781-790 od 936 (strana 79 od 94)
Ispovest šefa Morr Musica iz Berlina, jedne od najuglednijih i najinovativnijih nezavisnih evropskih izdavačkih kuća
Robert E. Kapsis u knjizi Hičkok: Stvaranje slave - objavljenoj 30 godina posle prve novinarske premijere filma u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku - piše: "Ptice predstavljaju prvi, najambiciozniji i svakako najskuplji poduhvat u koji se jedan režiser ikad upustio da bi izmenio svoju reputaciju u očima ozbiljnih kritičara"
U Beogradu je od sredine marta postavljena prva velika izložba britanske savremene umetnosti u Srbiji posle 20 godina. Izložba U raskoraku dovodi u Beograd nove radove 15 značajnih predstavnika britanske umetničke scene
Američki romansijer i scenarista Iven Hanter (alijas Ed Mekbejn) u svom dnevniku opisuje kako je izgledala njegova saradnja sa Alfredom Hičkokom u vreme kada su zajedno pisali scenario za Ptice. Hanterova knjiga Hič i ja objaljena je za britanskog izdavača Faber and Faber, a kompletan Hanterov dnevnik objavio je i magazin Sight & Sound
Pančevačka scena jača je neko ikad; skupila se generacija koja se bori da istraje do kraja. Mi najviše volimo da kažemo da sviramo fast and loud dirty garage blues s primesama onoga što privatno slušamo: od Andrea Williamsa, preko MC5, pa sve do Jon Spencer Blues Explosiona
Ovaj razgovor, koji je vođen kao e-prepiska, predstavlja deo najave izlaska srpskog prevoda knjige Can't Stop Won't Stop – Ne može stati, neće stati: Jedna istorija hip-hop generacije , koja bi trebalo da se pojavi na tržištu do Beogradskog sajma knjiga 2007. u izdanju izdavačke kuće Red Box
Mnogo je mladih bendova s kojima bismo još hteli da sviramo. Možda njih četiri-pet s kompilacije Jutro, s mnogim neafirmisanim bendovima koji na njoj nisu, kao što su Žene Kese ili Till. Što se tiče onih već poznatih, bila nam je velika čast da sviramo s Presingom, a uvek smo spremni da to uradimo i s Velikim Prezirom, Autoparkom, Jarbolima, Obojenim, Darkwoodima…
Ako ste se pitali kako su svoja dela pisali Iljf i Petrov ili Boileeau i Narsejac, onda se pitate i kako pišu koscenaristi…
Urednik Popboksa u ulozi izveštača sa jednog običnog koncerta Darka Rundeka (Pozorište na Terazijama, 22. mart), te Đavoljeg advokata (*) ljudi zbog kojih ovaj sajt i postoji. Gde su granice avangarde domaćeg roka? Zašto Šarlo Akrobata ne može da se rađa svake godine? Zašto je važno da Srbija dobije svoje The Strokes i Arctic Monkeys?
Pseudonim je nastao usled činjenice da se u domaćem i stranom hip-hopu može videti sve manje ljudi koji STVARNO imaju nešto da kažu – da je to što pričaju posledica njihove harizmatične ličnosti, ljudi oko nas, odgovora na svakodnevne ili manje popularne, pa čak i lične probleme. Suština hip-hopa je nekada bila upravo to
