Četiri nijanse lošeg

Slobodni strelci (Freelancers, Jessy Torrero, 2012)

Sloboodni sterlci su vrlo verovatno najlošiji film iz ponude ovogodišnje Cinemanije. Ova kvazi-mračna i lažno polemična drama iz života korumpiranih policajaca, delo je kome je zbilja teško iznaći ijednu olakšavajuću okolnost. Derivativnost priče ovog ostavarenja koje bi da se nadoveže na čitav niz daleko kvalitetnijih ostvarenja slične potke  još je i ponajmanji problem ovog filma. Kataklizmički loša gluma, beslovesni scenario, retko traljavo vođenje priče, opšta konfuzija i suštinska neprivlačnost odrednice su ove brljotine od filma kojj je pružio još jednu šansu 50 Centu da pokuša da se ispruži daleko preko svog nejakog glumačkog gubera, a veteranima (De Niro, Forest Whitaker, Dana Delany) priliku da još malo umrljaju svoje filmografiju, a i struku.

Ocena: 1/10

Nestala (Gone, Heitor Dhalia, 2012)

Tek za koju nijansicu je prihvatljivi ovaj ultrakonfekcijski trilerr o zlosrećnoj devojci u čiju ugroženost gotovo niko nije ubeđen, a u čiju zdravu pamet mnogi čvrsto sumnjaju. Nestala je tipsko bledunjavi paranoidni triler bez gotovo ijednog uzbuđenja, pa i bez samog razloga postojanja. Na uzorku ovog ostvarenja dosta toga je dovedeno u pitanje  vera u zvezdani potencijal ovde iritantno neubedljive Amande Seyfried, opravdanost uvoza rediteljskih nada sa egzotičnih adresa, kao i sama smislenost ovog podžanra u danima i godinama opšte paranoje i nesigurnosti. Nestala, sve i da je izmestimo u daleko primereniji kontekst DVD izdanja, nema gotovo ništa zanimljivo ili vredno da ponudi iole zahtevnijem gledaocu.

Ocena: 3/10

Gavran (The Raven,  James MacTeigue, 2012)

McTeigue je dosta toga obećao sasvim uspelom adaptacijom grafičke novele V kao Vendeta, a potom je mnoge razočarao ostvarenjem Ninja Assassin. Gavran, pseudo-triler o nekoliko misterioznih dana iz života velikog Edgara Allana Poea (u tek korektnom tumačenju pouzdanog Johna Cusacka), kad se razgrne dimna zavesa uvek zgodne faktografije ni nema puno toga filmski vrednog da ponudi. Misterija je lišena napetosti, time i čitav film osnovnog smisla, a kako je film većim delom sniman u Srbiji ovdašnjim gledaocima ostaje makar razonada u vidu prepoznavanja srpskih lokacija i ovdašnjih glumačkih vedeta u minijaturnim ulogama. A to je ipak nedopustivo mršav ćar za ceh bioskopske ulaznice.

Ocena: 4/10

Hladna svetlost dana (The Cold Light of Day, Mabrouk El Mechri)

Svakako najuspeliji film u okviru ove četvorke dobacuje tek do nenadahutog, rutinersko izvedenog paranoidnog trilera sa ponešto akcionog garnirunga. Hladna svetlost dana hollywoodski debi je Mabrouka El Mechrija koji se glasno i jasno preporučio daleko uspelijim i osobenijim ostvarenjem JCVD, ali ova nova uzdanica B Hollywooda isporučila je u najbolju ruku tek uglavnom korektno i ne preterano zanimljivo i uzbudljivo ostvarenje koje lako gubi pri poređenju sa mnogobrojnim srodnim delima iz skorije istorije repertoarskog filma. Henry Cavill (inače, novi Superman) ovde ne ostavlja dovoljno upečatljiv utisak, baš kao što i akcioni pasaži ostavlju jaku impresiju mnogo puta viđenog u daleko poletnijem izvođenju, dok vrli epizodisti  (Bruce Willis, Sigourney Weaver) u svojim kreacijama zastaju na pola puta. Kanda je sve to u skladu sa srednjačkom suštinom ovog prihvatljivog, ali nedovoljnog razaznatljivog ostvarenja.

Ocena: 5/10