81-90 od 936 (strana 9 od 94)
Desilo nam se i da su nas uhapsili kad smo prolazili kroz Kragujevac vraćajući se sa jezera. Zaustavila nas je saobraćajna policija. Kao redovna kontrola, duvanje u onaj aparat za merenje alkohola. Onda se ispostavilo da uopšte nije to u pitanju, već da dolaze policajci u civilu da nas hapse. Mi pitamo: “Zašto nas privodite?”, oni kažu: “Ne, mi vas hapsimo”
Svaki muzičar koji počinje da se bavi rokenrolom sanja o tome da ima bend, da putuje i deli svoju muziku sa publikom. Nama je svaka turneja novo ostvarenje tog sna i uvek je isti osećaj da prvi dan po završetku serije koncerata pomisliš gde sviraš naredne večeri
Mnoga su tada dečija, mlada i stara srca iz sedmice i sedmice ozbiljno drhtala i poskakivala... svaki put, kada je, bilo da je reč o premijernom prikazivanju ili potonjim brojnim reprizama, iz epizode u epizodu hrabra ilegalka Marija uporno preturala po strogo poverljivim dokumentima nekako baš koji tren pre no što će u kancelariju hrupiti nadređeni joj nacistički zlotvor. Taj trik, premda gotovo refrenski ponovljan, na ponajbolji način ilustruje ovdašnje shvatanje televizijsko-filmskog suspensa u to doba. I pogađao je u metu i bio neodoljiv i sasvim na mestu, imajući u vidu zaraznu naivnost i jednako razoružavajuću dobronamernost Otpisanih
Postoji u Dvornikovićevoj knjizi Karakterologija Jugoslovena tako jedan opis iz tridesetih godina u kom se kaže da su naši ljudi sa sela odlazili u Francusku i Englesku i kad su se vraćali dolazili su ljepše obučeni, u nekoj svili i zlatu itd, i uveli su tada nepoznatu stvar – a to je osmijeh. A osmijeh je, kaže, “djelovao kao bolna grimasa na gorštačkom licu”. Što znači da je čitava filozofija sedamdesetih i osamdesetih bila da se kod nas uveze ta krilatica “sex, drugs & rock n' roll”.
Red je došao i na Srpska posla, još jedan jalov pokušaj ceđenja suve drenovine i presipanja iz nesrećnog šupljeg u ništa manje sneveselo prazno
I dalje postoji veliki broj ljudi koji voli muziku i ide na koncerte jer je fascinirano živom svirkom. To je veoma važna stvar zbog toga što ništa ne može da se poredi sa koncertom nekog benda. Možeš da osetiš emociju, energiju i zbog toga su nastupi nešto specijalno. DVD, televizija i ostali mediji ne mogu to da prenesu na neposredan način
Odleteli smo u Tuluz i našli se okruženi gomilom bledih faca od glave do pete u crno odevenih članova kvazi–gotik bendova iz Italije, Francuske, Španije, Portugalije... Sa našim šarenim košuljama i širokim osmesima, najblaže rečeno... nismo im bili simpatični. Neko nam je na vrata garderobe zalepio zalutali poster Moskovski cirkus. Ali... ipak je Tuluz na jugu Francuske... prirodni temparament okupljene publike bio je daleko bliži onome što su nudili razdragani skakutavi ritmovi i melodije šarenih "jugosa" nego čitava galerija imitatora grupe Sisters Of Mercy koja nam je prethodila
Nakon Preljubnika sledeće na poslovičnom tapetu su Porodične tajne; dometi slični - brza produkcija, ljupka amaterština, nedostižna, a ciljana šokantnost i podosta društvene patologije
Reditelj Srdan Golubović prilično je angažovan oko Festivala autorskog filma (Beograd, 28.11-05.12), posle konferencije za novinare povodom FAF-a u dvorani KCB-a pričao je kratko za Popboks i o drugim aktuelnostima.
Imenovanje jedne zagrebačke ulice po Milanu Mladenoviću ponovo je u žižu interesovanja regionalne javnosti stavilo temu odavanja počasti muzičarima na ovaj način. Sagovornici Popboksa iz sveta muzike razmišljaju na ovu temu, koja po svojoj prirodi nužno otvara više pitanja nego što nudi odgovore
