(RCA)
Evo zgodnog povoda da se po drugi put u kratkom periodu prisetimo sintagme sestara Pataković - Stop, vreme je za rock i pop. Mora se tako. Jer Pink je napredovala u odnosu na Funhouse i isporučila možda i ponajbolji pop-album u tekućoj godini
Jednostavno, kada je istinski pop-rock zvuk sadašnjice u pitanju teško da može značajnije bolje od ovoga. Pink je ovim albumom, koji je dosta lagodno slušati čak i ako niste gorljivi ljubitelj njenog opusa i ovakvog izraza uopšte, pokazala da još uvek ima prostora za pop koji ne vređa dostojanstvo i čiji je rok nešto duži od uobičajenijeg.
Savim očekivano, Pink se ovde iz pesme u pesmu bavi svojom problematičnom ljubavnom vezom i sasvim očekivano, čitav album je (uz izuzetak jedne jedine rap deonice u Here Comes The Weekend za koju je bio zadužen Eminem) dosledno izveden u pop-rock gitarskom pakovanju. Naravno, ima ovde određenih viškova, kao i ranije mnogima će zasmetati povremeno neodmereno agresivan vokal Mooreove, a primetno je i podosta bleferske srditosti.
Međutim, stvar spašava jednostavna činjenica da ovaj album kao celina zvuči dosta smisleno zaokružen i da nudi nekoliko zbilja kvalitetnih pesama. Album otpočinje funkcionalnim i rutinskim Pink momenatim (Blow Me (One More Kiss) i Try), ali najbolji trenuci ovog albuma stižu u naslovnoj pesmi (znalački obojenom retro-štimungom) i duetskoj Just Give Me A Reason, u kojoj Pink pripomaže Nate Ruess, frontmen skupine Fun. Dosta su dobra i oba ogleda na temu naglašeno melodičnog, ali zaista šarmantnog pop-punka u Walk Of Shame i u saradnji sa Lily Allen naslovljenoj Slut Like You, u kojoj se da lako prepoznati posveta pesmi Song 2 grupe Blur, a zanimljiva je svakako i Where Did The Beat Go?, koja će, tu sumnje nema, mnogima brzo probuditi asocijaciju na Amy Winehouse.
Ovim albumom Pink pokazuje da zna znanje, mada može biti da je ovde reč o tek vrhunskom blerfu. U svakom slučaju, krajnji ishod je isti – Pink je uknjižila ljudski dobar i zreo pop-rock album.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Dobar znak (gost)
| 29.10.2012. 18.05.33
Pop-rock nije kombinacija koju volim. Što bi rekao Brega, "Ne pijem bevandu - čista voda, čisto vino." Ipak, u ovoj opštoj suši kvaliteta ko će cepidlačiti i obraćati pažnju na žanrove i ostale trice. Svaka iskra kvaliteta je dragocena, a Pink je upravo to.
-
Agota (gost)
| 29.10.2012. 19.22.41
Drago mi je sto nije podlegla ovoj suludoj pomami autotjuninga,gotovo da nema albuma cak i odlicnih zenskih vokala koji nisu eksperimentisali u tom pravcu.
Naravno, sve je krenulo od Britney .
Dobar album kao i prethodni,imala je pad jedino sa albumom I'm Not Dead .
Duet je odlican ,Try takodje ,mada, moja omiljena Try stvar je u izvedbi Nelly Furtado.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.