(Young Turks/XL)
Recenzentima je lako, oni su barem plaćeni da izvagaju, relativizuju, tu i tamo zamute vode, proture apologiju za svoje klonule ljubimce, pozovu se na minulo i kontekst sadašnjice, ali šta da čine civilni slušaoci albuma kao što je friško izdanje trojca The xx?
Jer ovde je reč o albumu tek u nekolicini nijansi različitom u odnosu na prethodni mnogohvaljeni dugosvirajući rad. Zapravo, razlika između dva postojeća albuma u opusu ove trojke u velikoj je meri saobrazna suptilnosti kojom su The xx pre tri leta izvojevali hvalospeve i brojne zvanične nagrade za svoj debitantski rad.
Mora se biti iskren pa odmah jasno i glasno navesti da The xx ni ne pokušavaju da zametnu tragove svoje veoma doslovne autoreciklaže. Razlike su, kako je već rečeno, tek u nijansama. Recimo, dok je prvenac sugerisao teskobu, tako svojstvenu i ostaloj indie-pop bratiji ovog benda, kao nezaobilazni duh vremena, Coexist se na planu lirike nedvojbeno nameće kao skup pesama o različitim vidovima ljubavi... sa kojima i sa kojom valja stići do tačke u naslovu apostrofirane koegzistencije.
A pomalo čudno The xx ovde najupečatljiviji utisak ostavljaju kada se barem blago odmaknu od potpuno oprobanog, kao u slučaju trip-hopičnih Reunion i Swept Away ili nešto plesno naglašenije Sunset (a mora se priznati da će mnoge poslednje dve pomenute sa puno razloga asocirati na zvuk Everything But the Girl iz poznijeg dela njihove karijere).
Ipak, ne sme se biti tvrdog srca, već od prve šaputave i jezivo emotivne pesme Angels, te jednako delikatne Chained prijatnost koju ovde predstavljen zvuk naprosto izaziva uspešno natkriljuje utisak da se ovde radi tek o variranju već čuvenog i hvaljenog. Ta impresija potrajaće do samog kraja albuma, čineći da Coexist, kada se podvuče ona poslovična crta završnog računa, biva album kome je jako lako zameriti nešto tako krupno kao što je autoderivativnost, ali u kome je u isti mah moguće i iskreno uživati. Stoga, numerički gledano, Coexist ostaje na razmeđi možda pravičnije šestice i ipak dovoljno zaslužene, a u smislu budućih poduhvata ohrabrujuće sedmice.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Meho Dzeger (gost)
| 20.09.2012. 17.24.14
blago sam razocaran sa Coexist
-
Obrnut Krstev (gost)
| 20.09.2012. 19.05.13
Koegzistencijom sam grubo očaran, a evo i vama http://www.bbc.co.uk/radio/player/b01mnplv
-
kibuki (gost)
| 20.09.2012. 20.20.41
Jako dobar album iako pomalo monotonog zvuka i uprkos tome što mnogo liči na prvenca. Za sada izgleda da su the xx prilično ograničenog muzičkog spektra, ali u onome što rade (čežnja + melanholija) su bez premca. Biće zanimljivo videti šta sledi.
-
XXXX (gost)
| 21.09.2012. 14.32.41
ni Ramones nisu menjali stil, pa su ima albumi (makar prva tri) bili odlicno!
dobar album u svakom slucaju.
-
* (gost)
| 21.09.2012. 19.53.18
nisam slusao albume, slusao ih na Szigetu> meh
-
Višeslav Aralica (gost)
| 21.09.2012. 23.11.35
ako im i 3. album bude isto zvucao, na mene vise neka ne racunaju
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.