Songs and Other Things
Around
Prošlo je gotovo 30 godina otkako je iz uzavrelog njujorškog mraka izronio
Marquee Moon (1977), fascinantni debi LP grupe
Television, a odjeci – ponekad bezmalo citati – ove albumčine čuju se u ovovekovnim radovima velikih bendova – Sonic Youth, Wilco, pa i U2. Solo karijera lidera Televisiona
Toma Verlainea, u koju se upustio nakon svega dva albuma benda, međutim, skromna je i razuđena.
Dva nova Verlaineova LP-ja, „obični“ Songs and Other Things i instrumentalni Around, ne uspevaju da značajnije nadvise njegova dosadašnja solo izdanja i usamljeni povratnički album Television Television (1992).Ove ploče, objavljene gotovo 15 godina nakon prethodnog Verlaineovog solo albuma Warm and Cool (1992), nisu loše, ali izbegavaju – ili promašuju? – kako mračnu usredsređenost koja je usijala Marquee Moon, tako i melodično, sanjivo nadahnuće kojim odiše potcenjeni Adventure (1978).
Površina Songs and Other Things deluje prilično konzervativno; pesme sa ovog albuma bi se zgodno uklopile ako bi se na nekom adult-oriented radiju zavrtele pored numera Marka Knopflera i Erica Claptona. Ipak, njihova arhitektura i izvedba borave u posebnom prostoru koji, iako ne para uši ni grubim nedostatkom kvaliteta ni eksperimentalnošću, inspiriše na češkanje po glavi. Evo nekih od pitanja koja se, nakon pomirljivog zaključka da je Verlaine i dalje samosvojan, solidan autor, daju postaviti prilikom tog češkanja:
Da li se Verlaine zaista trudio? Da li mu je toliko lepo da ni ne oseća potrebu da pritisne gas? Da li je mogao relativno lako da napiše čvršću, težu i/ili dirljiviju kolekciju, a izabrao ovaj pristup jer smatra da je tako bolje?
Bilo kako bilo, čovek koji je jasnoćom i silinom zvuka otvorio vrata rock istorije pesmama See No Evil, Venus, Elevation... (Marquee Moon), a zatim pokazao neslućenu dozu nežnosti i paperjastog zanosa kroz pesme Glory, The Fire, The Dream’s Dream... (Adventure), snimio je album na kojem se najbolja stvar zove Shingaling.
Svoje pesničko umeće Verlaine koristi za davanje adekvatnih naslova svojim albumima: kao što se njegov raniji instrumentalni LP
Warm and Cool ne zove
Hot and Cold, ni ovaj novi se ne zove
There nego
Around. U pitanju je relaksirana, meandrirajuća kolekcija udobnih komada nekada utemeljenih ritmom, a nekada ne. Verlaine na
Around često vozi svoju gitaru blizu granica post rocka (
Flame,
Eighty Eights...),
gilmourovskih pejzaža (
Curtains Open,
The Suns Gliding!...) ili jazza (
Rain, Sidewalk,
Rings...) čuvajući, međutim, svoj velemajstorski potpis. Ovaj velemajstor i ovde je, kao i na
Songs and Other Things, ležeran i gotovo nikada dovoljno fokusiran da bi zgrabio pažnju slušaoca; zbog toga
Around ima širok spektar upotrebe, ali je daleko od monumentalnog.
Jedan od vodećih francuskih simbolista
Paul Verlaine (1844-1896), čiji je Tom sopstvenom voljom prezimenjak, nazvao je svoje kolege „ukletim pesnicima“. Za razliku od njih, Tom Verlaine ne deluje osobito ukleto, već prilično rasterećeno, ali jedno prokletstvo ga stiže, evo, i ovde: od velikana se vazda očekuje više od pristojnih albuma kakvi su
Songs and Other Things i
Around.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.