Nespremne da budu dobre

Dixie Chicks su karijeru su započele krajem 80-ih kao "dobre devojke" countryja. Njihove bluegrass pesmice začinjene violinom i bendžom, poput I Want To Be A Cowboy's Sweetheart i sličnih sladunjavih pesmica namenjenih devojkama iz ruralnih delova SAD, bile su potpuno bezazlene. Njihova karijera krenula je uzlaznom putanjom 1995. kada se bendu, koji su osnovale sestre Martie Maguire i Emily Robinson, pridružila sadašnja pevačica Natalie Maines. Prvi sledeći album, Wide Open Spaces, prodan je u preko 12 miliona primeraka samo u Americi. Ubrzo su postali i meta tabloida i kontroverzi sa pesmama poput Goodbye Earl, koja govori o porodičnom nasilju, o ženi koja ubija svog muža koji je tuče.

Međutim, ono što je bilo zabavno, poput pomenute pesme, ubrzo se pretvara u noćnu moru nakon njihovog koncerta u Londonu iz 2003. godine, kada je Mainesova na bini rekla publici, ali i celom svetu, da ju je sramota što američki predsjednik George W. Bush dolazi iz Teksasa, odakle je i ona. Pojedini američki konzervativci tvrdili su da je ta njena izjava jednaka izdaji. Grupa se suočila sa masovnim bojkotima fanova countryja. Pretnje smrću počele su stizati na njihove adrese, a čak ni u Nešvilu više nisu bile dobrodošle.

Objavljivanjem albuma Taking The Long Way, prvog nakon što su pale u nemilost američkih patriota, Chicksice su se pomalo udaljile od svojih country korena. Što ne znači da su manje besne. Pesma koja otvara album, Not Ready To Make Nice, svojevrsni je poziv na oružje. Uprkos činjenici da se njihove pesme prilično retko mogu čuti na radio-stanicama, djevojke su sve do protekle sedmice i objavljivanja posljednjeg albuma Johnnyja Casha iz American ere, čvrsto držale prvo mesto na top-listama.

Ta pesma je morala da bude napisana jer smo se mi dobro osećale zbog nje. Potrošili smo dosta vremena radeći na toj pesmi jer smo tražili pravi zvuk. Ne bi to bila dobra pesma kada bi zvučala kao da smo se preplašili. Prošlo je neko vreme, imamo sad jasnije viđenje onoga što se desilo a ovaj album naša je šansa da pokažemo i naš stav.

Za mene, stav se više odnosi na mogućnost da imate slobodu govora u Americi. Dobijamo puno pisama od ljudi koji kažu da se ne slažu sa onim što govorim ali da imam pravo da to kažem i da je ono što mi se dešava užasno i neamerički.

Čini se da su američke tradicionalne vrednosti privremeno bile suspendovane. Nisam prepoznavala ovu zemlju, nismo znali koja je godina ni u kojoj zemlji živimo. Republikanci i desničarske grupe bili su dobro organizovani i tačno su znali šta rade. Čini se da našim medijima dominiraju desničarski medijski moguli poput Ruperta Murdocha. Ako ne delite njihovo mišljenje, nalepe vam etiketu teroriste ili osobe koja ne ceni porodicu i tradicionalne vrednosti. Nažalost, ljudi u Americi koji nemaju vremena da tragaju za istinom kroz neutralne izvore informacija imaju veliki problem.

Ne na način na koji ja to posmatram. Oni mogu misliti da su patriote ali mislim da su oni neodgovorni. Cela ova epizoda promenila je drastično moju definiciju patriotizma. Da li ja imam zastavu na svom automobilu? Ne. Da li se borim za svoja prava kao Amerikanka? Da.

Pa, u današnjim danima to i nije toliko opasno. Nedavno su neki desničari pokušali ponovo da me napadnu zbog izjave koju sam dala magazinu Time da ne poštujem svog predsednika. Ali njihov pokušaj je propao. Nije nikakva vest da ja ne volim predsednika i svi oni koji nas mrze to dobro znaju. Znate, mi smo neke fanove definitivno izgubili zauvek ali smo takođe pridobili i neke nove.

Takve stvari pišu svugde, ali to nije tačno. Nažalost, ljudi u takve stvari poveruju. Istina je da su karte za koncerte na poslednjoj turneji prodane u jednom danu a da prodaja za ovu turneju traje nešto duže.

Da i to je tužno. Imamo detektore metala na ulazima, kao na aerodromima. Jer, ne bismo se osećale bezbedno na bini bez njih. Veoma smo ranjive.

Na neki način. Roditelji su izuzetak, ali većina moje porodice su republikanci. Ali to nikada nije bio problem. Veliki deo njih ne deli moje političke stavove, ali fizički i bezobrazni nasrtaji na mene ih razbesne. Oni znaju ko sam, vole me i podržavaju. Nažalost, napolju ima dosta luđaka koji imaju dovoljno vremena da nas mrze po celi dan i koji vise po Internetu pokušavajući nagovoriti druge ljude da osećaju isto.

Naravno da se ne osećam dobro kada pročitam da mi neko preti da će me ubiti. Ali nisam uplašena - ne više nego bilo koji drugi dan. Znamo da vani ima ljudi koji su ludi. Što se toga tiče, već imam 24-časovnu zaštitu ispred svoje kuće. Ali problem je što drugi ljudi u mojoj porodici, uključujući i moje roditelje, moraju da pate zbog toga. Jedan političar u Južnoj Karolini čak je otišao tako daleko da je zahtevao da Dixie Chicks održe besplatan koncert da bi zatražile oproštaj od vojnika i njihovih porodica. Verovali ili ne, njegov zahtev je prošao a to čak i nije najveća glupost koja je napravljena.

To se desilo sa Crvenim krstom. Htele smo da doniramo milion dolara ali oni nisu hteli da prihvate novac. Tretirali su nas kao gubavce. Dobili smo pismo od njih u kome kažu da ne mogu da prihvate naš novac. Jedno ipak nemojte da zaboravite: predsednik SAD je ujedno i počasni predsednik američkog Crvenog krsta.

Jesu, barem privremeno. Shvatila sam da su moja zemlja i njen narod drugačiji nego što sam mislila. Razočarana sam i, neko vreme nisam imala previše nade da će se nešto promeniti. Ali nakon katastrofe koju je izazvao uragan Katrina, mnogi ljudi su se probudili i počeli da shvataju da stvari u zemlji ne idu u pravom smeru. Snimci posledica Katrine bili su jednako neverovatni koliko i snimci terorističkog napada 11. septembra, ali ovo je bilo nešto što smo sami sebi napravili. Ljudi su počeli da se pitaju koji je smisao rata u Iraku.

Stalno mislim na to. Kada se prvi put pojavila, country muzika je bila izuzetno buntovnička, odmetnička. Ali danas, većina country pevača automatski postaju konzervativci. Nikada se nismo uklapale u tu sliku.

Mislim da su oni napustili nas. Ispustili su nas kao vruć krompir nakon sedam godina koliko smo proveli zajedno - barem publika u SAD. Ali to se nije desilo i u ostalim delovima sveta. Nećemo napraviti album kojim ćemo im se dodvoravati; ne verujemo im. Bili smo zvezde na sceni i lojalno smo sledili nepisana pravila country radio-sveta. Sledili smo country od početka i nikada nismo prešli na drugu stranu. Držali smo se podalje od tradicionalnih pop radio-stanica jer takva vrsta nezahvalnosti nikada nije bila dobro prihvaćena u Nešvilu. Osećamo se prevarenima od country muzičke industrije. Nijedna od country radio-stanica ne pušta naš novi singl Not Ready To Be Nice. Umesto toga, traže od našeg izdavača alternativnu pesmu - zahtev koji smo mi, naravno, odbili.

Ne mislim da smo ikada smatrali da bismo mogli imati toliko uticaja. Ipak, bitno je pokušati. Moramo kreirati alternativni glas koji bi bio protivteža mogulima poput Murdocha.

Demokrate bi bili ludi ako bi izabrali nju za svog kandidata. Mislim da zemlja nije spremna da podrži ženu u Beloj kući.