121-130 od 936 (strana 13 od 94)
Kad sam tek počinjao da radim uvek bi se našao neko da kaže “Eeee, a da vidiš kako je bilo sedamdesetih! A tek šezdesetih!”... Što ja razumem, jer je tad sve bilo novo, industrija je tek počinjala
Tog julskog dana, neobavezno glupiranje nekolicine prijatelja, postalo je osnova jedne od najdugovečnijih karijera muzičke scene ovog podneblja i važna stavka mog, kasnije odvojenog, puta. Iako uvek blentavo analitičan, poput prokletog italijanskog kompozitora zadivljenog genijem mladog Amadeusa, u tom trenutku zaista nisam obraćao pažnju na posledice previranja kojima prisustvujem
Ono na šta sam ponosan jeste što nikad nisam išao da ostavim nešto iza sebe, već da vidim nešto ispred sebe. To mi je ideja i danas, kada živim duže u Londonu nego u mom rodnom gradu. 33 pune godine, i to kad ne računam ove Švajcarske, gde sam proveo sigurno nekoliko godina
Suviše sam zauzet muzikom i nemam više vremena da idem na košarkaške utakmice. Ali sam ipak uspeo da odem i pogledam polufinalne mečeve na Olimpijskim igrama, i to je stvarno bilo dobro
Polovina dua Multietnička atrakcija o puzanju na koncertu Iggy Popa, Barseloni, Lennyju Kravitzu i onom koji zna da se zaustavi na vreme
Još jedno brzo premotavanje, valja nam se osvrnuti na staro sada kada nas čeka obilje novog gradiva (gotovo stotinu novih američkih serija koje u niskom staru čekaju prve dane jeseni)
Mainstream me ne interesuje, suviše je ograničavajući – stalno te cenzurišu, govore ti šta smeš, a šta ne smeš. Lova koju zarađuješ je manja kada radiš sam u svojoj sobici, ali sloboda koju dobijaš pride je vredna svega toga
Seli su, naručili pivo, a onda umalo popadali u nesvest spazivši veselo društvance koje je slavilo rođendan visoke teksaške manekenke po imenu Džeri Hol. Njen dečko, Mik Džeger, ustao je u jednom trenutku i uz pratnju prisutnog filipinskog orkestra otpevao svojoj dragani As Time Goes By, večnu temu iz filma Kazablanka ("Sviraj to ponovo, Sem" - rekao bi Bogart)
Souls at Zero je noćna mora za svakog recenzenta. I 20 godina nakon objavljivanja trećeg albuma kalifornijske grupe Neurosis jasno je da je reč o remek delu, samo što je đavolski teško, ako uopšte moguće, rečima opisati njegovu veličinu. Ali, da probamo...
Nikad nismo tražili formulu komercijalnog uspeha, ono što nas je vodilo je da donesemo taj vajb na scenu, da ga stvorimo, da divljamo... Da napravimo sledeću ubistvenu traku i dobru zabavu. I to se nije promenilo do danas, jer je to ono što je srž ovog benda. Komercijalni uspeh dođe i prođe
