Nagrade kao nagrade i žiri kao žiri. Uvek će biti nezadovoljnih, uvek će biti onih spremnih da u trenu upru prst u zaverenike, ali u korenu konkretne priče o ovogodišnjem dobitniku i prestižne i privlačne Ninove nagrade stoje dva neoboriva fakata. Naime, srpski roman je je nedopustivo dugo u dubokoj krizi, a svaki je izbor tek odabir mogućeg i ponuđenog. A pobednički roman Aleksandra Gatalice jedno je od onih dela koje daju povoda i za osnovanu pokudu i za razložnu pohvalu. Na nesreću po slavodobitnika Gatalicu, velika književnost zanemarljivo retko obitava i rađa se u toj sivoj zoni
Velik rat daje povoda za zamerke na nekoliko značajnih ravni; kao prvo, ako ga posmatramo kao društvenu hroniku (a što nam sugerišu tema, broj likova, grandioznost teme...), ovom romanu nedostaje epskijeg zahvata. Premda je reč o obimnijem primeru iz novije srpske književnosti, Veliki rat zastaje na pola puta punog zamaha, kao da se i sam autor uplašio potencijalnog gabarita svog čeda koje se nudi publici uglavnom odvikloj od zahtevnijih čitalačkih izazova. Sa druge strane, u Velikom ratu se očitava primetan višak i likova i dramskih rukavaca. Kao drugo, osim ako Prvi svetski rat prihvatimo kao, istorijski gledano, najneuptniju tačku u savremenijoj srpskoj istoriji, nije najjasnije otkud ova tema u baš ovakvom obliku baš sada. Istini za volju, ova zamerka se može staviti na dušu ogromne većine ovdašnjih stvaralaca sa polja književnosti, ali i iz oblasti filma, pa i muzike. Treća zamerka bi se lako mogla odnositi na čitav Gataličin opus – naime i Veliki rat (sasvim prirodan nastavak fascinacija i stilskog pristupa poznatih iz zbirke prilča Vek, ipak zaokruženijeg dela istog autora) biva zaodenut u kitnjast, agresivan i tek povremeno temi i epohi saobrazan stil.
Na drugom tasu, onom koji predstavlja dom mogućim pohvalama je svakako autorova ambicioznost. Ambicioznost se davnih dana izgubila iz niskokalorične srpske književnosti, te svaki napor u pravcu promene tog tužnog stanja stvari valja pohvaliti što je glasnije moguće. Osim toga, Veliki rat na mahove očitava ubedljivog pripovedača u klasičnom smislu tog izraza i na tim mestima ovaj roman može da se podiči preglednim i efektnim narativom. Uz sve to, premda delo Aleksandra Gatalice brzo i ubedljivo gubi u poređenju sa, recimo, Srpskom trilogijom Stevana Jakovljevića, ne bi bilo pošteno prenebregnuti opštu kultuivisanost ovog dela, te sasvim validan napor da se i u tako sneveselom kontekstu ovdašnje literature pokuša boj sa istinski velikom temom, svom sazdanom od višeznačnosti i dalekosežnih implikacija.
Veliki rat nije veliki roman, u krajnjem zbiru on ostavlja umereno povoljan utisak koji, doduše, biva zasenjen brojnim pomenutim manjkavostima. NIN-ova nagrada satisfakcija je tek za nagrađene autore, a čitaoci će, sva je prilika, još neko vreme morati da pričekaju na istinsko čudo i pravi dragulj.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
MARTIN MYSTÈRE (gost)
| 17.01.2013. 00.48.20
Čovek inkasiro milionče. Baš njega briga.
-
Lunar (gost)
| 18.01.2013. 17.01.27
Ne moze svake godine da se desi Bernardijeva soba.
-
Ana Manjana (gost)
| 30.01.2013. 03.23.28
Površno, prosečno, pompezno, dosadno. Bačen novac. Nije ni da se zaseni prostota.
-
Bibliotekar ispred dragstora (gost)
| 05.02.2013. 20.17.17
Problem srpske književnosti je u tome da ni pisci, a ni kritiari, nemaju težnju ka katarzi - prvi tako što pišu sve površnije knjige, imitirajući život, a drugi što te iste knjige predstavljaju kao vrednosti. Srećom, postoji prošlost i biblioteka, gde prašina prekriva nepročitane klasike. Iz današnjeg vremena, naši praunuci možda će proitati jednu-dve knjige koja će dobiti epitat klasika. Tužno...
-
Žika Vračaruralac (gost)
| 06.02.2013. 19.54.16
Ova knjiga je sasvim pristojna, ali isto tako daleko od kultne. U svakom slučaju značajan kvalitativni iskorak u odnosu na Basarina i Velikićeva subkritetska dosadna i isprazna štiva.
-
VR (gost)
| 07.05.2013. 18.21.05
Dobar, zaista dobar roman! Po širini zahvata na koji se Gatalica odlučio podseća me na film "War Horse" Stevena Spielberga. Uzbudljiv, duhovit i setan taman koliko da se podnese suočavanje sa nepopravivim sunovratom zapadne civilizacije.
Mnogo će doneti svakome ko odvoji vreme za pažljivo čitanje.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.