Slatko-gorko, puno-prazno

Čarlijev svet (The Perks of Being a Wallflower) - Stephen Chbosky

Originalni naziv: The Perks of Being a Wallflower
Scenario:  Stephen Chbosky
Uloge: Logan Lerman, Emma Watson, Ezra Miller
Žanr: Drama / romansa
Trajanje: 102 min
Proizvodnja: SAD, 2012.

Dirljiva ali ne i patetična priča o odrastanju mladog knjiškog moljca Čarlija (adekvatno smušeno-simpatični Logan Lerman, neinventivan prevod uskraćuje gledaoca koji ne zna engleski za pravi naslov: Prednosti kad si stidljivko), sa potresnim preokretom na kraju, dodirnuće sve one koji su se kao adolescenti osećali neprilagođeno svetu u kome žive, a budimo iskreni, to je većina nas. Prelaz iz osnovne u srednju školu je bolan za starmalog intelektualca, koji je tužnim sticajem okolnosti ostao bez najboljeg prijatelja, ali mu isti olakšavaju dvoje podjednako uvrnutih maturanata, Sem (Emma Watson, u svojoj prvoj post-poterovskoj ulozi, ali jednako očaravajuća) i Patrik (oskarvajldovski Ezra Miller), kao i njihov umetnosti naklonjen krug prijatelja. Kakav je i red u tinejdžerskom filmu, u tom prilično zatvorenom društvu dolazi do raznih intriga, konflikata, neuzvraćenih ljubavi i tome slično.

Reditelj i scenarista, koji je takođe i autor romana na kome se zasniva film, ovu indie-omladinu prikazuje sa toplinom i bez ironije, ali ne i potpuno nekritički, i Čarli će na svom putu ka sazrevanju od svojih blaziranih prijatelja pretrpeti svakojake neprijatnosti, ali i naći podršku i nežnost za kojima vapi. Ono što ovaj film čini zaista posebnim to što Chobsky naizgled bez napora pripoveda o omladini koja ne samo što prolazi regularne tinejdžerske poteškoće, već je (svako iz svojih razloga) i zaista namučena, na čelu sa istraumiranim protagonistom, što celom iskustvu daje dublju, na momente gotovo tragičnu notu. Poput Donnie Darka, samo bez naučno-fantastičnih elemenata, Čarlijev svet nas gura za dlaku bliže onoj tankoj liniji koja svakog tinejdžera razdvaja od samoubistva. Chobsky uspeva naizgled nemoguće, da stvori film koji je u isto vreme gorak i sladak, zabavan i melanholičan. Predivno i tragično.

 Hipnotizer (Hypnotisören) – Lasse Hallström

Originalni naziv: Hypnotisören
Scenario:  Paolo Vacirca
Uloge: Tobias Zilliacus, Mikael Persbrandt i Lena Olin
Žanr: Krimi drama / triler
Trajanje: 122 min
Proizvodnja: Švedska, 2012.

Vozeći se na talasu uspešnih nordijskih krimi-romana i filmova, ali ne dosežući ni prosečne predstavnike, Hipnotizer pati od tako ozbiljnih dramaturških propusta da se stiče utisak da je ovaj roman (i scenario zasnovan na njemu) napisao neki veliki ljubitelj gorenavedenog žanra ne baš vičan peru. Pored toga što će svako sa IQ-om većim od 80 shvatiti apsolutno svaku „zagonetku“ pre detektiva koji istražuje slučaj, scenario pokazuje fundamentalno nepoštovanje bilo kakvih logičnih policijskih procedura, pa se nameće zaključak da osoba koja je ovo napisala ne samo što nije preterano inventivna i ne ume da stvori uverljiv kriminalistički zaplet, nego nije pošteno uradila ni istraživanje, što je za savremenog pisca ovog žanra neoprostivo.

Ne pomaže ni prisustvo skandinavske glumačke veličine Mikaela Persbrandta u naslovnoj (ali ne i glavnoj) ulozi, kao ni pristojnog ostatka ekipe (na žalost sa izuzetkom glavnog istražitelja, u izvođenju Tobiasa Zilliacusa, čija drvena izvedba takođe ubija bilo kakvu mogućnost pozitivnog utiska. Jedino što bi se moglo pohvaliti je rediteljeva sposobnost da stvori jezivu atmosferu uprkos nedostatku dramske napetosti. Za propustiti.