Horizon nam je otvorio nove horizonte

Niški jazz sastav Eyot objavio je 4. januara drugi album Drifters. Grupa je već posle debi izdanja Horizon svirala po mnogim zemljama Starog kontinetna, uspevši čak i da ode na turneju po Aziji (Južna Koreja, Hong Kong, Kina), pa stoga i ne treba da čudi što je nemačka izdavačka kuća Neuklang Records najavila da Drifters pored Evrope i SAD planira da plasira i na japansko i australijsko tržište.

“Drifters je logičan nastavak Horizona. Zadržali smo tu osnovu i atmosferu, a ono što je drugačije je da sada svi instrumenti imaju podjednaku ulogu. Definitivno smo pronašli zajednički izraz i zvuk u tom procesu između prvog i drugog albuma ”, priča za Popboks pijanista i frontmen Eyota Dejan Ilijić.

Kako je došlo do toga da već prvi album Horizon objavite za američku kuću Ninety and nine records?

Najpre sam za njih izdao svoj solo album još 2006. godine. Tako je sve krenulo. Zatim sam sa direktorom te kuće, Kentom Gustavsonom, snimio album preko interneta (I Am Here). Radili smo zajedno i na projektima audio knjiga. Kasnije sam otišao za SAD i imali smo par koncerata u Njujorku i Vašingtonu. Jedan poslovni odnos preko interneta se pretvorio u prijateljstvo. Kako smo već imali saradnju, bilo je logično da mu ponudim da oni objave i prvi album Eyota. Ipak neki konkretan uspeh se desio tek pošto smo izdali i za kalifornijski lejbl Magnatune. Pored toga, Horizon je izašao i u Srbiji za Constantinus, i u Hrvatskoj za Slušaj najglasnije!. Sve ovo nam je omogućilo da polako stupimo na scenu, što je i bio osnovni cilj. I sada kada smo potpisali za nemački Neuklang mi i dalje imamo ogromnu podršku Gustavsona koja se najviše ogleda u plasiranju vesti o nama američkim medijima. Naša SAD turneja u nekom makro planu smeštena je za kraj 2014. ili početak 2015, i on će tu sigurno odigrati bitnu ulogu.

Kako je došlo do toga da već numere sa debi albuma Horizon svirate širom Evrope i po Aziji?

Imali smo tu sreću da sve nekako ide brzo od samog početka. Naša četvrta svirka bila je na Umbria Jazz Balkanic Windows festivalu. Posle pobede na tom konkursu došao je festival Nišville. Ubrzo je usledio i poziv iz Dubaija, kasnije je već bilo malo lakše doći do drugih nastupa... Minhen, Sofija, Saransk... Da bi sve kulminiralo pobedom na MIDEM takmičenju koja nam je donela nastup u Kanu. Ta pobeda je pomogla i da prošle godine dođemo do nastupa na Vicenza Jazz Festivalu, Jazzy Colours u Parizu i azijske turneje koja je verovatno do sada najinteresantnije profesionalno i životno iskustvo za nas. Svako ko se bavi jazzom ili bilo kojom vrstom muzike koja ima internacionalni karakter dobro zna koliko je teško ući na festivale iz najviših kategorija, i mi smo svaku šansu koja nam se ukazala - iskoristili. Veliku podršku imali smo i od Nišville festivala u vidu kontakata. A ključ svega toga je muzika jer tamo na najvećoj sceni nema prevare. Iste reakcije publike u svim delovima sveta u kojima smo bili jasan su pokazatelj koliko možemo. Horizon nam je otvorio sve te nove horizonte.

Da li je bend iz svih tih nastupa uspeo da izvuče i finansijsku korist?

2012. je bila dobra, dosta zarade, ali i ulaganja, tako da neku konkretnu komercijalnu korist očekujemo tek od ove godine i onih koje dolaze, da konačno počnemo i da živimo od toga. 2011. i 2012. su bile godine setve, a sada će na red valjda doći i žetva. Shvatili smo da ako želimo da imamo proizvod koji tehnički odgovara izazovima svetskog tržišta, moramo da odemo napolje. Prvi album smo snimili u Makedoniji, i u tom trenutku izvukli tehnički maksimum, a sada smo otišli i korak dalje. Da bi neko bio prisutan na svetskoj sceni, potrebno je izdati album u inostranstvu. Kod nas ozbiljnih izdavača nema. Mi smo uspeli da dođemo do toga da nas potpiše Neuklang, a videćemo kako će se stvari odvijati. Sa druge strane, odlučili smo da živimo u Srbiji, i sve to radimo odavde, što se za sada pokazuje kao moguće. Sva ova putovanja i nastupi su najveće bogatstvo u celoj priči, a komercijalna korist, iako nije prioritet, će već doći sama po sebi. Sve ovo što smo do sada uradili je tek početak. Da još jednom kažemo da je dosadašnji uspeh proistekao iz samo jednog albuma. 

Šta je uticalo na to da vaše muzičko opredeljenje bude vezano za jazz (koji možda gubi na svojoj komercijalnosti)?

Uvek sam lično voleo instrumentalnu muziku, to je neki univerzalni jezik koji ceo svet razume. Takođe, ne bavim se muzikom zbog para, ali ne bih se složio da džez gubi na svojoj komercijalnosti, jeste daleko od svog zlatnog doba i od takozvane zabavne muzike, ali je svetska scena u ovom trenutku itekako bogata. I ima veliku publiku. Pogotovo u Evropi, a siguran sam da prava ekspanzija džeza i uopšte umetničke muzike sledi u Kini, i to vrlo uskoro. A to je ogromno tržište. Eyot svakako nije klasičan džez bend, mi imamo totalnu drugačiju filozofiju muzike. ima puno bendova poput nas koji traže i donose neka nova rešenja i izraze, a upravo ta eklektičnost stilova je budućnost džeza i jedini način da on opstane i tako zadrži i svoje prave korene. Tako je i zadržao svoje mesto u svetu muzike od početka do danas. Na kraju krajeva, ja i ne razmišljam o tome koji pravac sviramo, bitno mi je samo da izrazimo emociju kroz sve to, i mislim da tu leži naš najveći kvalitet i snaga.

Koji su muzičari uticali na vas kao kompozitora?

To je jedna dugačka lista, počevši od klasičnih kompozitora, Stravinskog, Baha, Bartoka, pa preko Milesa Davisa, Nirvane, grupa Leb i Sol i EKV, Anastasije.. .EST-a, Pink Floyda, Bjork.. Sve do U2, Coldplaya, Radioheada... Tradicionalne muzike... Slušam sve, kao i ostali članovi benda, mislim da je greška ograničiti se na određene pravce. Sigurno najveći uticaj na taj ukus, a i moj muzički izraz ima moj rođeni brat, Alen Ilijić, koji je celu ovu priču počeo još devedesetih godina u Londonu sa svojim bendom Zealot, a koju sam ja kroz zajednički rad, a posle i samostalno i sa ekipom iz benda, razradio i doveli smo to do ovoga što danas čini Eyot.

Kakvi su vam planovi za promociju albuma Drifters u 2013. godini?

Dosta toga zavisiće od izdavača. Ono što je sigurno je da mi nastavljamo istim tempom samo što sada imamo i vetar u leđa. Poslali su naš disk na više od 200 adresa i to je već počelo da daje dobre rezultate. All About Jazz je već izabrao naš video za rubliku Video dana (ovo nam je treći put) a uskoro će to biti i mp3 dana, dobili smo dobre kritike na još par jazz blogova, Kulturtipp Magazin iz Švajcarske je objavio sjajan prikaz albuma, puštaju nas na radio stanicama u Nemačkoj, Holandiji, Luksemburgu, Francuskoj itd, tako da smo do sada i više nego zadovoljni. A prave stvari se tek očekuju. Ovoga puta i srpski mediji nas mnogo više prate nego ranije. Što se tiče koncertnih promocija, u ovom trenutku pregovaramo o nastupima u nekoliko naših gradova, imamo zakazanu svirku u Vićenci za 28.02. i rusku turneju u aprilu gde ćemo svirati na dva festivala i imati još tri samostalna koncerta u Moskvi i okolini. To je ono što je sigurno u ovom trenutku, a svakodnevno stižu nove informacije. Fokus je na Evropi, ali u igri su i Australija, Meksiko kao i Azija ponovo, krajem godine.