231-240 od 2864 (strana 24 od 287)
Ovogodišnja Slobodna zona donela nam je, s jedne strane, nešto manji broj filmova, dok su s druge strane, mnogi od tih filmova mogu opisati kao pravi hitovi ovogodišnje festivalske sezone. Kako su neki primetili, ono što je karakterisalo prethodna izdanja festivala, filmovi koji su pristupali pitanju obespravljenih, marginalizovanih ili ugnjetanih pojedinaca i grupacija, i to činili sa očigledno izmeštenih ideoloških pozicija i putem filmskih formi koje su nekonvencionalne, eksperimentalne te i provokativne, ostali su sada, blagom preorijentacijom u selekciji koja naginje ka festivalskom mejnstrimu, u primetnoj manjini
(Island)
Dugoočekivani naslednik Babel zvuči baš kao da je naručen od strane kritike koja je pre 3 godine plitko i zlonamerno diskreditovala debi. U prevelikoj želji da tempo i intezitet podignu na viši nivo, a harmonije načine još zaraznijim, Mumford & Sons su izgubili suštinu koja je Sigh No More i učinila toliko dopadljivim
Beograd odavno nije video jednu ovako lošu Cinemaniju. Kao da je premeštanje mesta održavanja iz Sava centra u Kolosej izazvalo neki bizarni kurcšlus. Ipak, uprkos u proseku lošem kvalitetu filmova, može se izdvojiti i nekoliko naslova vrednih pažnje. Među njima se svakako nalaze Kiler Džo i Đavolji dvojnik
Cinemania je, to se svako malo moramo podsećati, tek jedan moguć izbor iz ionako ograničene ponude. A šta je žito bez kukolja? Loši filmovi su, bilo to nama po volji ili ne, često i potrebna protivteža onim (doduše, daleko ređim) ostvarenjima zbog kojih se filmofili ne stide tog svog zvanja i te svoje „slatke bolesti“. Otud i ovaj osvrt na četiri neuspešna ostvarenja iz ponude ovogodišnjeg izdanja te filmske revije
U prvom od tri teksta sa ovogodišnje Cinemanije pročitajte kritike filmova Čarlijev svet (The Perks of Being a Wallflower) Stephena Chboskog i Hipnotizer (Hypnotisören) Lassea Hallströma
Labakin film je apel za mir i religioznu toleranciju u ratom razorenom području i afirmacija ženske moći u patrijarhalnoj zajednici, pa kao takav zavređuje pohvalu za svoj aktivistički zanos, ali ostaje previše pomeren od stvarnosti da bi se njegov društveni angažman mogao uzeti za ozbiljno
U fudbalskom slengu Brazila, artiljero znači „onaj koji nikad ne promašuje“. Nažalost, isto ne važi i za Artiljera Srđana Anđelića
(RCA)
Evo zgodnog povoda da se po drugi put u kratkom periodu prisetimo sintagme sestara Pataković - Stop, vreme je za rock i pop. Mora se tako. Jer Pink je napredovala u odnosu na Funhouse i isporučila možda i ponajbolji pop-album u tekućoj godini
Za Beogradski sajam knjiga koji je u toku, izdavačka kuća Paladin spremila je nešto zaista posebno: vampirsku antologiju u dva toma. U znaku vampirice donosi trinaest priča domaćih spisateljica, dok U znaku vampira sadrži devetnaest priča njihovih kolega. Naravno, dame imaju prednost
Od prvih taktova Good Times Bad Times, tokom koje je bend zbijen, pomalo i ukočen, do finala, u Celebration Day možemo pratiti makar dve uzbudljive linije – „tajne“ poglede i gestikulaciju, međusobno razmenjene osmehe muzičara na jednoj strani i ličnu borbu na planu izvedbe na drugoj. Kada govorimo o drugom planu, zastrašujuće deluje utisak da Zeppelini, koji dugo nisu nastupali zajedno sa lakoćom „čiste“ novije generacije u domenu improvizacije i razigranosti svirke
