2361-2370 od 2864 (strana 237 od 287)
Američki alt. country slavuj Gene Clark napisao je pre više od trideset godina ove stihove: “ We all need a fix at a time like this / But doesn’t it feel good to stay alive”. Greg Dulli danas slavi tu, naizgled, običnu činjenicu, što je ostao živ, ponudivši nam na uvid ovaj album koji se ne propušta, kao potvrdu svog nesumnjivog talenta
Nekadašnji članovi grupe Slowdive nastavljaju sa pravljenjem country pop numera u psihodeličnom ruhu. Nekadašnji shoegaze heroji su sve trezveniji i razigraniji, kompletirajući distanciranje od zvuka svog ranijeg benda, ali i od sopstvenih prethodnih albuma. Jedini problem je što svaka pesma na ovom albumu zvuči kao mogući hit, iako to u stvari nije
Oštar, zabavan i lepljiv album čija svežina se ne iscrpljuje ni posle brojnih preslušavanja. Jarboli na najbolji mogući način pokazuju da snaga dobrog benda leži u – razlici!
Pred nama je, začudo, prvi dugosvirajući format posvećen samo materijalu koji su snimili Sound Dimension u legendarnom Studio One Coxsone Dodda; ili, u prevodu, esencijalno mesto gde se reggae zvuk konačno uobličio
U poslednjih nekoliko godina u bioskopima se, pod drugačijim naslovima i sa minimalnim izmenama “da se Vlasi ne sete”, pojavilo nekoliko remakeova dobrih starih filmova. Za razliku od njih Mooreovo Predskazanje je otvoren, neprikriven remake Donnerovog filma iz 1976., ali, uz dužno poštovanje poštenju, slično ostalima, ni on nije dostigao, a kamoli prevazišao uzor
My Flame Burns Blue je delo autora svesnog sopstvene veličine i stvaralačke moći koja je omogućila tu veličinu: reč je o koncertnom albumu sa čak 32 pesme specifičnom po tome što se na njemu nalaze uglavnom poznati, i prearanžirani komadi iz Costellovog opusa
Čak i ako vam ne smeta patrijarhalna retorika koja bode oči u svakoj sceni filma, i licemerno propovedanje “pravih vrednosti”, ne preostaje vam mnogo uživanja, budući da su gegovi već viđeni, nesmešni i iritantni
Dva nova Verlaineova LP-ja, „obični“ Songs and Other Things i instrumentalni Around, ne uspevaju značajnije da nadvise njegova dosadašnja solo izdanja i usamljeni povratnički album Televisiona Television (’92). Ove ploče nisu loše, ali izbegavaju – ili promašuju? – kako mračnu usredsređenost koja je usijala Television klasik Marquee Moon, tako i melodično, sanjivo nadahnuće kojim odiše potcenjeni Adventure (’78)
