Blur 21: The Box

(Parlopohone)

Pregršt brojki, silina darova kojima je teško odoleti, zaista sveobuhvatan muzički portret, a zakljčak stari – kad pričamo o Blur, pričamo o istinski velikom bendu

Zoran Janković

Da ne bude zabune – ovaj će tekst (što je blagoslov uredništva Popboksa kojim je sa njega skinut namet precizne numeričke ocene učinio sasvim izvodljivim) biti bezrezervni hvalospev. Što ovo vanserijsko izdanje svakako i zaslužujue, naravno. Ipak, i panegirik katkad može da otpočne i (nešto tišom) pokudom ili zamerkom. Zamerka se odnosi na ipak poprilično polovičan utisak koji povratnički singl Blura (Under the Westway) ostavlja (barem) na uzorku od nekoliko desetina slušanja. Posebno u poređenju sa očito ciljanim klasikom Whiter Shades of Pale.

Tog singla nema na ponudi ovog domaćinski izdašnog izdanja, te je put ka grlenim i ushićenim rečima hvale sada sasvim otvoren. Nema Under the Westway, ali zato Blurovci u okviru jedinstvenog izdanja ovaj pute nude – 18 diskova, 3 DVD-a ili još preciznije, sedam studijskih albuma u proširenim izdanjima, pregršt demo, te live snimaka, B strana, restlova, retkosti i sve skupa šezdeset pet ranije neobjavljenih pesama, uključujući i tonske zapise skupine Seymour iz koje je proistekao Blur. Neki od onih ovisnih o egzaktnim merama za nas manje preduzetne su izračunali da bi bilo potrebno ukupno osamnaest sati da se ovo izdanje presluša u celosti.

Ali ono što je daleko, daleko, daleko... važnije stupa nakon što faktografija odmaršira svoje. Ovo, malo je reći, sveobuhvatno izdanje sa sobom nosi nekoliko darova kojima je, uz sav razum i sve racionalizacije ovog sveta, zbilja teško odoleti. Osim što nam na uvid pruža čitav opis jednog nesumnjivo značajnog i potrebnog benda, Blur 21: The Box daje priliku da sada sa bezbedne distance i dakako mirnije glave sagledamo evoluciju jednog višetruko potvrđenog kolektivnog dara.

A Blur 21: The Box počiva upravo na sinergiji bliže i dalje prošlosti, jednako koliko i na srećnom i sudbinskom spoju nekoliko kreativaca bez daljnjeg. Tako nam, na primer, ovde predočene B-strane svako malo nude nagoveštaj možda i stilski (premda, ruku na srce, ne idejno) drugačijeg Blura. A lako uočljiv zametak viših i zahtevnijih dometa i zahvata vidan je već na ranom stupnju evolucije ovog velikog benda, već na koti demo-snimaka; imajući to u vidu ne čudi da je, recimo, demo I Got Law dosta kasnije preoblikovana u znamenitu Tomorrow Never Comes iz opusa Gorillaz. Ovde se svakako ne radi o autoreciklaži kao uvek crnoj slutnji sveobuhvatnije beizidejnosti, već o svesti o potencijalu muzike i mogućnostima poigravanja unutar jednog dara. Osim toga, već i narečeni demo-snimci dovoljno jasno sugerišu sviračku kompetenciju Grahama Coxona, kao tek prvopomenutog iz ove sjajne družbe.

Dijahronijski gledano, a zahvaljujući dakako i obilju dodatnog materijala, naknadnih referenci i pridodatih smernica sada je dosta lakše ispratiti i razvoj Blura i kada stvari sagledavamo isključivo unutar koordinantnog sistema sačinjenog samo od zvaničnih studijskih izdanja Blura. Sada je jasno kao dan da su poletnost, čist pop-sentiment i šarenilo albuma Parklife (pa i The Great Escape) prirodno i primereno zagrevanje za setu koja je obeležila potonja izdanja izdanja Blur i 13, pa i mrak kojim je obojen Think Tank; uostalom, ako proširimo priču, baš kao što je u tkanju prvopomenutih albuma sada lako razaznati delotvorni uticaj Kinks kao preteča i uzora.

Blur - Out Of Time by Blur-Official

Ovo izdanje donosi dosta toga iz fundusa starog ovog banda, ali na prvom mestu snažno argumentuje jedan postariji zaključak koji je prošao test vremena i cinizma u vidu naknadne pameti kao nužne mu pratnje – Blur su na muzičkom planu bili i ostali (to nam potvrđuju i sva kasnija izdanja i podžanrovske avanture Coxona i Albarna) najkvalitetniji deo same vrhuške šireg pop-kulturnog talasa zgodno nazvanog Cool Britania. Stoga i ocena koje nema u pročelju ovog teksta je kao suza čista desetka.

Komentari

:) (gost) | 06.09.2012. 16.53.15

Za mene Blur postoje tek nakon albuma Blur. PS najbolja stvar u box set-u je CD "Blur, 13, Best Of & Think Tank Era Rarities" PS Lepa recenzija.
liam (gost) | 06.09.2012. 18.53.26

Albarn je definitivno jedan od najtalentovanijih autora ikada, što stalno i iznova potvrđuje, svojim projektima nakon Blura. Nevjorovatna je lakoća sa kojom on stvara prava mala remek djela i kao producent i izvođač, a posljednje u nizu je Bobby Womack... Mada, uvijek mu je nedostajalo malo više rokerske beskompromisnosti i harizme...
... (gost) | 06.09.2012. 20.09.01

da, potpuno genijalan i ogroman bend. i divna recenzija.
.... (gost) | 07.09.2012. 05.09.09

Bend koji je imao obicno slabije singlove u odnosu na `sporedne` pesme. Bend ciji je talenat u ovim krajevima potcenjivan zbog navodne femino strane (if you know what I mean)i. Bend koji ovde i nije bilo preterano kul slusati. Blah.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike