Total Loss

Od odrednica često ume glava da zaboli i one nemigrenične. Tako ne bi pogrešili oni koji bi muziku koju Tom Krell stvara i predočava pod firmom How To Dress Well označili kao neo-soul, quiet-storm novijeg kova ili electro-soul. Ne bi pogrešili, ali bi im, sva je prilika, dobar deo suštine koja i izaziva ovu terminološku nezgodu, izmakla. U duhu tolerancije, recimo da je zvuk koji nam stiže od strane ovog vrsnog talenta ponajpre liči na futuristički soul.

Prethodni album (Love Remains) već je rečito govorio da Krellov zvuk možda u podjednakoj meri duguje i glanotokovskom soulu osamdesetih i devedestih i tehnološko-izvođačkim mogućnostima i spoznajama novog milenijuma. Problem pri recenziji ovog albuma predstavlja Krellova rešenost da dosta otvoreno i doslovno ponovi formulu sa debi izdanja. To ga u izvesnoj meri dovodi u analogiju sa The xx koji su posegnuli za sličnim zahvatom na drugom im albumu, a sa kojima se uostalom Krell može dovesti u izvesnu stilsku vezu.

 Ali, ono što je značajnije, nasuprot svih tih nedoumica i ograda stoji činjenica da je Total Loss jednostavno odličan album. Osoben i zreo rad, te precizan odraz sada već potvrđene genijalnosti autora, a uz to skladna zbirka pesama koje će konzumente zadugo još uhoditi ne samo Krellov falsetto, već i silovita emocionalnost i zbilja unikatno poimanje tradicije i muzike ovog našeg trenutka. Neki će lako i IF It Was U prepoznati nasleđe Bobbyja Browna, istima ili drugima će, pak, instrumentalna World I Need Won't Be Without You (Proem) zaličiti na Sigur Ros ili Mum, većini će udarna Cold Nites zazvučati kao ponajbolje od kanonskog trip-hopa iz najzdravijih mu dana, Set It Right će svojim nabrajanjem dragih, a preminulih izazvati i daleku asocijaciju čak i na numeru Ljuta sam, nezaboravni antihit naše Baby Doll... ali svi će se kanda saglasiti da je reč o izvanrednim pesmama i delovima izvrsnog albuma, kao stvorenog za dugu konzumaciju i još duži nezaborav.

U neku ruku, ovo je i revolucija, i to, da retkost bude veća, revolucija sa dušom.