Dezert je siguran, uživajmo u povrću

Scenario:  Irena Škorić
Uloge: Ana Majhenić, Frano Masković, Jelena Perčin, Sara Stanić, Robert Kurbaša, Csila Barath Bastaić, Ivan Glowatsky, Petra Težak, Ivan Đuričić, Mia Biondić, Asim Ugljen, Kristijan Ugrina, Jelena Jokić, Marinko Leš, Jure Radnić
Žanr: Drama, erotika
Trajanje: 87 min
Proizvodnja: Hrvatska, 2011.

Na prošlom Festivalu autorskog filma (28. novembar - 5. decembar), u okviru programa Autori predstavljaju, prikazan je hrvatski film rediteljke Irene Škorić 7seX 7. U pitanju je omnibus od sedam erotskih priča, snimljenih iz sedam neprekinutih kadrova. I pored strogo utvrđenog koncepta, ovaj film iznenađuje ležernim i duhovitim autorskim rukopisom.

Priče počinju utiskom spontane konverzacije između protagonista a okončavaju se njihovim telesnim odnosom. Junaci su karakterno različiti ali svi pripadaju urbanom prostoru Balkana, unutar scenografije inspirisane savremenim medijima. Televizijske antene, fotografski pribor, gramofonske ploče, erotska pomagala, sve su to rekviziti koji oblikuju ovaj scenski prostor. Čak i radnja koje se zbiva u šumi posredno ukazuje na prisustvo masovne kulture i egzibicionizma kao motiva popularne stvarnosti.

Ali rediteljka ipak razlikuje svoje junake od situacija u kojima se nalaze. Likovi ovog scenarija nisu medijske zvezde, već medijska publika ili ljudi koji žele da unaprede svoj status ugrožen od poređenja sa zvezdama. Upravo raskorak između posmatranih i doživljenih senzacija uzrokuje erotski nadražaj ovih likova. Zato izabrani postupak kadra - sekvence ostvaruje konekciju između prostornih informacija i fizičkog uzbuđenja a oba vode ka istom cilju, ka „električnom“ orgazmu.

Postupak Irene Škorić povezuje dramski čin sa seksualnim činom. Repetativnim sadržajem, autorka nas navodi da pratimo relacije protagonista jer unapred znamo da će svaka priča dovesti do uspešnog seksualnog rezultata. Očekujući željeni „obrt na svršetku“, publika filma je uslovljena da sluša dijalog između karaktera i da prati dramski razvoj njihovih odnosa. Dok čekamo dobitni klimaks, ritam filma nas trenira da budemo posvećeni socijalnoj ozbiljnosti situacije. Drugim rečima, dok nam sleduje dezert, motivisani smo da pojedemo i povrće.

Žanr erotskog filma, od Valerijana Borovčika preko Salvatore Samperija i Boba Rafelsona koristi telesno otkrivanje kao izgovor za razotkrivanje društvenih tabua. Ovaj žanr je skidanjem moralnog pritiska sa građanskih čežnji i fantazija, publici ponudio oslobođenje od društvene cenzure, bila ona na filmu ili van njega. Jugoslovenski film takođe je negovao značajne autore u ovom domenu, od Makavejeva i Hladnika do Grlića i Zafranovića. Svi su oni tumačili pojam seksualne frustracije kao uzrok ili posledicu socijalnog nezadovoljstva.

Film Irene Škorić potpuno je suprotan primer. Drama njenih junaka je u tome što oni nisu frustrirani dovoljno. Oni u stvari, uopšte nisu seksualno frustrirani. Baš zato, ostvarujući plodnost svojih motiva, oni mimoilaze funkciju modernih frekvencija koja se ne nalazi u stvarnom seksu, već u sintetičkom podražavanju telesnih odnosa. Ritual filmske upućuje na ritual biološke produkcije, ne zato što su seks i snimanje ista stvar, već zato što to nisu. Prirodni instikti nisu faktor čovekovog oslobođenja već ograničenja, oni zatvaraju pojedinca u krug čulnih tajni, sprečavajući ga da stupi na svetlost javnih simbola i senzacija. Irena Škorić koristi seks sedme umetnosti da bi balkansku kulturu porinula iz mora anonimnosti u mrežu popularnosti, tretirajući intimne odnose kao sredstvo javnog eksperimenta u kojem se biološka funkcija čoveka ukršta sa scenskom vrednošću umetnika. Homo erektus!