2441-2450 od 2864 (strana 245 od 287)
Muzika ovog bruklinskog kvarteta je svedena i izuzetno uzbudljiva. Ovde sigurno neću pisati o tome kako je album svakim novim preslušavanjem sve bolji: najčešće je reč o klišeu koji znači da kritičar želi da izvadi fleke (neretko su to fleke od crnog vina!). U ideološkom smislu, Excepter su sebe definisali kao sintetički protestni bend okupljen u cilju brisanja kulturoloških razlika. Oružje koje koriste da bi taj cilj ostvarili jeste polarizovani nered
Ostaje utisak da su autori Kapotija želeli da ukažu na postojanje kontradiktornosti i drame u istinitoj priči, da ih prepričaju gledaocu, umesto da se ovima, u filmu, konkretno i bave
Najnoviji album detroitskih swamp rock veterana na neki način predstavlja prekretnicu, suočavanje sa samim sobom, dolazak do raskršća, odakle se putevi račvaju ka novim horizontima, a donošenje odluke- ostati na drumu ili prodati dušu đavolu šou biznisa, nameće se kao neminovnost. Sve to čini Hardest walk, najtežom stazom po kojoj su Soledad Brothers do sada hodili
Opustošena zemlja je vizuelno impresivan, hrabar autorski film koji će izvesno podeliti publiku, pa čak i Gilliamove fanove, ali i delo dovoljno unikatno da mu je mesto u istoriji filma već osigurano
Bez dodira genijalnosti s jedne, niti blaziranosti s druge strane, muzički blago konzervativan, ali tečan, veoma melodičan, povremeno sa malo tvrđim gitarama, album bivšeg gitariste Kinksa još jednom potvrđuje Daviesa kao (sa)osećajno satiričnog autora koji svoju uvrnutu poetiku iskazuje stavljajući nekad masku komedijaša, a nekad dramatičara
U filmu 16 blokova Brus Vilis glumi vremešnog policajca Moslija koji noći provodi po barovima i mirno čeka penziju. Niko od kolega ne veruje u njega, tako da obavlja najgluplje poslove u stanici
DLM, konačno. Nakon osam leta pauze opet o godinama raspleta. O Srbiji u kojoj je Samsung tranzicioni brend-simbol a svaka druga poštena kuća kroz njegove katodne cevi prati beovizijsko-hašku stvarnost. Da nije tragično, bilo bi DLM
Žena Wima Wendersa, ovogodišnjeg gosta Festa, poželela je da vidi pop-znamenitost na Kalemegdanu, no niko nije znao da tamo nešto takvo uopšte postoji: ko bi mogao da zna da je Van Morisson, koji je bio oženjen Beograđankom, na Kalemegdanu imao „svoju“ klupu sa koje se, smatrao je, pruža najlepši pogled na svetu? Znala je, na sreću, slovenačka novinarka Nina Zagoričnik, koja je to ispričala meni, ja je prenosim vama, a vi nastavite dalje!
Zašto bih slušao What the
Toll Tells kada mogu da slušam At Folsom Prison (Johnny Cash), Pancho and Lefty (Townes Van Zandt), Dylana, Violent Femmes, Rum Sodomy & the Lash i If I should Fall from Grace With God (The Pogues), Southern Man (Neil Young) i Cotton Fields (Leadbelly), De Stijl (The White Stripes)
Destroyer luta – nekad odlučan, nekad rasplinut; nekad mračan, nekad euforičan; nekada iskričav, nekada plišan; nekada sve to u isti mah. To lutanje je inteligentno, dirljivo i čudno; jedno od lepših pop lutanja koja se odvijaju pred našim ušima
