„Elementi ’Tajne istorije’ služili su mi punih deset godina kao izvor za pisanje ciklusa ’Arkana’ i ‘Velika Arkana’. Potom sam osetio potrebu da od toga napravim serijal“, kaže Jean-Pierre Pécau, francuski scenarista sedmotomne sage koja obrađuje događaje od Mojsija do Prvog svetskog rata
Izlazak francuskog stripa
Tajna istorija (
L’histoire secrete) pred ex-yu publiku se desio skoro paralelnim pojavljivanjem na srpskom (Marketprint –
Stripoteka br. 1017 i 1018) i hrvatskom (Bookglobe) jeziku.
Razlika, naravno, postoji: zagrebačko izdanje je objavljeno je u luksuznom albumskom pakovanju tvrdih korica, sa originalnim kolorima (Karol Beue), a izdanje novosadske
Stripoteke je izašlo u njihovom revijalnom pakovanju, u crno-beloj grafici na papiru skromnog kvaliteta. U oba slučaja je reč o odličnom stripu velikih autora koji, važno je istaći, kod nas izlazi gotovo kad i u svetu.
Serijal
Tajna istorija dobrim delom nastao je kao odgovor francuskih izdavača na sve veći prodor japanskih mangi na evropsko tržište, koji godinama, taktikom „brzo&jeftino“, uzimaju sve veći deo tržišta kome je tempo izlaska klasičnih albuma bio suviše spor, a stripovi skupi. Scenarista Jean-Pierre Pécau ponudio je izdavačkoj kući
Delcourt da njegov strip
Tajna istorija paralelno radi više crtača, tako da bi se izlazak albuma mogao tempirati u što kraćem vremenskom roku. To je, inače, princip rada koji je izdavačka kuća Glenat već uspešno probala sa serijalom
Dekalog.
Prva dva albuma (Postanak i Dvorac džinova) radi sa hrvatskim crtačem svetskog glasa Igorom Kordejom, čovekom koji je ove godine nominovan za nagradu Will Eisner za rad na SF-stripu Smoke. Treći album Gral Monsegira crtao je tandem Gorana Sudžuka/Boban Savić Geto, četvrti i peti ( Ključevi Svetog Petra i 1666 ) mlada srpska crtačka zvezda u usponu Leo Pilipović, da bi dva završna albuma ponovo radio Kordej.
Tiraž od 25.000 prodatih primeraka samo u Francuskoj prva dva albuma bio je jako dobar, što je omogućilo završetak projekta do kraja, te pokretanje sličnog serijala Empire sa Pécauom u istoj ulozi kreatora i organizatora dok se na izvedbi ponovo smjenjuju različiti crtači.
Priča serijala, kako naziv stripa i nagoveštava, bavi se skrivenom istorijom ljudskog roda kroz obilje referenci na tzv. pseudomistične teme u rasponu od staroegipatskih i biblijskih mitova do teorija o svetskim zavjerama i tajnim društvima. Obilje tema povezanih u svojevrsnu mešavinu fantastike i stvarne istorije, uz dinamičan ritam i egzotiku avanturističkog stripa.
Ideja, istina nije ništa novo, spoj ozbiljne tematike ispričan kroz pulp formu akciono-avanturističkog stripa je stil koji, recimo, Boneli godinama gaji u serijalima kakav je poput Marti Misterija. Pécau je, jednostavno rečeno, samo ponudio novu formu realizacije.
Crtački stil Igora Kordeja u Istoriji se dosta razlikuje od njegovih ranih radova u Novom kvadratu ili na stripu Vam. Više je nalik njegovim američkim radovima za DC Comics i Marvel. Manje je skoncentrisan na detalje, akcentira se dinamika i efikasnija montaža tabli. Ali, njegov crtež i dalje svojom estetikom grubosti sa lakoćom prevazilazi dobar deo daleko poznatijih imena svetske strip scene. Pogotovo kad dođe do akcionih scena koje imaju vizuelnu snagu ravnu filmskoj, sa perfektnom upotrebom senki i čistih kadrova koji crtežu daju epski patos preko neophodan za ovakvu vrstu stripova.
"Ja sam vrlo brz i mnoge kolege me mrze zbog toga. Kada bih rekao koliko sam brz, oni bi me još više mrzili. Tajna moje brzine je u znanju. Ja dobro poznajem anatomiju ljudi i životinja, arhitekturu, i poznajem principe i logiku stvari, iz toga proizlazi moja efikasnost a razlike u crtežu nastaju zavisno od vrste stripa koji crtam“, Kordejovo je objašnjenje promjena u njegovom stilu.
Marketprint i Bookglobe planiraju da kompletiraju serijal na domaćem tržištu, a Peko i Kordej su nakon uspeha prihvatili ponudu izdavača da nastave sagu sa još pet epizoda čim završe aktuelne poslove.
Lojalni plaćenici i kreativci:
S velikom američkom kompanijom nikad više ne želim raditi. Korporacija ostaje korporacija. Ja nikako da odrastem - ostao sam naivac i mislio sam da mogu napraviti razliku. To je bilo blesavo s moje strane ali tako je. Američko je tržište puno manje u usporedbi s francuskim i neprestano stagnira. Ja sam tamo učinio što sam mogao. Osobito kad sam ispunio svoj san da budem prvi na top-listama. Kod „Delcourta“ imam sve što nisam imao kad „Marvela“ - od poštovanja autorstva i kreativne slobode do osjećaja pripadnosti, lojalni sam plaćenik. Sudjelujem u kreativnom postupku uz daleko veće tantijeme za prodane primjerke... Moji sadašnji urednici su, za razliku od američkih, vrlo sposobni kreativci.
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.