Taking The Long Way

Ponekad se dogodi da jedan naizgled bezazlen incident, intimno uverenje izgovoreno javno, trenutak kada nesvesno odlučite da zauzmete stav, promeni ceo vaš život. Trenutni šok nakratko zameni preispitivanje, podstaknuto najviše stavom okoline i zauzimanjem strana, ali na kraju - unutrašnji glas ima konačnu reč. I onda shvatite da slučajnosti zapravo nema, da je samo došlo vreme da sve stvari dođu na svoje mesto.

U slučaju američkih country miljenica, taj trenutak istine koštao ih je više nego što su mogle da zamisle one londonske noći 2003. Prkosne, slobodne i pravdoljubive, Dixie Chicks su rešile da rizikuju sve i isteraju po svome.

Beskompromisnost i slobodno izražavanje mišljenja, kategorije podrazumevajuće na alternativnoj muzičkoj sceni gde su tiraži nezahtevni, a i svest publike je na višem nivou, u surovom svetu mejnstrima oduvek su bile rizičan luksuz. U ekstremno konzervativnom svetu ortodoksnog countryja, incidenti poput ovog, znače doživotno bannovanje bez milosti. Stvarnost i šou biznis, shvaćeni kao pojmovi koje nikako ne treba mešati, u tim situacijama otkrivaju pravo lice publike – iza navodnog bezazlenog samozaborava krije se presvetli patriotizam kao paravan za sav zatupljeni primitivizam ovog sveta.

Iz naše bezvoljno anarhične perspektive, teško je zamisliti da jedna takva stvar može u toj meri da ugrozi status, karijeru i same živote aktera, ali od stvarne sudbine Veštica iz Salema, spasila ih je zapravo diskografska kuća i jedno lepo putovanje u zemlju iz snova - Kaliforniju.

Treba imati u vidu da su njihovi najuspešniji albumi Wide Open Spaces (1998), Fly (‘99) i Home (2002) izuzetna ostvarenja u okvirima žanra i dokaz sasvim opravdanog zvezdanog statusa koje Dixie Cicks uživa(h)ju u Americi. Razočarane u country establišment, koji im je, uz par izuzetaka, kolektivno okrenuo leđa, iskoristile su trenutak da novostečenu slobodu okrenu i u kreativnom pravcu. Tako se iz provincijalnog ambijenta, kojem mentalno nikad nisu ni pripadale, sele u grad, no, to nije poziranje promene, već jednostavno usaglašeno sadašnje stanje duha i tela.

Na sigurnoj udaljenosti od predvidljive, slatkaste blugrass zavodljivosti svog dotadašnjeg zvuka, odlučuju se za zaokret ka klasičnom country rocku, vođene najboljim od najboljih – Rickom Rubinom. Okupljaju ekipu renomiranih saradnika (Gary Louris- Jayhawks, Sheryl Crow, Keb’Mo’, Neil Finn, Dan Wilson-Semisonic, Mike Campbell- The Heartbreakers,) i u duhu kalifornijskog 70’s rocka koji su proslavili Eagles i Fleetwood Mac, iznose pred nas rezultat trogodišnjeg preživljavanja posledica londonskog incidenta.

Ohrabrene kao autori, Natalie Maines i sestre Erwin napisale su, na iznenađenje mnogih, neke od najboljih pesama na albumu. Grandiozna u svom dostojanstvenom besu i neskrivenoj razočaranosti, Not Ready To Make Nice je jedna od najsnažnijih oda nepristajanju u poslednjih nekoliko godina i jedna od najuverljivijih pesma godine. Iako je rasplet njihove situacije ukazivao na nekakav protestni album, posebno posle ovog prvog singla, Taking The Long Way je zbirka ispovednih, intimnih priča o svakodnevnim pobedama i porazima, o porodici, slavi, prijateljima, ljubavnicima, ispričana sa srčanošću Suzan Sarandon u Thelma & Louise i sentimentalnošću Bette Midler u Beaches. Prva, The Long Way Around i završna I Hope, stoje kao centralne teme albuma, prva kao lični credo, poslednja kao suptilni apel i poruka za kraj. Zanosni vokal Natalie Maines, u stavu najbliži Stevie Nicks, samouvereno i lako nosi teret celog benda, izražavajući zajedničko mišljenje u stilu pravog frontmena.

Dixie Chicks su danas zrele žene, majke i supruge, superzvezde čiji je svaki korak pod ciničnim okom javnosti. Ta zrelost i odgovornost koja ide s njom, provlače se kroz ceo album, razotkrivajući poneku tugu i uvek pružajući utehu. A one, hrabre i ranjive, posle svega ostaju prave naslednice najveće heroine južnjačkog duha Scarlet O’Hare, ostavljajući ogorčenost po strani i osvajajući za sebe jednu sasvim novu teritoriju.

Izvesno da su ovim zaokretom izgubile deo svoje publike, ali zarad onih novih koje su pridobile tom prilikom i pišemo o ovom poštenom i nadahnutom albumu, koji zrači iskrenošću, strašću i verom. Najlepšim ženskim osobinama.