2411-2420 od 2864 (strana 242 od 287)
Martinov L.A. je onakav u kakvom su raspoloženju njegovi junaci trenutno. Osim zalaska sunca kroz siluete nebodera, to je jednostavno spektakularno kako god da se okrene
Kad vam javnost nametne ulogu kakvu je nametnula Gilmouru/Pink Floydu i kad prihvatite da tu ulogu igrate, zauvek gubite privilegiju hvatanja na jeftine fore. Nije udobno, možda – posle svih godina dokazivanja – nije ni pravedno, ali je tako: ne postoji teži zadatak od dostojanstvenog trajanja
Početak Karaule mora da obraduje svakoga ko ima naklonosti ka filmovima Tito i ja ili Strogo kontrolisani vozovi. I utoliko ga više razočara kada pogleda film do kraja
Nakon četiri decenije karijere kauboj iz Belfasta se odužuje country velikanima koji su uz bluesere i jazzere izvršili presudan uticaj na oblikovanje njegove kantautorske svesti
Dok ocene od pet naniže deluju poput decimala jedinice, šestica kao ocena za ploču liči na dovoljan, dva u školi. Dakle, Mudhoney su se sa svojim sedmim albumom (ne računajući mini albume i kompilacije) provukli i sad treba reći da li je to dovoljna preporuka za čitaoce Popboksa. Objašnjenje sledi
Christopher Dell je klasično školovani virtuoz na vibrafonu. Roman Flügel je elektronski producent, najpoznatiji kao polovina elektro-tehno dua Alter Ego, čiji je frenetični hit Rocker prošle godine tresao mnoge klubove. Šta se može očekivati od ovakve saradnje? Pa, u najmanju ruku - nešto zanimljivo
U prvom nastavku Ledenog doba (2002), osim narogušene prirode i svojih ličnih mana sa kojima su morali da izađu na kraj, glavni junaci su imali jasno definisane neprijatelje. U drugom delu iz nekih razloga nikakvih negativaca nema, pa je život težak tek onako, sam po sebi
Fanovi neće imati nikakav problem sa ovim albumom jer sadrži kvalitetan katalog Molkove poetike, ali svi oni koji su očekivali da frontmen Brian skine svoj ajlajner i pokaže šta se krije iza će ponovo ostati uskraćeni za taj prizor: dobar deo pesama i dalje ostaje uvijen u komplikovanu simboliku
Novi album najčudnije romantičnog benda iz atraktivne škotske ponude nastale u drugoj polovini 90-ih najmanje odiše za njih karakterističnom mamurnošću: gitarska buka nije nestala, ali violine, klavir, orgulje i trube upotpunjuju pesme čije melodije iznenađujuće lako ostaju u pamćenju
Obojica, Cobain i Van Sant, tragaju za osnovama kulture u apokalipsi civilizacije, na izvoru utopijskog grada
