U fudbalskom slengu Brazila, artiljero znači „onaj koji nikad ne promašuje“. Nažalost, isto ne važi i za Artiljera Srđana Anđelića
Scenario: Srđan Anđelić
Uloge: Jovan Kolarić, Ana Konjović, Nebojša Glogovac, Petar Božović, Aleksandra Janković, Iva Kosovac, Vujadin Milošević, Boris Jager
Žanr: Komedija-drama
Trajanje: 95 min
Proizvodnja: Srbija, 2012.
Već se godinama unazad priča o krizi srpskog scenarija. Među domaćim scenaristima koji su ostavili trag u poslednjih dvadesetak godina, dramaturg Srđan Anđelić, domaćoj publici poznat po scenarijima za filmove Do koske, Jedan na jedan i Munje, zauzima sasvim solidno mesto. Filmovi koje je pisao se po naglašenoj urbanosti i (crnom) humoru izdvajaju u odnosu na većinu drugih naslova iz srpske produkcije, dok su Munje verovatno i dalje najvoljenije novomilenijumsko ostvarenje na savremene beogradske teme. Tim pre čudi što je Anđelić za rediteljski debi odabrao svoj najslabiji scenario. Paradoksalno, dok je režija uglavnom na mestu, Artiljero boluje od brojnih dramatruških propusta i nedorečenosti.
Postavka ima potencijal... Mali (Kolarić) je sedamnaestogodišnji srednjoškolac, vatreni navijač Crvene zvezde i poštovalac lika i dela fudbalera Nemanje Vidića. Na inicijativu devojke Ane (Konjović; poznata i kao voditeljka emisije Jelen top 10), odlučuje da Vidića vrati u domaću ligu. Naravno, za tako nešto su potrebne pare. Velike pare. Ana i Mali kreću od vrata do vrata u pokušaju da sakupe novac, ali uskoro shvataju da milom neće uspeti ništa da postignu. Zato Mali prelazi na silu: na njegovoj meti će se naći sportska kladionica u kojoj radi njegov stariji brat Zlaja (Glogovac).
Tokom prvih pola sata, Artiljero sasvim pristojno fercera. Naročito je uspeo deo koji opisuje život srednjoškolaca, kao i postepeno buđenje ljubavi između dvoje glavnih likova. Ana, devojka za uzor, opčinjena je buntovnim mladuncem, a, bogami, ni Mali ne ostaje ravnodušan na čari plavušice koja voli da ono što joj se događa beleži mobilnim telefonom. Njihov odnos je ubedljivo najzanimljiviji deo filma. Domaćih ostvarenja o mladima, odrastanju i teen angstu nema mnogo, pa je svaki novi naslov dragocen. Doduše, i u ovom segementu film ima određen probleme (na huliganske ispade Malog i njegove ekipe se, recimo, gleda sa nedopustivim simpatijama), ali uglavnom uspeva da bude šarmantan i održi pažnju bez obzira što humor najčešće ne funkcioniše.
Kako se priča razvija, problema je sve više... Kada centralno mesto u priči od Malog preuzme Zlaja, dolazi do potpunog urušavanja. Naime, tinejdžerske nepromišljenosti i luderije još mogu da budu simpatične, ali vrag odnosi šalu kada odrasli počnu da se glupiraju. Naime, Zlaja i njegovi navijači iz kraja (sve ljudi u kasnim tridesetim – ranim četrdesetim) kao da su jeli bunike. Slede oružane pljačke po Beogradu koje Anđelić neuspešno pokušava da prikaže kao robinhudovske podvige vredne divljenja. Moralni kompas Artiljera je potpuno zarđao, pa, bez obzira što je u filmu akcenat stavljen na komediju a ne na dramu, u ustima ostaje gorak uskus. Da stvar bude gora, sve što junaci rade je potpuno bespredmetno – opljačkan novac nije dovoljan, kako se na jednom mestu u filmu kaže, ni za jedan Vidićev vikend.
Uz sve pobrojano, product placement u filmu je nedopustivo agresivan. Dobro, u redu... Nectar, Chipsy i Lav su podržali film, ali... Zar je baš neophodno da junaci svako malo iz jakne izvlače grickalice? Zar sok uvek mora da bude okrenut ka kameri tako da se vidi etiketa? Pivo ide uz navijački milje, ali što je mnogo – mnogo je. Ne može ni dva-tri minuta da se skrpi, a da se u kadru ne nađe flaša, limenka ili zapušač. Kada se, pri kraju, Petar Božović pojavi u majici na kojoj je logo Lava, gledaocu ne preostaje ništa drugo nego da prevrne očima. Većina ljudi u bisokop ipak odlazi da pogleda film, a ne devedesetominutnu reklamu.
Od zanimljivosti u vezi sa Artiljerom, treba pomenuti blic pojavljivanje Nebojše Bakočevića (posle trinaestogodišnjeg odsustva sa velikog ekrana); zatim minijaturne uloge Predraga Peđe Bjelca (Beograđanina koji je imao manje uloge u četvrtom delu Harija Potera i drugom delu Letopisa Narnije) i Danijele Vranješ (pre desetak godina glumila glavnu žensku ulogu u tematski sličnom Ona voli Zvezdu). Reditelj pomenutih Munja, Radivoje Raša Andrić, bio je supervizor/savetnik na snimanju Artiljera. Muziku je komponovao Nemanja Mosurović, a naslovnu numeru izvodi beogradska hip-hop/rep atrakcija VIP. U filmu se mogu čuti i pesme bendova Veliki prezir, Električni orgazam, Lejdi Jelena, Stray Dogg i Roze poze.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari