Muzika ovog bruklinskog kvarteta je svedena i izuzetno uzbudljiva. Ovde sigurno neću pisati o tome kako je album svakim novim preslušavanjem sve bolji: najčešće je reč o klišeu koji znači da kritičar želi da izvadi fleke (neretko su to fleke od crnog vina!). U ideološkom smislu, Excepter su sebe definisali kao sintetički protestni bend okupljen u cilju brisanja kulturoloških razlika. Oružje koje koriste da bi taj cilj ostvarili jeste polarizovani nered
Buka i haos su, kao dobri stari domaći duhovi, ponovo zaposeli Njujork! Kritika je zatečena! Šuška se o različitim kiselinama i isparenjima. Pominju se teorija haosa, kvantna fizika u svakodnevnom životu, razaranje matrice Zapada, Aristotelova logika... Lavinu taksionomija, filozofskih i muzičkih debata, izazvala je pojava grupe
Excepter.
Ovaj bruklinski kvartet osnovali su 2002. godine John Fell Ryan i Dan Hougland. Ostatak ekipe su Nathan Corbin i Jon Nicholson (bend su napustili Calder Martin i Caitlin Cook ). U ideološkom smislu, Excepter su sebe definisali kao sintetički protestni bend okupljen u cilju brisanja kulturoloških razlika. Oružje koje koriste da bi taj cilj ostvarili jeste polarizovani nered.
Iz mnoštva elektronskih instrumenata (sempleri, programi, sintisajzeri) ali i iz perkusija, klavira i gitare, Excepter pokušavaju da dobiju sliku živog estetskog haosa, haosa oblikovanog i usmeravanog kreativnom energijom. Po senzibilitetu su najbliži bendu
Black Dice. Debi album
KA izašao je 2003. i od tada, svojim izdanjima (albumi
Self Destruction,
Throne, singl
Vacation) i nastupima Excepter neprestano izazivaju glavobolju kod kritičara i publike.
Sunbomber predstavlja nove vizije za stare nedoumice. Ova minijaturna avantura snimljena je prošle godine tokom toplog julskog poslepodneva za jedan sat.
Sunbomber otvara One More Try. Na razlomljenoj elektronskoj zvučnoj osnovi, kojom plutaju psihotični droneovi, i povremeni sablasni vokal, tema uvek iskrsava kao incident. Reč je o tome da ona dolazi kao jedinstveno ponavljanje, ponavljanje koje nikada nije identično sebi, pošto se neprestano “uništava” tokom pesme.
(Zlo)upotreba lupova i elektronike, Second Chanses, predstavlja dobar primer kako ovi elementi mogu biti kreativno korišćeni. U mojoj mašti Plastikman (naravno, Consumed) sluša pesmu i doživljava blaženstvo. Mantrični vokal i insistiranje na shizofrenoj elektronskoj matrici prisutni su u Bridge Traffic, posle koje dolazi beskrajno psihodelično putovanje pesme Dawn Patrol.
Finalna The Sunbomber primorava slušaoca da se zapita šta je to što je do sada smatrao tlom pod nogama. Sunbomber se, u celini, hrabro suočava sa negativnim ishodom pitanja da li tako nešto zaista postoji.
Muzika grupe Excepter je svedena i izuzetno uzbudljiva. Ovde sigurno neću pisati o tome kako je album svakim novim preslušavanjem sve bolji. Po mom mišljenju, reč je najčešće o klišeu koji znači da kritičar želi da izvadi fleke (neretko su to fleke od crnog vina!).
Sa Sunbomberom, ali i sa ostalim izdanjima grupe Excepter, stvari stoje sasvim drugačije: svakim novim slušanjem (ali i drugačijim slušanjem) dobija se drugi rezultat, koji ne mora nužno biti povoljan. Sa tim Excepter sigurno računaju. Savetujem, recimo, da ovu muziku probate da konzumirate skroz utišanu, ili dok nešto radite.
Svi elementi popularne muzike ovde se radikalno preispituju. U tom smislu ne postoji bilo kakva ideja uporišta, nešto što bi bilo neupitno. Razvučeni vokali, mnoštvo eho efekata i neprijatnih frekvencija – sve na momente izgleda kao mračni spoj electro/drown/noise/dub iskustava.
Napeti dijalog između nepravilnosti i neočekivanih rešenja rezultira “sređenim” haosom kao novim kreativnim poretkom. Naziv fractal noise, koji je već u opticaju, možda bi bio najbliži. One More Try, kao i ostatak Sunbomber izdanja, sigurno će zaprepastiti i zgroziti svakog ko je utonuo u konvencionalnost pop/rock strukture. Oni malobrojniji će dobiti svoj novi slatkiš.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.