DELL & FLÜGEL
Superstructure
Christopher Dell je klasično školovani virtuoz na vibrafonu. Roman Flügel je elektronski producent, najpoznatiji kao polovina elektro-tehno dua Alter Ego, čiji je frenetični hit Rocker prošle godine tresao mnoge klubove. Šta se može očekivati od ovakve saradnje? Pa, u najmanju ruku - nešto zanimljivo
Muzika na Superstructure se najlakše da opisati kao spoj jazza i elektronike. Primetne su sličnosti sa hit albumom Tourist projekta St. Germain iz 2000. godine, s tim što nam ovo izdanje donosi mnogo moderniji pristup, pa se samim tim epitet easy-listening gubi iz cele priče.
Dellovo muziciranje je povremeno na ivici free jazza, dok
Flügelove programirane nepravilnosti izazivaju našu pažnju i teraju je da im se prilagodi. Tako u naslovnoj numeri, koja otvara album i u kojoj sve u početku deluje normalno i čak pogodno za neki kafić, nalazite da uz nju jako teško može da se igra iz prostog razloga što je ritmička fraza namerno skraćena za delić (šesnaesti deo, da budem precizan). I tako vas pri svakom ponavljanju iznenađuje, sve dok se ne naviknete na ovo odstupanje od pravila i shvatite koliko ste naviknuti na razne konvencije čijih se ''okova'' muzičari jako teško oslobađaju.
Nisam vrsni poznavalac jazza, ali mislim da je upravo to oslobađanje donekle njegova suština. Uzimajući to u obzir, uviđamo da na ovom izdanju Dell zapravo ima ulogu izazivača, a Flügel treba da dokaže da je dorastao jednom takvom izazovu – i u tome uspeva. I to na autentičan način.
U nastavku albuma, u numeri Urban Practice, Flügel poseže za sličnim trikom kao u naslovnoj Superstructure, s tim što je ritmička fraza ovog puta produžena za šesnaesti deo, i tako dobijamo izvesni mutirani hip-hop-jazz.
Numera Miniaturisation je zapravo čisto free jazz soliranje na bubnju i vibrafonu, s tim što ulogu akustičnog bubnja preuzima ritam mašina (za radoznale, u pitanju je Roland TR-808, analogna ritam mašina sa početka 80-ih, kultni pojam među elektronskim muzičarima) – još jedan uspeo pokušaj primenjivanja jazz filozofije na elektronski zvuk.
Do kraja albuma Dell i Flügel nastavljaju sa ljubavnom aferom rigidnosti i eksperimenta uz raznovrsne rezultate, sve u cilju osvajanja novih emocionalnih teritorija. Tu su izrazito prijatne Wolkenbugel i Habitation (naročito Habitation, moj favorit na albumu), house eksperimenti 4 Door Body Cell i Study For A Skyscraper, kao i mračni amorfni zvučni pejzaži Perpective, Moscow i Dirty Realism.
Na kraju, kad završite sa slušanjem Superstricture osećate se kao da ste upravo bili na temeljnom tretmanu mentalne masaže koji vam je verovatno bio preko potreban. Spremni ste da se prepustite nekim novim idejama za koje niste ni znali da mogu da se jave u vašoj svesti.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.