Noć i melanholija

Na Izvorištu noći Migelančo Prado je sarađivao sa Fernandom Lunom, autorom i voditeljem emisije Tris, tras, tres emitovane u okviru noćnog programa Radija 3. Za potrebe emisije Luna je kreirao lik privatnog detektiva Manuela Montana, večnog gubitnika koji pokušava da sastavi kraj sa krajem u vrevi velegrada. Prado, veliki fan pomenute emisije, predložio je Luni saradnju. Tako je nastala kolekcija sastavljena od šest kratkih ali veoma efektnih priča, avantura netipičnog detektiva. Strip Manuel Monteno je prvi put objavljen u magazinu Cairo (1987), a dve godine kasnije se pojavio i poseban album. Na čuvenom festivalu stripa u Angulemu, Izvorište noći je 1991. godine proglašeno najboljim inostranim stripom. Nagrada ne čudi. Prado je izvanredan crtač, izuzetno ekspresivan i vešt sa bojom, a Manuel Montano: Izvorište noći spada među njegove najreprezentativnije radove.

Pošavši od postulata škole tvrdog krimića (usamljeni privatni detektiv u borbi protiv nepravdi), Luna i Prado prave krupan zaokret odlučivši se za, u odnosu na normu, lirskije intoniran i manje nasilan pristup. Montano je stilizovan kao ružnija (!) verzija Hemfrija Bogarta iz Velikog sna ili Malteškog sokola, ali njegove avanture ne poseduju surovost i britkost Čendlerovih i Hemetovih predložaka. On jeste po mnogim aspektima arhetipski noir junak, ali i više od toga.

Prva, naslovna priča, Izvorište noći, donosi poigravanje sa postmodernim postupkom i na zanimljiv način uvodi glavnog junaka. U potrazi za svojom „drugom polovinom“, Evom, detektiv posećuje klub krcat obnaženim lepoticama. Umesto avanture „veće od života“, Manuel Montano će morati da se zadovolji kartanjem sa prijateljima-probisvetima i raspravom sa gazdaricom kojoj duguje kiriju. Slučaj velikog Čung-Ona govori o nestanku male kosooke Suki-Suki, ali i ta priča ne donosi očekivano „veliko finale“. Slučaj sa bazenom je slično koncipiran, sa tom razlikom da ovoga puta Prado „časti“ čitaoce sa nekoliko tabli prepunih golotinje (radnja se odvija pored prestižnog nudističkog bazena). Čipkica i njen karmin je možda i najdirljivija priča u albumu. Seksepilna mulatkinja Čipkica zadaje Manuelu zadatak koji on me može da odbije... Završnica je ponovo sasvim neočekivana, ali se odlično uklapa u svet koji su stvorili scenarista i crtač. Sledi Noć, u kojoj je, uz pomoć noir flešbekova, ispričana priča priča o ljubavi Manuela i Kineskinje poznate pod imenom Slavuj. Album zatvara priča Razgovori, u kojoj takođe postoji potentan krimi zigot (u ovom slučaju to je „nestala“ kćerka), ali Luna i Prado nemaju nameru da završnicu obogate žestokim obračunom. Umesto toga, još jednom skrećući sa dobro utabane staze, nude melanholičan osvrt na egzistenciju glavnog junaka i njegovo bitisanje na mračnim ulicama grada.

Izvorište noći je komično intoniran strip album u kome nema ubistava ili žestokih obračuna, ali upravo u tome se i ogleda njegova različitost. Kombinujući dobro poznate noir postulate sa blagom fantastikom i izraženom poetičnošću, Prado i Luna stvaraju priče koje nisu krcate akcijom, ali zato uspevaju da se nametnu gorkim humorom. Prado u Luna stvaraju junaka koji je hronično usamljen, ali koji ne odustaje i ne gubi nadu. On je u večitoj potrazi za mitskim izvorištem noći, pojmom koji namerno ostaje neobjašnjen. Izvorište noći tako postaje svojevrsni mekgafin i činilac koji povezuje sve priče. Noć i melanholija kao usud, ali i toplota dobrog srca koje osvetljava put.

U izdanju Omnibusa bi uskoro trebalo da se pojavi i najpoznatiji Pradov strip album, Trag kredom (1992).