Sa tačke gledišta zarade i obrta sredstava Atlas oblaka će još dugo sa pravom biti navođen kao krupan promašaj, međutim, jasno je kao dan da je ovo odličan film i istinski znalačka adaptacija jednog zahtevnog i višeslojnog romana
Originalni naziv: Cloud Atlas
Scenario: Tom Tykwer, Andy Wachowski, Lana Wachowski (po romanu Davida Mitchella)
Uloge: Tom Hanks, Halle Berry, Jim Broadbent, Jim Strurgess, Doona Bae, Hugo Weaving, James D'Arcy, Ben Whishaw, Hugh Grant, Susan Sarandon, Keith David
Žanr: Razmahana fantazija
Trajanje: 172 min
Proizvodnja: Nemačka/SAD/Hong Kong–Kina/ Singapur, 2012
U slučaju filma Atlas oblaka i njegove sudbine na blagajnama američkih bioskopima sve je slutilo na porazni ishod. Neuspeh se i desio, ali je dosta teško shvatiti pojavu ovog filma pri vrhu lista najlošijih ostvarenja u 2012. godini (na primer, u odabiru prestižno-uticajnog Rolling Stonea). Istini za volju, ovo jeste atipičan rad i definitivno film koji zahteva gledaoce kakvi su danas prava retkost. Kada prođe nešto vremena, kada se slegne prašina prvih i počesto ishitrenih utisaka, sva je prilika da će se namenuti utisak da je reč o odličnom, značajnom i jedinstvenom ostvarenju i izvrsnoj adaptaciji veoma složenog štiva.
Što se tiče samog romana Davida Mitchella, dela prevedenog i na srpski jezik, Tykwer i brat i sestra Wachowski pokrivaju sve ključne odrednice Mitchellovog izvornika, te uz podosta epski razmahanih rediteljskih zahvata, ali i takta zaista vešto u filmski medij prenose dominantni duh te Mitchellove nimalo jednostavne proze, a donekle i dižu ulog. Naime, u Atlasu oblaka reč je o šest umreženih priča koje se zbivaju u različitim vremensko-prostornim ravnima, a autori ovog filma su se dodatno odvažili i Mitchellovo pregledno smenjivanje priča preinačili u još usloženiju mozaičku strukturu sa upadljivom gradacijom ritma povesti kako film odmiče. Tome treba dodati i začudnu, ali, kako se ispostavilo, učinkovitu odluku da glumci tumače različite i brojne likove u svim krakovima priče Atlasa oblaka (naravno, reč je o bezgrešnom nizu vrhunskih kreacija vrlih glumaca koji su se izvanredno snašli po pitanju glume pod teškim maskama i unutar priča sa polivalentnim smislom i počesto neuhvatljivom žanrovskom prirodom).
Na planu samog filmskog ruha Tykwer i Wachowski briljantno su prošetali kroz različite filmske žanrove, mudro odabravši ton i stilsko-narativno pakovanje za svaku od tih šest (međusobno) isprepletanih priča, ni jednog trenutka ne ispustivši pipavu nit koja ih povezuje i koja odslikava Mitchellovu polaznu tezu o neumitnosti fatuma koji se da preusmeriti tek primerima lične odvažnosti i predanosti varljivoj ideji slobode koja se mora iznova i iznova osvajati. Mada je vraški teško to učiniti na ograničenom prostoru, recimo da se sam zaplet tiče veze između pomorskog dnevnika iz sredine devetanaestog veka, pisama odbeglog kompozitora prijatelju, novinarke tabloida koja naleti na zaveru u vezi sa gradnjom dodatno rizične nuklearke, havajskog plemena sačinjenog od onih koji su preživeli apokalipsu i korejskog klona koji u budućnosti predvodi pobunu sa ciljem stvaranja pravičnijeg sveta.
Naravno, osim što i mimo poređenja unutar međa aktuelne bioskopske ponude Atlas oblaka na estetskom planu figurira kao krajnje osobena pojava, na narativnom smislu ovaj film ostavlja utisak hrabre vratolomije koja, čije će, što je najvažnije, smislenost i efektnost biti neosporne sa tačke gledišta gledaoca koji će se sa dovoljno usresređenosti i ambicije prihvatiti ovog istinskog izazova. Ipak, mora se naglasiti, da, iako nije nužno i premda se film da pratiti i pojmiti i bez prethodnih priprema, ovde u dobroj meri pomaže poznavanje Mitchellolovog literarnog predloška. A jedna od krajnjih impresija govori da je Atlas oblaka jednako uspešan posmatran i kao autohtono ostvarenje i kao ekranizacija jednog nesvakidašnje odvažnog romana.
Mada se stiče utisak da je Tykwer pokazao za koju nijansu više sveukupnog osećaja za finese, a da su se Wachowski nakon ponižavajućeg Speed Racera vratili u vrhunsku formu kada je reč o zadivljujućem baratanju stilemama od značaja za samu suštinu žanra fantastika, Atlas oblaka se pokazao i kao skladna celina dosta toga raznorodnog. A ujedno ovo je film koji se svojom promišljenošću, dostojanstvom i ambicioznošću naprosto preporučuje budućim generacijama gledalaca bez predrasuda, gledalaca kojih se, uostalom, priča ovog ostvarenja možda ponajviše i tiče.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari