pri tome vrlo skromna i posvecena svom poslu. saljem toplu toplu preporuku za svaki njihov nastup u koji bi trebalo da se desi, onako na slepo! sa njima - nema greske, zagarantovano dobar izlazak. i da, moj veliki favorit - "konj". sviraju na svakom koncertu. i amerikana, sala koja je stvorena za ovakve bendove (cist zvuk, lep prostor, nema guzve...)
-
Manès Sperber (gost)
| 18.03.2013. 09.02.41
dobri su i VP i Popečitelji, prvi deluju (čiste emocije) lokalno, drugi (visešlojni ritmični divertisman) globalno
-
Pedja (gost)
| 18.03.2013. 09.56.00
Woistinu bese to krasna noc i prekrasan cert.
-
Pexa (gost)
| 18.03.2013. 11.57.36
Nema tu sta da se prica. Standardno fantasticno, cista emocija, puno srce. Da, slazem se da ime benda nema blage veze sa onim sto sviraju i da asocira potpuno pogresno.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.