211-220 od 2864 (strana 22 od 287)
Reditelj i scenarista Rodrigo Cortés skrenuo je pažnju filmom Buried, a talenat koji je tada pokazao sada je vidljiv samo u detaljima njegovog najnovijeg ostvarenja – Red Lights
Po rečima organizatora, protekli 18. Festival autorskog filma (od 28. novembra do 5. decembra) posetilo je oko 25 000 hiljada ljudi. Prema toj cifri, ovo je najuspešnije izdanje festivala do sada. Što se samog programa tiče, onaj glavni je bio sastavljen od nagrađivanih ili najhvaljenijih naslova iz ovogodišnje festivalske ponude. Slabo se šta može prigovoriti takvoj selekciji; to su filmovi o kojima se ove godine najviše pisalo i super je što smo imali prilike da ih vidimo. Sasvim dovoljno
Drugi album autora koji je naterao dvadesetogodišnjakinje da se ponovo lože na momke sa gitarama
(Institut za savremenu istoriju)
Knjiga i doktorat istoričara Gorana Miloradovića bavi se analizom sovjetskog uticaja na jugoslovensku kulturu, a u prvom redu na filmsku umetnost. Knjiga uz to tumači različite društvene, ideološke i političke uticaje povezane sa kulturom Jugoslavije u najširem smislu
Animacija u blistavim bojama, nestvarne scenografije i maštovito zamišljeni rekviziti i sporedni likovi (u prvom redu jetiji i vilenjaci – pomoćnici Deda Mraza) za najmlađu publiku biće dovoljni. Ipak, usled nedostatka pop-kulturalnih referenci i humora na koji smo navikli u Dream Worksovim crtaćima, prave strave ili nekog originalnijeg obrta u priči, moglo bi se reći da je Pet legendi prilično konvencionalan praznični film, iz koga ćemo za godinu dana pamtiti samo poneku spektakularnu scenu ili simpatičnog vilenjaka
(Chimera)
Niko nije očekivao tradicionalistički rock zvuk na ovom albumu, ali, uprkos tome, teško da se iko može iskreno radovati ovakvoj paradi radikalizma, neumerenosti i samodopadljivosti
96 sati: Istanbul, istina, tek bleda kopija prvenca, ali i uprkos tome sasvim upotrebljiv repertoarski film iz korpusa bučnih i brzopoteznih akcijaša, lako bi mogao da bude kriv za dve pojave koje po širini implikacija ipak natkriljuju priču o dometima ovog konkretnog filma
ParaNorman je, naravno, prilagođen senzibilitetu mlađe publike, ali, bez obzira na svu komediju, sadrži nekoliko istinski jezovitih momenata. U pitanju je jedan od retkih animiranih filmova u kojima podjednako mogu da uživaju odrasli i deca, a već to je veliki, veliki plus
(RCA)
Osim osnovnih, muzičkih vrednosti, Girl On Fire ima još jednu važnu namenu – može da posluži kao snažan argument u prilog onima koji iz nekog razloga i dalje ljube soul, taj u ovom trenutku dobrano izmrcvareni i kompromitovani žanr
Problem ovog filma je neodređenost u stilu i žanru. Kao realistični politički triler, preozbiljan je za radnju koja je mogla da bude i komedija zamene identiteta
