Seks i dalje ima dugačak put pred sobom

Ovogodišnji gost specijalnog programa 10. Međunarodnog salona stripa u Beogradu, Robert Crumb, je živa legenda američkog underground stripa. Aktivan bezmalo pola veka, Crumb je svojim prepoznatljivim, beskompromisnim i duhovitim kreacijama od Mačka Frica do Knjige postanja postao osobeni glasnogovornik generacija vaspitavanih u duhu hippie pokreta, posebno u njenom underground segmentu, čijim je postulatima ostao veran sve ove godine.

Veran “penzionerskom” stilu oblačenja (sako, košulja na kockice, kačket, pantalone) i vidno, uz zarazan šeretski osmeh, oduševljen izgledom lokalnih pripadnica lepšeg pola (“Žene su ovde jebeno prelepe”), gost iz Amerike (poslednje dve decenije živi u Francuskoj) je u holu SKC pristao na razgovor za Popboks i radio Studio B, te je “stojeći” intervju koji je pred vama rađen u saradnji sa radijskom koleginicom Milicom Lapčević.

Možeš li za početak da nam kažeš koliko se američka strip scena promenila od vremena kada si ti počeo da crtaš i objavljuješ stripove?

Kada sam ja počinjao da radim, stripovi su još uvek bili jeftin medijum za decu. Stripovi su se i dalje prodavali na kioscima za 25 centi. Danas je sve to stvar prošlosti. Stripovi danas više nisu za decu, shvataju se mnogo ozbiljnije, prodaju se u knjižarama, njima se bave ozbiljni kritičari. Kontekst stripova se promenio, nisam siguran da je to dobro. Deca su danas više zaokupljena elektronskim medijima, kompjuterima i video izdanjima, zbog čega stripovi više nisu kakvi su bili nekad. Sve je danas drugačije, ne znam kakva je situacija ovde.

U Mačku Fricu seks je veoma subverzivan, oruđe prvorazrednog šoka. Danas je u mnogo čemu seks postao norma. Da li misliš da te je vreme prevazišlo u tom smislu?

Ne znam, u Americi je seks i dalje problematičan za mnoge ljude. Za većinu je uvredljiv. Moji stripovi se tamo i dalje prodaju u veoma malim tiražima jer je za tamošnje tržište seks i dalje nešto previše strano, previše bizarno. Možda ga više ne cenzurišu kao što je to nekad bio slučaj – sedamdesetih godina prošlog veka stripove su često konfiskovali iz knjižara zbog seksa u njima, a bilo je i pokretanja sudskih procesa protiv knjižara koje su držale i prodavale stripove sa seksualnim sadržajem. Toga više nema, ali seks je i dalje problematičan, i dalje je prisutan element kontroverze jer ima ljudi koji su zabrinuti zbog seksa. I ja to mogu da razumem danas, kada sam bio mlađi to mi nije bilo jasno. Situacija je bila mnogo raskalašnija i luđa tokom sedamdesetih nego danas...

...Filmovi su danas mnogo slobodniji u tom smislu...

Moguće, mada nisam siguran da je to istina. Prikazi jebanja su slobodniji nego u prošlosti, to da, ali seks i dalje ima dugačak put pred sobom.

Da li si nekad poželeo da pređeš u mainstream?

Ne, nikada, mainstream me ne interesuje, suviše je ograničavajući – stalno te cenzurišu, govore ti šta smeš, a šta ne smeš.  Lova koju zarađuješ je manja kada radiš sam u svojoj sobici, ali sloboda koju dobijaš pride je vredna svega toga.

Da li Mačak Fric uopšte ima emocije?

Mačak Fric je simbol praznjikave omladine tog doba. On uopšte nije produbljen, razvijan lik, samo je mladalački, praznjikavi tip u večitoj potrazi za uživanjem i zadovoljstvom. Zanima ga isključivo da zadovolji svoj ego, za sve ostalo mu je apsolutno svejedno. Ubio sam ga 1972. godine (smeh).

Koliko je tebe samog rad promenio?

Učinio me slavnim, na neki način, i u tom smislu me promenio – postao sam poštovan i poznat, i to je definitivno imalo uticaja na moj karakter. Ne znam, verovatno na loš način (opšti smeh). Pre nego što sam postao poznat osećao sam se ekstremno otuđeno u ovom svetu. Šetao sam se okolo u vrlo otuđenom stanju baš kao ovaj momak ovde (pokazuje prstom na nekoga, prim. nov.)... Bio sam baš kao on. A pogledaj sad, okružen sam gomilom novinara i diktafona, kao da sam mnogo bitna ličnost i imam nešto pametno da kažem (pokazuje na četiri novinara sa diktafonima koji ga okružuju, prim. nov.).

To je zbog toga što ne dolaziš ovamo svaki dan.

Istina, ne dolazim, ali ni ovo ne radim baš svaki dan (opšti smeh).

Kako ti šezdesete izgledaju iz današnje perspektive?

Prošlo je mnogo vremena od tada. Teško je bilo šta reći, jer sam tada bio mlad, a to dosta utiče na perspektivu. Imao sam dvadesetak godina šezdesetih i konzumirao sam mnogo droge, tako da sam često bio “stondiran”. Uzimao sam toliko LSD-ja da sam konstantno bio u nekom svom svetu, svetu snova. Bilo je ludo, ludačko vreme. Takođe je bilo i veoma otvoreno doba, svi su bili neviđeni optimisti. I to se takođe promenilo, nema više toliko optimizma.

Šta misliš o svetu današnjice?

Današnji svet je zastrašujući, ali ionako će se sve završiti 22. decembra, znaš? Tad su najavili smak sveta.

Zaista veruješ u to?

Ne (opšti smeh). Nastaviće sve da se kotrlja na svoj uobičajeni, sjebani način, kao i do sada.