Pred nama je, začudo, prvi dugosvirajući format posvećen samo materijalu koji su snimili Sound Dimension u legendarnom Studio One Coxsone Dodda; ili, u prevodu, esencijalno mesto gde se reggae zvuk konačno uobličio
Nakon dobijanja nezavisnosti 1962. godine,
kultura Jamajke doživljava pravu erupciju. Nova energija i novi zvuk koji će nastati na osnovama ska i rocksteady ritma postaće globalni fenomen koji će snažno upisati ime Jamajke na svetskoj muzičkoj i kulturnoj mapi. Površno bi, međutim, bilo misliti da je taj novi zamajac došao jednostavno samo kao posledica oslobađanja od kolonizatora. U slučaju koji razmatramo ne smemo prenebregnuti i one trenutke u toj istoriji u kojima se dve kulture, iako neravnopravne, snažno prožimaju, odnosno trenutak u kome kultura kolonizatora daje podsticaj za stvaranje nečeg novog i autohtonog.
To je upravo situacija sa školskom institucijom pod imenom
Alpha Boys School, koju je 1880. osnovao red katolkinja (
The Sisters of Mercy) u Kingstonu. Ova škola, koja je imala i funkciju prihvatilišta, podrazumevala je, pored nastave, „kvalitetno“ ispunjeno slobodno vreme svojih pitomaca: uređivanje bašte, pravljenje cipela, čišćenje i održavanje celokupnog prostora...
Poseban oblik slobodnog vremena bilo je muzičko vaspitanje, odnosno sviranje u orkestru. Uslovi za ulazak u orkestar bili su strogi. Pored talenta bilo je potrebno da disciplina koju kandidat pokazuje u školi bude besprekorna.
Rad u školskom orkestru podrazumevao je potpuno vladanje osnovama muzičke teorije kao i svim muzičkim oblicima, od klasike i jazza do R&B stila. O kvalitetu nastave i talentu učenika možda najbolje govori podatak da su orkestri koji su u prvoj polovini 60-ih bili u zenitu, orkestri
Erica Deana i
Roy Coburna na primer, često tražili upravo muzičare iz orkestra Alpha School. Svakako, dominantna stvar koja se učila u školi Alpha bila je - disciplina. Spiritualnu dimenziju muzike ovi umetnici će steći nešto kasnije.
Prema svedočenju većine njih (Rico Rodriguez) to novo otkrovenje, proširivanje vidika, dolazi iz susreta sa zvukom legendarnog
Count Ossiea i njegove grupe Mystic Revelation of Rastafari, odnosno sa rasta nasleđem.
To su, u kratkim crtama, bitni preduslovi nastanka
The Skatalites, grupe koja je kratko postojala (1964-65) ali koja je dala nemerljiv doprinos u stvaranju reggae zvuka. Nedugo posle tragične sudbine jednog od nosilaca benda Don Drummonda (priznao ubistvo žene), bend se raspada i dalje razvija u
Soul Vendors, kreativni tim koji stoji iza većeg dela reggae produkcije druge polovine 60-ih, što nas dovodi do junaka ove priče.
Mesto je legendarni Studio One Coxsone Dodda, a bend
Sound Dimension (novo ime su uzeli posle turneje po Britaniji). Pred nama je, začudo, prvi dugosvirajući format posvećen samo materijalu koji su napravili Sound Dimension, ili, u prevodu, esencijalno mesto gde se reggae zvuk konačno uobličio.
Istorija, verovatno zadimljena posebnom jamajčanskom aromom, kaže da je taj zvuk nastao 1967. dodavanjem na gitaru eho kutije koju je iz Britanije nabavio upravo gazda Dodd. Tako je dobijen teži, kotrljajući, urban zvuk.
Pesme poput Federated Backdrops i Upsetters Dream sa ovog izdanja možda najočiglednije svedoče o toj promeni. One imaju čvrstu i jednostavnu ritam sekciju koju uobličava, i izobličava dim koji dolazi iz gitare natopljene wahom.
Sličnu funkciju ima veličinstvena ruka Jackie Mitooa u temi My Heart in Rythm. Jedan od favorita je Baby face u kojoj ne znate šta je bolje: izuzetna duvačka linija, dijalog kotrljajuće gitare(ovog puta bez efekata) i toplog minimalnog zvuka B-3 klavijature ili uporna ritam sekcija, jedna od najboljih u popularnoj muzici. Jedno je sigurno - sve vreme isijavaju uživanje u muzici i pozitivna energija.
Sound Dimension bukvalno u svakom trenutku demonstriraju sviračku zrelost. Od uvodnog takta klavijature u Heavy beat pa do kraja, sve zvuči zarazno i kvalitetno. To ne treba da čudi ako se ima u vidu spisak muzičara na okupu: Leroy Sibbles, Cedric Brooks, Jackie Mittoo, Ernest Ranglin, Rolando Alphonso i Vin Gordon (Don Drummond jr.).
Ako želite da čujete orkestar u smislu kolektiva, celine, grupe ljudi koja zajedno diše; ako mislite da je podela na ritam i solo gitaru besmislica; ako ste iskreni ljubitelj muzike i njene plesne osnove - ovo je nezaobilazno štivo. U svakom slučaju idealan soundtrack za sve vruće dane koji nam neminovno predstoje.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.