Masivno i jasno

Domaći rep proboj 2006. godine. Prošlogodišnji debi Natio i prvi singl Superzvezda u kojem gostuje Sky Wikluh skrenuo je pažnju šireg auditorijuma na ovog 24-godišnjeg momka iz Pančeva. Čvrsto rešen da svira rep, Iskaz ima uz sebe desetočlani prateći sastav. Zovu se Svedoci, i uživo zvuče... impresivno! U to se možete uveriti već u subotu, 24. marta, na njegovom zvaničnom beogradskom koncertu, kojim promoviše svoj prvi album, a koji se događa u okviru serijala SCENA Uživo!

Zdravo! Ja sam Zoran iz Pančeva. Imam 24 godine i studiram industrijski dizajn na Višoj politehničkoj školi. Od posla ne bežim, mada mi uz najmanje napora idu poslovi vezani za muziku. Radio sam gomilu honorarnih poslova, što u struci, što drugo. Kad ne radim, vreme provodim sa ekipom, koju uglavnom čine ljudi iz benda i, malo materijala za žutu štampu, lepšom polovinom.

U počecima svesnog razmišljanja bio sam fan roka. Preko nekih crossover varijanti – recimo Dog Eat Dog, upoznao sam se s tim, meni tada novim načinom prezentovanja emocija kroz muziku zvanim repovanje. Ušao sam malo dublje u tu problematiku i poruke koje su hip-hop izvođači tada plasirali počele su da mi bivaju veoma bliske. S druge strane, uvek sam obraćao pažnju na samu muziku. Bilo mi je bitno ili da pesma bude jak buntovnički udarac, ili da ima dobru muziku (tako sam to tada definisao; sada bih mogao da kažem i aranžman, produkciju, kompoziciju...), a ako može oba, to je pobeda!

Natio na latinskom znači rođenje, postanak. S obzirom na to da je u pitanju prvi album, kopajući po nekom latinskom rečniku, našao sam savršeno ime. Što se tiče mog pseudonima, on je nastao zato što se u domaćem i stranom hip-hopu može videti sve manje ljudi koji STVARNO imaju nešto da kažu, da je to što pričaju produkt njihovih razmišljanja, posledica njihove, kako bi trebalo da bude, harizmatične ličnosti i osvrta na stvarnost, ljudi oko nas, odgovora na svakodnevne ili manje popularne, pa čak i lične probleme. Suština hip-hopa nekada je bila upravo to. Iskaz mi se učinilo kao pogodno ime koje bi ljude trebalo da podstakne na razmišljanje, s jedne, i da ih podseti na osnove hip-hopa, s druge strane.

Dug i veoma iscrpan dvogodišnji proces. Plan za snimanje albuma nije postojao. Sve je rađeno stihijski. Znao sam da želim da se bavim muzikom i to je to. Počeo sam s pravljenjem muzike i uporednim pisanjem tekstova. Jedna po jedna, pesme su se završavale. Usledilo je pozivanje gostiju, koji su se većinom odazvali. Krajem leta je u jednom podrumu (garaži) počelo sistematsko sređivanje prvo matrica, onda vokala, i na kraju produkcija.

Ubijena je gomila sokova, čipseva, mini-pica i piva. Za svađe, kako kreativne, tako ni druge, nije bilo vremena. Nemanja Bujišić, Vlada Jovanović i ja zatvorili smo se i nismo radili ništa drugo sem albuma.

Da, naravno. Ali nisu imali sluha. Manje kuće tražile su pare koje nismo imali, dok su veće u slušanje albuma ušle tek po njegovom izdavanju. Još ne isključujem mogućnost da Natio doživi reizdanje s pečatom neke izdavačke kuće.

Prvi skromni tiraž od 100 komada skoro je rasprodat.

U Beogradu je mogao da se nađe samo na jednom mestu, i to u skate shopu Kobazz, dok je u Pančevu bio dostupan u nekoliko prodavnica i na buvljaku. Naravno, piratsko izdanje.

Tako što smo se razleteli po radnjama i nudili disk.

Spremite se, ovo će da potraje! Tu je Vlada Jovanović, a.k.a. Beatanga. On je skreč DJ i uradio je dobar deo posla kada je produkcija u pitanju. Kada nastupamo u osiromašenoj varijanti, tj. na matrice, tu smo samo prateći MC, Beatanga i ja. Slobodan – Boba Bugarin svira bubnjeve i u toj osiromašenoj varijanti postaje prateći MC. Rodoljub Katić je muzički mastermind i svira klavijature. Marko Živković svira bas i kulira. Ivan Marković svira gitaru. Sanja Ugrčić peva u tri pesme na prvom albumu, ali će to biti prošireno u daljem radu. Milica Mradaković svira violinu. Danilo Parežanin je prateći MC kada nastupamo s bendom i Relja Ilić svira bubnjeve u pesmama koje su tvrđe gitarske orijentacije. Kada su u pitanju ljudi iza kulisa, nema ih. To su gore nabrojani ljudi koji koriste svoje kontakte kako bi organizovali koncerte, štampanje plakata i slične stvari. Sami sebi smo logistička podrška. Ne treba zaboraviti ni ljude koji su zaduženi za video-radove, kako na koncertima, tako i kada su spotovi u pitanju. To su ljudi iz ekipe 15 Minutes Pictures: Peđa Niškanović, Marjan Vrhovac i Nebojša Nenadić.

Već sam pomenuo da puno pažnje poklanjam muzici. Smatram da poruka koju želim da prenesem i energija koju posedujem ne mogu na pravi način da budu predstavljeni sem u ovoj varijanti. Na prvom albumu nisu toliko učestvovali. Sada je situacija drugačija. Već postoje neke polurealizovane pesme koje ne bih uspeo sam da iznesem.

Jer je tako lakše. Sve je više ljudi s kompjuterima koji mogu da podrže neke osnovne programe za kreiranje muzike. Mnogo je teže naći bend, zakazivati probe, uigravati se s ljudima...

Sreli smo se na jednom interesantnom putovanju koje se zvalo Ekskurzija u organizaciji ekipe strip crtača i alternativnih umetnika Silent Wall. Na putu za Užice, gde je on nastupao sa Gospodarstvenim Bendom, upoznali smo se, pričali i pili, i tako se desila pesma Superzvezda.

Na ovaj ili onaj način, Wikler je spreman da pomogne ljudima koji mogu da se pronađu u ovim epitetima. Bilo da je u pitanju muzika (matrice, produkcija, aranžman,...) ili vokalne deonice (pevanje ili repovanje) – taj čovek je prosto svemoguć!

...svakodnevici. Razmišljajući o gomili pozitivnih i negativnih stvari, dolazim do raznih zaključaka koje pretačem u tekstove.

Uglavnom su vezane za psihologiju ličnosti. Da li pojedinaca ili grupe – nebitno. Govore o međuljudskim odnosima, ali i ono što je nezaobilazno kada je naše podneblje u pitanju, političko-sociološkoj situaciji.

I više nego pozitivne. Ni sam nisam očekivao da će toliko ljudi uputiti toliko dobrih kritika. Ono što sam mislio da će mi biti zamereno se i desilo. To se pre svega odnosi na par pesama na engleskom. Nisam zapamtio neki poseban komentar, ali ono što će mi ostati u pamćenju je skandiranje u Smederevskoj Palanci nakon završenog koncerta, gde smo bili predgrupa Marčelu.

Ne mogu da kažem nijednu lošu stvar kada je saradnja s Marčelom i bendom Filter Crew u pitanju. Dosad smo zajedno bili u Nišu, Subotici i Smederevskoj Palanci. Ići ćemo i u Smederevo; nastupali smo na istoj bini i u Pančevu u okviru festivala Pančevački Prvi povodom Nove godine. Sve koncerte su, pored dobre atmosfere, obeležile razne anegdote, interesantne situacije i slične stvari kada su putovanja u pitanju.

Honorare još nisam počeo aktivno ni da jurim. Gde god postoje uslovi da se dobije honorar, potrudimo se da ga izdejstvujemo. Trenutno nam je mnogo bitnija promocija. Honorare, i kad dobijemo, stavljamo u štek za unapređivanje uslova u kojim radimo.

To nam je mnogo bitno. Očekujemo samo da nas ljudi čuju. U principu, isto što i od svakog koncerta. Razlika je u tome što je u pitanju prvi koncert u punom sastavu s bendom izvan Pančeva. Nadamo se da ćemo pridobiti publiku.

Da, koliko je to ovde moguće. Stvari se menjaju nabolje. Od alternativne muzike, one koja ne izlazi iz ružičaste produkcije, još ne može da se živi. Nekoliko bendova vodi na momente čak i uspešnu karijeru, ali generalno je to problem. Čini mi se da će se u narednih par godina promeniti, pogotovo ako se bude pojavilo još izvođača koji su spremni da rade na sebi.

Spot za drugi singl pod imenom Nova Zora je u pripremi. Dakle, u pripremi je i drugi singl. Za drugi album postoji gomila ideja manje ili više obrađenih. A što se koncerata tiče, radićemo na tome da ih bude što više.