Dugo čekani muzički spektakl počeo puštanjem sa razglasa najupečtljivijeg dela čuvenog klasika Richarda Vagnera Die Walkure’s, dajući celom događaju pomalo svečan ton. Čim su se začuli prvi gitarski rifovi pesme Kad spavaš sam i grmljavina iz dva bubnja (drugi bubnjar bio je Dejan Stojanović - Kepa junior) u Areni je zavladao delirijum. Publika je odmah počela da prati ritam rukama i horski peva
Mesto: Kombank arena, Beograd
Vreme: 29. decembar, 2012.
Više od decenije čekanja da Smak ponovo uživo nastupi izazvalo je opštu paniku među fanovima koji nisu na vreme kupili ulaznice za koncert kragujevačkog rock i blues sastava, pa su nervozno u subotu uveče ispred Kombank arene tažili kartu viška čak i od slučajnih prolaznika duž bulevara Zorana Điniđića. Više od 18.000 ljudi bukvalno se jedva uguralo u potpuno krcatu halu kako bi čuli Smak u slavnoj postavi iz '70-ih koju su (pored preminulog Laze Ristovskog) činili: jedan od najvećih gitarista sa ovih prostora - Radomir Mihajlović Točak, bubnjar Slobodan Stojanović Kepa, basista Zoran Milanović i pevač Boris Aranđelović (poslednji put su u ovom sastavu uživo svirali 1992).
Nervoze, ali pozitivne, bilo je i na samoj sceni. Dugo čekani muzički spektakl počeo puštanjem sa razglasa najupečtljivijeg dela čuvenog klasika Richarda Wagnera Die Walküre, dajući celom događaju pomalo svečan ton. Čim su se začuli prvi gitarski rifovi pesme Kad spavaš sam i grmljavina iz dva seta bubnjeva (drugi bubnjar bio je Dejan Stojanović - Kepa junior) u Areni je zavladao delirijum. Publika je odmah počela da prati ritam rukama i horski peva. Još se gitara u rukama jednog od osnivača Smaka i glavnog autora u bendu nije ni zagrejala, a već je dobio i ovacije. “Točak, Točak...”, orilo se Arenom simbolično pokazujući zbog koga je toliki broj ljudi pohrlio na koncert.
Da je Smak ustvari Točak moglo se videti i na osnovu svih drugih segmenata koncerta. Svako uključivanje svetala na bini na početku pesama prvo je obasjavalo Točka zasebno, a zatim grupno ostatak benda. Svaki uvodni rif započinjao je upravo Točak (čak i kod numera koje u originalu počinju zvukom drugih instrumenata). Svako eventualno obraćanje publici takođe je obavezno polazilo od njega... Ne bi bilo pogrešno reći ni da je Točak čak i svojom pojavom u potpuno crnoj odevnoj kombinaciji (kaubojski šešir, košulja, sako, pantalone) takođe “pojeo” ostatak grupe. “Dobro veče, hvala vam. Frka je, frka... Ali, sve je na nama”, ispovedio se publici na tremi koju imaju on i bend, uz zahvalnost na ovacijama koje su krenule pre kraja prve pesme. Zatim je najavio Šumadijski bluz i Peru Džoa koji je svirao usnu harmoniku, inače jedinog gosta na koncertu (ne računajući pojavljivanje na sceni skoro svih članova koji su prošli kroz Smak). Posle toga, sve do samog kraja, nije bilo govorancija između pesama. Poneka najava šta se sledeće svira i to je to. Točak ni na bini nije želeo da priča više od onoga što realno ima da kaže. Gitara i zvuk celog benda govorili su više nego što treba.
Usledile su kultne pesme Ljudi nije fer, Profesor, koje je Arena takođe u dahu pevala. Poneki instrumental poput Biska 2 ili numera kao što je Blues u parku takođe su praćeni burnim aplauzima, mada su one od strane publike u suštini korišćene za sakupljanje snage za najveće hitove koji su tek usledili. Kada je Točak najavio da će se na sceni pojaviti drugi pevač Smaka, Dejan Najdanović Najda, iz jednog dela hale zlurado su se čuli povici “Boris, Boris...” Oni su, ne toliko glasno, potrajali i tokom prve numere koju je Najda pevao, 5. maj, ali su potpuno utihnuli kada su na red došle Miris nje, Možda imam vremena, Lisica... Vratio se kasnije Boris ponovo na scenu pevajući Nevidljive terazije i Crnu damu, a usput izazivajući polemiku kod pojedinih fanova da li Najda zbog mlađih godina zvuči za “dlaku” bolje od njega. Potom Točak nije propustio ni da samo sa klavijaturistom Dejanom Zdravevskim izvede i Ukor. Pojedine pesme doživele su i to da zahvaljujući publici traju dvostruko duže. Po završetku Satelita fanovi nisu dozvoljavali bendu da pređe na novu numeru, sve vreme pevajuči čuveno “na na, na na na...” iz refrena i tako terajući grupu da iznova i iznova ponovo svira poslednju strofu. Već sledeća Plava pesma, pa Zajdi Zajdi uspele su da primire “drske” obožavaoce, ali ih je Ulazak u harem ponovo naterao na skakanje i igranje.
Koncert Smaka je i po mnogim drugim detaljima bio potpuno neobičan. Pojedinačnog predstavljanja članova grupe i zvaničnog bisa nije bilo, iako je nastup trajao skoro dva i po sata. Bend kao da je ponet atmosferom jednostavno zaboravio da ode sa bine, što je Točak uoči poslednje numere obrazložio rečima: “Mi smo mislili da sve ove pesmice ostavimo za bis, ali se eto ispostavilo da je bolje da ih spojimo. Međutim, ima još jedna pesma...” Nije stigao ni da završi započetu rečenicu a iz verovatno svih grla u Areni počelo je da se prolama: “Negde iz daleka čuju se daire, mesečevom rekom dolaze Cigani...” I Daire su, naravno, završavane bezbroj puta, pošto je auditorijum iznova i iznova pevao referen. Pevanje je na kraju morao da prekine lično Točak. “ Srećna vam Nova godina i Božić. Želim da iskoristim priliku da se zahvalim svima koji su došli iz svih bivših republika, kao i svima koji su stigli iz Niša, Novog Sada, Kragujevca, ma potrošio bih pola sata pominjući sve... Ovo je pravi Smak, a ne ono”, zaključio je gitarista aludirajući na "neuspeli smak sveta" od pre nešto više od nedelju dana, dok je masa već polako napuštala Arenu.
Međutim, nije sve u subotu uveče u Areni bilo toliko vrhunsko kao samo izvođenje Smaka. Program je počeo skoro, pa tačno na vreme (akademskih pet minuta kašnjenja) kada se na bini pojavila predgrupa Hipnagoga slike. Fanovi su u tim trenucima još uvek ulazili u Arenu, pokušavajući da se u parteru i na tribinama upakuju kao “sardine”, tumarajući po mraku do svog mesta ili komadića prostora na kome može da se normalno stoji. Mnogi u tami nisu uspevali da pronađu svoje sedište, a neki jednostavno od ogromnog broja ljudi nisu ni mogli da se probiju do svog mesta, pa su sve vreme stajali na stepeništu zaklanjujući vidik onima koji sede. Teške reči padale su na sve strane, dok redara na tribinama praktično nigde nije bilo da raspetljaju “Gordijev čvor” oko zauzimanja tuđih i pronalaženja pravih mesta. Na ulazak u Arenu čekalo se i po sat vremena, što je mnogo duže nego u odnosu na koncert Prljavog kazališta od pre nedelju dana, a koji je čak bio proglašen za visoko rizičan. Nervoza je učinila da ispred ulaza sa severne strane čak izbije i tuča desetak momaka uzrasta od oko 20 godina. Vriske njihovih devojaka i drugarica i povike da razdvoje zaraćene strane, redari i obezbeđenje Arene nemo su ignorisali. Tuča se sama smirila u roku desetak minuta, a kapljice krvi na pločniku ispred hale ukazivali su na to da možda i nisu svi bili samo lakše povređeni, kao što je konstatovala policija koja je stigla tek kada je sukob odavno završen. Opšta pometnja vladala je i na poslednjem kontrolnom punktu kod vrata Arene jer redari nisu pravilno usmeravali posetioce na koji tačno ulaz, u skladu sa kartom, treba da idu, pa su u guranju za mesto u “pravom” redu deblji kraj izvlačile pripadnice slabijeg pola i najmlađi posetioci. Vrhunac bahatosti i propusta organizacije dodatno je začinjena nepristojnim rečnikom redara i obezbeđenja na žalbe mnogobrojnih ljudi koji su i po pola sata čekali u jednom redu (iako im je karta na početku stepeništa pregledana i od strane zvaničnog lica su poslati upravo na taj ulaz), a zatim su morali da idu na početak drugog ili da se u njega “na silu” uguraju negde pri sredini. Zvuk na samom koncertu je u pojedinim, kratkim, deonicama bio ispunjen pucketanjem i zujanjem, nalik onome kao kada zvučnici “probiju” usled glasnoće. Tehnički problemi, koje je i sam Točak u jednom momentu priznao na bini, prevaziđeni su “u hodu”.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari