Kompletno naša stvar

Ljubimci domaće publike i jedan od najznačajnijih bendova u poslednjih dvadeset godina na globalnoj sceni, britanski sastav The Prodigy ponovo se vraća u Srbiju, ovog puta sa čitavim festivalom čiji su organizatori. Warrior's Dance festival će biti održan 15. septembra na Kalemegdanu. Da su pripreme uveliko u toku, svedoči i dolazak Keitha FlInta i Maxima Realityja, pevača i igrača u grupi koju predvodi Liam Howlett.

Tokom prijatnog ćaskanja u beogradskom hotelu Square Nine, i u ovog puta se potvrdila ona novinarska mudrost po kojoj što je neko veća istinska zvezda to je otvoreniji za saradnju.

Možete li za početak da mi kažete nešto više o konceptu iza Warrior’s Dance Festivala?

Keith: To je nešto što smo prvi put uradili u Japanu, u formi klupske večeri. I znaš šta, izuzetno je uzbudljivo kad se nađeš u ulozi kuratora svog festivala, da dovodiš didžejeve i masivne bendove koji su po tvom ukusu. Onda smo to isto, samo na mnogom većem nivou organizovali i na Ostrvu, prisustvovalo je 65 hiljada ljudi.

Maxim: Ideja je bila da na Ostrvu uradimo nešto malo drugačije od uobičajenog šoua sa predgrupom u O2 areni. Koncept iza Warrior’s Dancea je bio da napravimo naš festival, da ne dovedemo sa sobom samo još jedno ime, već još više predgrupa, da bude ne jedna nego dve-tri bine. Da imamo kontrolu i do prikolica za hamburgere (smeh) - da napravimo kompletno našu stvar na kojoj će se osetiti Prodigy vajb.

K: Sjajno je prisustvovati svemu tome, gledati kako energija raste i na kraju još i nastupati kao headliner na sopstvenom festivalu. To je slično kao kad radiš album, imaš stvar koju treba da izguraš od početka do kraja. Ili kao kad puštaš muziku kao DJ, oblikuješ set koji će da zvuči dobro u određenom okruženju. To je ono u čemu uživamo, jer je upravo to ono što reprezentuje naš bend. Sa nekim promoterima je teško naći zajednički jezik, jer neki od njih ne razumeju muzičare, ali sa ljudima iz Exita smo se savršeno razumeli, oni su superkul.

M: Ne možeš da uspostaviš vezu sa svakim organizatorom festivala. Ima onih koji ti priđu i kažu ti „E gde si, kako je, šta ima“, ali to ne znači da si uspostavio neki poseban odnos. Sa ljudima iz Exita imamo prijateljski odnos. Oni su razumeli šta predstavlja naša grupa i šta pokušavamo da uradimo sa Warrior’s Danceom.

Nastupaćete u Srbiji po peti put. Pretpostavljam da Beograd nije slučajno odabran kao festivalska lokacija posle Tokija i Milton Keynesa...

K: Ne, uopšte nije slučajno odabrano. Mi imamo veliku bazu fanova ovde, tako da smo odlučili da se vratimo. Bili smo ovde na desetom, jubilarnom Exitu gde smo izabrani da dođemo glasovIma publike. To je bio veoma jak glas ljudi koji smo čuli. I lokacija na kojoj ćemo nastupati je fenomenalna, velika je čast što ćemo moći da organizujemo festival baš tamo i vrlo smo srećni zbog toga. Počinjem da se ponavljam, ali moram još jednom da kažem da je za dobar festival najvažnija atmosfera, a ona dolazi sa ljudima, muzikom i lokacijom. A lokacija mora da ima neku svoju magiju - pogledaj samo to mesto, njegova istorija je masivna. I mi možemo malo da doprinesemo toj istoriji i nastavimo tu priču, što je sjajno.

M: Očigledno je da Prodigy ima svoje mesto u srpskoj duši, još od koncerta 1995.

I pre toga...

M: Da, da, mi poštujemo kroz šta ste prolazili u teška vremena, poštujemo ljude koji su došli na koncert 1995. Mi smo došli da samo odsviramo koncert za naše fanove, ali za ljude iz Srbije je to bilo mnogo više – bekstvo iz situacije prepunoj teškoća u kojoj su se našli. Mnogo ljudi odavde mi je pričalo o tome, i sve to što dolazi iz njihove duše mi zaista poštujemo.

<

Za razliku od vas, Skrillex će imati svoj prvi srpski nastup na festivalu. Očigledno je da vam se sviđa to što on radi čim ste ga pozvali, da li možete da objasnite zbog čega?

K: On ima tu veliku produkciju, taj grandiozan zvuk...

M: On je jedan od začetnika dubstepa u Americi...

K: Bio sam na njegovom prvom britanskom nastupu, a zatim su Caspa i on puštali u Fabricu muziku back 2 back. Energija koju je on doneo sa sobom, čoveče... Svidela mi se  njegova muzika, svideo mi se njegov zvuk, kao i Caspin – osetio sam da tu ima dosta sličnosti sa Prodigyjevim vajbom...

M: Da, taj vajb je dosta sličan. Znaš, danas imaš dosta muzičara koji svoju muziku trpaju u reklame, stavljaju je u ovo ili u ono. Skrillex je pažljiviji, on poštuje ono što stvara. Ta etika nam je dosta bliska.

K: Osim njega koji ima tu prljavu, bučnu underground produkciju u kojoj miksuje razne stvari, na Warrior’s Danceu će nastupati i Caspa, očigledan začetnik britanskog dubstepa. Tu su i Chase & Status, melodična drum n’ bass vrsta zvuka. Tu su i energični srpski bendovi, prepuni vajba...

M: Sve su to izvođači koje bi i mi sami voleli da vidimo na jednom festivalu. Ista energija, isti uticaji zbližavaju sve učesnike Warrior’s Dancea.

Vi ste postigli veliki komercijalni uspeh bez pravljenja muzičkih kompromisa. To je veoma retko dostignuće, kako ste to uspeli?

K: Nemam pojma (smeh)... Stvarno ne znam... I sama činjenica da ne znam je ključna.

M: Mi nikad nismo tražili formulu komercijalnog uspeha, ono što nas je vodilo je da donesemo taj vajb na scenu, da ga stvorimo, da divljamo... Da napravimo sledeću ubistvenu traku i dobru zabavu. I to se nije promenilo do danas, jer je to ono što je srž ovog benda. Komercijalni uspeh dođe i prođe.

K: Naporno smo radili, uživali smo u svirkama, to nam je bilo najvažnije – da podelimo našu muziku sa ljudima. To nam je najveća strast, danas i više nego pre. Studijski snimci su rađeni za sve koji nisu mogli da dođu na nastupe.

Ako se ne varam, vi ste do sada prodali 16 miliona ploča... (Na Wikipediji se barata cifrom od 25 miliona prodatih kopija u svetu, prim. nov.)

M: 60?

Ne, 16.

M: Ok (opšti smeh). Ali mene ta brojka ne motiviše. Vozi me spoznaja da ćemo iduće nedelje negde nastupati pred deset hiljada ljudi. Sve ostalo, uključujući i prodaju albuma su samo sporedni efekti onoga što je bitno, a to je naša muzika.

Najavljeno je da ćete u Beogradu izvoditi neke pesme sa novog albuma. Da li je poznat datum objavljivanja ploče i šta publika može da očekuje na njoj?

M: Izvešćemo četiri nove stvari, i nadam se, da ćemo za ljude u Srbiji dodati još nekoliko na tu cifru. Pesme su podložne promenama, one stalno evoluiraju na nastupima... Od kada smo ih prvi put izveli u Evropi i Velikoj Britaniji, one se od tada konstantno menjaju na svirkama dok nismo stopostotno zadovoljni njima. To je jedan proces. Sviraćemo nove pesme ali to ne znači da će se one u tom obliku naći na albumu.

K: Zbog toga je za nas Warrior’s Dance važan, jer je posle takvih događaja uzbudljivije ići u studio i raditi u njemu. 

Znate li datum objavljivanja? Do kraja 2012? Bilo šta?

K: (smeh) Ne znamo ništa, i ne želimo da znamo ništa. Stvari se objavljuju kada budu spremne. Ne znamo kako i kada, znamo da je to jedna situacija koja se stalno menja. Poruka je da uživamo u tom procesu. Ne želimo da radimo Invaders 2 album. Da želimo, prošli album bi bio objavljen kao dupli.

M: Volimo izazove, želimo da muzički pomeramo granice, da se kreativno iznova prevazilazimo.

U intervjuima ste mnogo puta izjavljivali da je vaša muziko striktno nepolitička, ali je u njoj lako pronaći neke političke elemente. Interesuje me vaše mišljenje o odnosu politike i muzike, kako uopšteno gledano tako i u vašem slučaju.

M: Na koje političke elemente misliš?

Their Law na primer, to je politička himna. Onda, u bookletu za The Fat of the Land može se naići na citate Gang of Four...

K: Kapiram šta želiš da kažeš. Tu je bilo nekih iskaza koji su...

M: Muzika, to je sve muzika, čoveče.

K: (nastavlja) ...govorili o nama, koliko želimo da budemo slobodni i kao bend i kao ljudi. Mislim da je reč o slobodi govora. Činjenica da si član neke grupe automatski ne čini političara od tebe.

M: Svi imaju neke političke stavove. Muzika je...

...i sama politička?

M: Da, ali to nije toliko direktno povezano.

U ideološkom smislu, nije.

K: Mnogo energije potekne od Prodigy vajba kada se popnemo na binu, na albumima, u samoj muzici – i tu nema mesta za takve poruke. Nema vremena za razmišljanje. Mi ne želimo da damo ljudima vreme za razmišljanje. Their Law – to je instant poruka za ljude da budu svoji. I tu nema neke ideologije, to je lično moje mišljenje, ne nužno i stav benda. To je tvoj zakon, to je moj zakon, radi se o tome šta ti želiš, šta je želim, i to je to. Lično me iritiraju muzičari koji svoju muziku koriste u političke svrhe, kojima na čelima pišu parole. Ne moraš da budeš političar ako si u uspešnom bendu. Kul je kada ljudi rade dobre stvari, na neki diskretniji način. Tanka je linija između situacije kada se na taj način pomaže ljudima i kada se pomaže sebi samom.

M: Muzika je eskapizam. Kada dođeš na šou sa željom da oslobodiš svoju energiju, želiš da zaboraviš na brige, probleme i politiku.

K: Mi smo anti-politični. Ne kažem ovo da bih pumpao svoj ego, već ponavljam ono što su mi mnogi ljudi odavde rekli – kao nepolitični smo pružali priliku za eskapizam i naša sloboda je u stvari sloboda od politike.