Domovina se brani (i) lepotom...

Otpisani  (zapravo ovde već pričamo o Povratku otpisanih) ne bi u potpunosti bili to što jesu da lik neustrašive i krasotne Marije, te neumorne krtice u okupacionim redovima, nije tumačila upravo Zlata Petković. Baš kao što bi i neporecivo pozitivan utisak o Karanovićevom sjajnom TV radu Grlom u jagode bio za koju nijansu bleđi da veliku ljubav Baneta Bumbara nije glumila baš Zlata Petković. Već samo ove dve uloge bi bile posve dovoljne da niko i nikada ne dovede u pitanje status Petkovićeve kao ikonične pojave SFRJ i najspokojnije decenije u istoriji nekadašnje nam domovine. Zlata Petković, lepotica sa prefinjenim osećajem za meru, postala je tako i ovdašnja merna jedinica snevanog glamura sa pokrićem i dostojanstvom.

Iako školovana glumica, Zlata Petković je na filmu, kao najpristupačnijem i najprestižnijem, mediju za glumce sa ovih prostora, ostvarila tek četiri uloge. Srećom, u jednom vrlom dobrom i dva odlična ostvarenja. Bravo, maestro uspela je drama Rajka Grlića na temu nemogućnosti pobune sa tačke gledišta smetenog intelektualca, dok će se još dugo o Partizanskoj eskadrili Hajrudina Krvavca sa punim pravom govoriti kao o istinskom remek-delu partizanskog akcionog filma. Svakako vredi pomenuti i epizodu i zapravo glumački debi Petkovićeve u izvrsnom Bubašinteru Milana Jelića, filmu koji bi najekonomičnije bilo pojasniti instant-sintagmom Almodovar pre Almodovara. U sva tri pomenuta filma Petkovićeva je osvajala magnetizmom i klasičnom lepotom, u isto vreme ostvarivši i sasvim zadovoljavajuće uloge, posebno imajući u vidu skučenu minutažu u sva tri pomenuta dela.

Kako je pop-kultura ovih prostora tek samo odraz šire prisutnog diskontinuiteta kao ozbiljnog i dalekosežnog fenomena, tako je i Zlata Petković karijeru nastavila mahom u pozorištu i dosta više na televiziji. Osim što je počesto nastupala i kao pevačica, ona će, između ostalog, ostati upamćena i kao uspešna TV zabavljačica i voditeljka, a na tom planu u njenom opusu najznačajnije mesto zauzima neprežaljena Folk parada. Zlata Petković je bila deo kanonske postave (osim nje tu su bili Tozovac, Predrag Cune Gojković i plesna grupa Petra Slaja) ovog šou-programa koji do danas ostaje pojam uprizorene i efektne narodske TV zabave. U ovom delu karijere Zlata Petković se, sva je prilika, i najviše približila belosvetskom poimanju show-business zvezde šireg zahvata, naravno u meri u kojoj su to vreme i ova sredina uopšte i dopuštali.

Nepotrebno je navoditi skorije stavke iz glumačkog opusa Zlate Petkovićeve, jer, očito, pre je reč o nužnostima nego o gorljivim ličnim izborima (poput serija Ljubav i mržnja i/ili Selo gori, a baba se češlja), a Petkovićevu, uostalom, baš kao i sve ostale, valja vrednovati, ceniti i pamtiti po vrhunskim izdanjima iz ponajboljih dana. I njenih i naših zajedničkih istorija. Bogu hvala, njih je sasvim dovoljno za oproštaj i duži i sadržajniji od ovog teksta pred vama.