Novi album najčudnije romantičnog benda iz atraktivne škotske ponude nastale u drugoj polovini 90-ih najmanje odiše za njih karakterističnom mamurnošću: gitarska buka nije nestala, ali violine, klavir, orgulje i trube upotpunjuju pesme čije melodije iznenađujuće lako ostaju u pamćenju
The Last Romance, šesti studijski album škotskih trubadura dekadencije Aidana Moffetta i
Malcolma Middletona, ponovo otvara prozor za voajerski pogled u podrum ljubavi – veze koje ne vode nikuda, seks koji boli, kajanje zbog onoga što je učinjeno prethodne večeri ili nije učinjeno nikada, nepodnošljivi smrad znoja i piva.
Svaki put kada slušam The Last Romance, ne mogu da se otrgnem utisku da na zidovima tog podruma vise, jedan naspram drugog, posteri sa sledećim rečima: „Ladies, let me tell you about myself / I got a dick for brain.“ (The Afghan Whigs, Be Sweet sa albuma Gentlemen)
„I've got a slightly sick feeling in my stomach / like I'm standing on top of a very high building. / Oh yeah, all the stuff they tell you about in the movies, / but this isn't chocolate boxes and roses / it's dirtier than that, like some small animal that only comes out at night.“ (Pulp, F.E.E.L.I.N.G.C.A.L.L.E.D.L.O.V.E. sa albuma Different Class)
Od osnivanja benda 1995.
Arab Strap kao da su za osnovni cilj imali da demistifikuju ljubav, neapologetično i detaljno opisujući ekstreme tog stanja – „the farting and the fucking, (...) the pain and the pleasure“, kako sami kažu. Na kraju krajeva, čak i odabir
imena grupe otkriva njihov devijantni humor, ali i sposobnost da slike izgrade oko detalja koji se duboko urezuju u podsvest. Po svim tim osnovama,
The Last Romance je tipični Arab Strap album. Ipak, ova kolekcija pesama razlikuje se od prethodnih izdanja.
Ako su Arab Strap ikada izdali pop album, onda je to The Last Romance. Ovo je njihovo najeklektičnije, ali i najkraće izdanje (ako se ne računaju dve pesme dodate za američko tržište, gde je album objavljen ovih dana).
Gitarska buka nije nestala (Stink, Chat in Amsterdam – Winter 2003, Don’t Ask Me To Dance), ali sada čela, violine, klavir, orgulje i trube upotpunjuju pesme čije melodije iznenađujuće lako ostaju u pamćenju ([If There’s] No Hope For Us, Don’t Ask Me To Dance, Come Round And Love Me, Speed-Date, Dream Sequence). Moffettov vokalni stil je uvek bilo teško nazvati pevanjem. Ipak, on ovde više zvuči kao da je mamuran posle noći provedene uz viski i cigarete nego kao da je upravo sišao sa tribina lokalnog Falkirk F.C.-a.
The Last Romance polako otvara prozor na pomenutom podrumu i dozvoljava tračcima svetlosti i svežem vazduhu da uđu. Između saveta starijeg brata koji je uvideo da žena nije neprijatelj i da brza hrana brzo dosadi (Confessions Of A Big Brother) i surovo realistične ode braku i starenju u dvoje (There Is No Ending), druga polovina albuma uzdiže nadu iznad mizerije i melanholije.
I baš zahvaljujući tom dramatičnom oponiranju, Arab Strap i ovde ostaju dosledni svom prvobitnom cilju, a da pri tome nikada ne kompromituju svoj unikatni izraz. Umesto toga, oni interpretiraju ljubav na lako prepoznatljiv, ali potpuno svež način.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.