2321-2330 od 2864 (strana 233 od 287)
“I’d Rather Fuck Who I Want To Than Kill Who I’m Told To”
Legendarni Tom Petty imao je mnoštvo hitova kao solista glazbenik, kao frontmen Heartbreakersa i kao član Travelling Wilburysa. Njegov novi album ispunjava visoke standarde, dostojne imena koga poštuju mnogi: od Ryana Adamsa do Strokesa i Peppersa
Neobuzdana Đorđeva artikulacija naše treš svakodnevnice donela je neobičnu i preko potrebnu svežinu domaćoj muzičkoj sceni. Odvažno, hrabro i bez demagogije: dobar primer koji treba slediti
Ko je zaista Supermen, i šta on predstavlja danas? Jedan od nas – ne deluje kao najubedljiviji i najjasniji odgovor. To ne zvuči čak ni kao loša američka propaganda, pre kao jedna temeljna zbunjenost autora ovog filma
Stig’o ćumur je penzionerski album, ali ne spektakularan i efektan da Edi zasluži penziju, već kao da je proizveden u dubokoj penziji i autorskoj hibernaciji. Rep mora da bude opasan. Edin rep to nije
Ovaj dvostruki živi album rekapitulira poslednjih 15 godina solo karijere Paula Wellera, nudeći skoro dva sata gitarski intenzivnog koncertnog nastupa snimljenog u londonskom Alexandra Palaceu. Na krilima od kritičara hvaljenog prošlogodišnjeg albuma As is Now i Brit Awardsa za životno delo, donekle zanemarujući svoju raniju karijeru, album je Wellerov nezvanični greatest hits
“Čujem da me sad mrze, kao što su mrzili i tebe. Možda kad me više ne bude i meni daju kip” - Natalie Maines u pesmi Lubbock or Leave It posvećenoj Buddy Hollyju, koji je rođen gde i ona: Lubbock, Zapadni Texas. Pionir rocka je 50-ih bio prilično neomiljen u svom gradu. Nakon što je na vrhuncu slave poginuo 1959. u centru rodne varoši su mu podigli bronzanu statuu
„Elementi ’Tajne istorije’ služili su mi punih deset godina kao izvor za pisanje ciklusa ’Arkana’ i ‘Velika Arkana’. Potom sam osetio potrebu da od toga napravim serijal“, kaže Jean-Pierre Pécau, francuski scenarista sedmotomne sage koja obrađuje događaje od Mojsija do Prvog svetskog rata
Vreme vode obiluje, da po drugi put upotrebim tu reč - ujednačenim, dakle običnim pesmama, što samo po sebi, a i zbog prirode samog žanra, nije loše. Međutim, stiče se dojam da ni sam pevač nije siguran u snagu optimizma i verodostojnost ironije reči koje npr. izgovara u pesmi Svakog dana reci hvala
Rihanni nedostaje iskustvo i ono što na televiziji zovu „personaliti“ – ideja šta bi ona zapravo htela, i da li bi uopšte htela nešto više od povremene nesnosne eksploatacije hitova. Čije je trajanje veoma ograničeno
