Rihanni nedostaje iskustvo i ono što na televiziji zovu „personaliti“ – ideja šta bi ona zapravo htela, i da li bi uopšte htela nešto više od povremene nesnosne eksploatacije hitova. Čije je trajanje veoma ograničeno
Čak iako ste pravoverni ljubitelj indie rocka i srodnih mu podžanrova, tvrde elektronike i ljutog hip hopa, verovatno niste baš potpuno ravnodušni na potencijal koji pokazuju MTV hitovi – deo našeg svakodnevnog soundtracka, sveprisutni na granici maltretiranja, a ipak tako zarazno veseli.
Splet okolnosti – proboj komercijalne crne muzike na vrhove top lista, činjenica da uticaj novca u muzičkoj industriji nikad nije bio veći i nedostatak
velike stvari koja bi promenila nešto da li u muzičkom ili društvenom smislu, iznedrio je sve veći broj pop apologeta, koji pokušavaju da učitaju nekakvo značenje u ono što je
ekvivalent Coca-Cole: više toga se nalazi u želji koju proizvodi, nego u samoj konzumaciji. Možda ste čak i vi u stanju da sami teoretišete o inovativnosti produkcije Timberlanda na albumima
Missy Elliot, jedinstvenom semplovanju Abbe u
Madonninom poslednjem hitu ili šansama da Justin Timberlake postane Michael Jackson za 21. vek ili ste barem čitali o tome.
U pokušaju da dosegne ove visine se nalazi mlađahna
Rihanna, čiji je hit
Pon De Replay prošlog leta odzvanjao iz svih disko klubova. Kao i mnoge pre nje, Rihanna je
otkrivena na svom rodnom Barbadosu, gde je letovao poznati producent
Evan Rogers (N’Sync, Kelly Clarkson), kome negde na belom pesku pod žarkim karipskim suncem pada na pamet ideja da od nežne, mlade sirene svilenkastog glasa napravi ženski odgovor na invaziju dancehall/ragga zvuka, čiji su glavni predvodnici Daddy Yankee i Sean Paul, a koja ujedno može da se nosi sa rn’b baladama i uptempo hitovima.
Pod okriljem pomenutog Rogersa i Jay-Z-ija za čiji producentsku kuću snima, Rihanna je snimila svoj drugi album A Girl Like Me sa nepunih 18 godina. Ovu kolekciju pesama različitih žanrova pompezno je najavio prvi singl SOS, koji ispunjava svoj crossover potencijal – spojivši savremenu produkciju i sempl dovoljno inspirativnog hita Soft Cell Tainted Love, privučena je i klasična MTV publika, kao i deo publike koji privlače produkcijska sofisticiranost.
Pretpostavka je da je na ovu numeru potrošen najveći deo budžeta, jer odatle sve ide nizbrdo – red karipskih ritmova koji ne zvuče ništa bolje od hotelskih bendova na Barbadosu (Kisses Don’t Lie, Crazy Little Thing Called Love, Dem Haters, Selfish Girl), par balada za koje se čini kao da ih je odbila Mariah Carrey (Million Miles Away, Unfaithful, Final Goodbye) r’n’b numere koje prizivaju sećanje na prerano preminulu Aaliah (P.S. (I’m not Over You), A Girl Like Me, We Ride).
Pretendent na titulu novog letnjeg hita je
Break It Off, duet sa Sean Paulom, gde istovremeno smeran i zavodljiv Rihannin glas pruža savršen kontrast istovetnom brundanju
Sean Paula.
Svaki dobar kupac će dobiti bonuse uz ovo pakovanje, remixe dva hita sa prethodnog albuma If it’s Loving That You Want i planetarno poznat Pon De Replay, kao da su producenti i sami svesni da ovde sem SOS nema ničega pa ajde da ponudimo ljudima nešto za njihov novac.
Osim prvog singla,
A Girl Like Me je duboko zaglibljen u rn’b/reggae produkciju iz prošle decenije, ovo je album u slavu letnjeg regea, odmah pored jednog od 114 (ili više) klasika
Baby, I love your way, koji nikako da zamru, a čija upotrebna vrednost nestaje već prvih dana septembra.
Komentari