191-200 od 2864 (strana 20 od 287)
Sa tačke gledišta zarade i obrta sredstava Atlas oblaka će još dugo sa pravom biti navođen kao krupan promašaj, međutim, jasno je kao dan da je ovo odličan film i istinski znalačka adaptacija jednog zahtevnog i višeslojnog romana
(Darkwood, 2012)
Pred domaću publiku su stigla dva albuma koju potpisuju crtač José Antonio Muñoz i scenarista Carlos Sampayo, Argentinci na stalnom radu u Španiji/Italiji/Francuskoj
U poplavi uglavnom kmezavih komentara na vest o smrti Michaela Jacksona, reklo bi se, da je najefektnije poentirao Jamie Foxx, rekavši da je Jackson od svog života napravio golem cirkus, ali da je istovremeno zadužio čitav svet muzikom koju je stvarao. Čini se da bi upravo ova Foxxova ocena mogla da na najekonomičniji način pojasni autorski pristup koji je odabrao Spike Lee praveći ovaj svečarski dokumentarac
Dok istočna američka obala, sa izuzetkom Asapa Rockyja, spava čvrstim snom i sanja rep snove, zapadna obala je uveliko pokrenula pravu malu hip hop revoluciju. Prvo su se nakon dugogodišnjeg zatišja na hip hop sceni kojom je vladao mahom treš južnjački stil niotkuda pojavili Tyler, The Creator i njegova Odd Future ekipica. Sada je pred nama, pravo iz Komptona i Kendrick Lamar čiji je drugi studijiski album good kid m.A.A.d. city našao svoje mesto (pri vrhu) na skoro svim godišnjim listama albuma
Postupak Irene Škorić povezuje dramski čin sa seksualnim činom. Repetativnim sadržajem, autorka nas navodi da pratimo relacije protagonista jer unapred znamo da će svaka priča dovesti do uspešnog seksualnog rezultata
Gledajući kako RZA bez iole odgovornosti banalizuje i kanibalizuje tradiciju kojoj se (navodno) divi, stižemo do zaključka da se tačnom i dalje pokazuje ona stara narodska koja ukazuje na značaj raspodele posla. U savršenom svetu gde se zna ko kosi, a ko vodu nosi ovakve filmske nespretnosti ne bi bile moguće
Posle izvesnog vremena, domaća kinematografija može da se podiči filmom koji je nametnuo nove slike i njihovom snagom potisnuo banalne senke naše stvarnosti
Ako budete čitali ovaj tekst, preživeli ste “smak sveta” i sedite kod kuće ili na svom radnom mestu, ali to ne znači da ste zakoračili u bolju sadašnjost. Ko mi ne veruje, neka presluša drugi album grupe Repetitor. U manje od pola sata muzike, ovaj trio je u svojim bučnim, direktnim pesmama, često kraćim od tri minuta, otelotvorio naše strahove tako da se osećamo kao da sve ono o čemu nismo hteli svesno da razmišljamo je sada postala stvarnost koju treba podneti i u njoj živeti
Tužno je gledati kako su od Biblije tvog detinjstva napravili samo osrednji, uz to i prilično naporan film
(Moonscope Productions/Rough Trade)
Nekada mračni spoj duba, rocka, hip hopa, plesne muzike..., a sada još veća podžanrovska gužva - gotovo post-rock, dub rock, neo-trip-hop... Podosta priručnih odrednica, ali, ono što je važnije, dosta dobar album, a uz to i otvoreno društveno angažovan
