Popboks - SMAK U KOMBANK ARENI - Ovo je pravi Smak, a ne ono... [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Izveštaji · 30.12.2012. 11:42 · 16

SMAK U KOMBANK ARENI

Ovo je pravi Smak, a ne ono...

Dugo čekani muzički spektakl počeo puštanjem sa razglasa najupečtljivijeg dela čuvenog klasika Richarda Vagnera Die Walkure’s, dajući celom događaju pomalo svečan ton. Čim su se začuli prvi gitarski rifovi pesme Kad spavaš sam i grmljavina iz dva bubnja (drugi bubnjar bio je Dejan Stojanović - Kepa junior) u Areni je zavladao delirijum. Publika je odmah počela da prati ritam rukama i horski peva

Vlada Živanović

Vlada Živanović
Foto: Stanislav Milojković

Mesto: Kombank arena, Beograd
Vreme: 29. decembar, 2012.

 

Više od decenije čekanja da Smak ponovo uživo nastupi izazvalo je opštu paniku među fanovima koji nisu na vreme kupili ulaznice za koncert kragujevačkog rock i blues sastava, pa su nervozno u subotu uveče ispred Kombank arene tažili kartu viška čak i od slučajnih prolaznika duž bulevara Zorana Điniđića. Više od 18.000 ljudi bukvalno se jedva uguralo u potpuno krcatu halu kako bi čuli Smak u slavnoj postavi iz '70-ih koju su (pored preminulog Laze Ristovskog) činili: jedan od najvećih gitarista sa ovih prostora - Radomir Mihajlović Točak, bubnjar Slobodan Stojanović Kepa, basista Zoran Milanović i pevač Boris Aranđelović (poslednji put su u ovom sastavu uživo svirali 1992).

Nervoze, ali pozitivne, bilo je i na samoj sceni. Dugo čekani muzički spektakl počeo puštanjem sa razglasa najupečtljivijeg dela čuvenog klasika Richarda Wagnera Die Walküre, dajući celom događaju pomalo svečan ton. Čim su se začuli prvi gitarski rifovi pesme Kad spavaš sam i grmljavina iz dva seta bubnjeva (drugi bubnjar bio je Dejan Stojanović - Kepa junior) u Areni je zavladao delirijum. Publika je odmah počela da prati ritam rukama i horski peva. Još se gitara u rukama jednog od osnivača Smaka i glavnog autora u bendu nije ni zagrejala, a već je dobio i ovacije. “Točak, Točak...”, orilo se Arenom simbolično pokazujući zbog koga je toliki broj ljudi pohrlio na koncert.

Da je Smak ustvari Točak moglo se videti i na osnovu svih drugih segmenata koncerta. Svako uključivanje svetala na bini na početku pesama prvo je obasjavalo Točka zasebno, a zatim grupno ostatak benda. Svaki uvodni rif započinjao je upravo Točak (čak i kod numera koje u originalu počinju zvukom drugih instrumenata). Svako eventualno obraćanje publici takođe je obavezno polazilo od njega... Ne bi bilo pogrešno reći ni da je Točak čak i svojom pojavom u potpuno crnoj odevnoj kombinaciji (kaubojski šešir, košulja, sako, pantalone) takođe “pojeo” ostatak grupe. “Dobro veče, hvala vam. Frka je, frka... Ali, sve je na nama”, ispovedio se publici na tremi koju imaju on i bend, uz zahvalnost na ovacijama koje su krenule pre kraja prve pesme. Zatim je najavio Šumadijski bluz i Peru Džoa koji je svirao usnu harmoniku, inače jedinog gosta na koncertu (ne računajući pojavljivanje na sceni skoro svih članova koji su prošli kroz Smak). Posle toga, sve do samog kraja, nije bilo govorancija između pesama. Poneka najava šta se sledeće svira i to je to. Točak ni na bini nije želeo da priča više od onoga što realno ima da kaže. Gitara i zvuk celog benda govorili su više nego što treba.

Usledile su kultne pesme Ljudi nije fer, Profesor, koje je Arena takođe u dahu pevala. Poneki instrumental poput Biska 2 ili numera kao što je Blues u parku takođe su praćeni burnim aplauzima, mada su one od strane publike u suštini korišćene za sakupljanje snage za najveće hitove koji su tek usledili. Kada je Točak najavio da će se na sceni pojaviti drugi pevač Smaka, Dejan Najdanović Najda, iz jednog dela hale zlurado su se čuli povici “Boris, Boris...” Oni su, ne toliko glasno, potrajali i tokom prve numere koju je Najda pevao, 5. maj, ali su potpuno utihnuli kada su na red došle Miris nje, Možda imam vremena, Lisica... Vratio se kasnije Boris ponovo na scenu pevajući Nevidljive terazije i Crnu damu, a usput izazivajući polemiku kod pojedinih fanova da li Najda zbog mlađih godina zvuči za “dlaku” bolje od njega. Potom Točak nije propustio ni da samo sa klavijaturistom Dejanom Zdravevskim izvede i Ukor. Pojedine pesme doživele su i to da zahvaljujući publici traju dvostruko duže. Po završetku Satelita fanovi nisu dozvoljavali bendu da pređe na novu numeru, sve vreme pevajuči čuveno “na na, na na na...” iz refrena i tako terajući grupu da iznova i iznova ponovo svira poslednju strofu. Već sledeća Plava pesma, pa Zajdi Zajdi uspele su da primire “drske” obožavaoce, ali ih je Ulazak u harem ponovo naterao na skakanje i igranje.

Koncert Smaka je i po mnogim drugim detaljima bio potpuno neobičan. Pojedinačnog predstavljanja članova grupe i zvaničnog bisa nije bilo, iako je nastup trajao skoro dva i po sata. Bend kao da je ponet atmosferom jednostavno zaboravio da ode sa bine, što je Točak uoči poslednje numere obrazložio rečima: “Mi smo mislili da sve ove pesmice ostavimo za bis, ali se eto ispostavilo da je bolje da ih spojimo. Međutim, ima još jedna pesma...” Nije stigao ni da završi započetu rečenicu a iz verovatno svih grla u Areni počelo je da se prolama: “Negde iz daleka čuju se daire, mesečevom rekom dolaze Cigani...” I Daire su, naravno, završavane bezbroj puta, pošto je auditorijum iznova i iznova pevao referen. Pevanje je na kraju morao da prekine lično Točak. “ Srećna vam Nova godina i Božić. Želim da iskoristim priliku da se zahvalim svima koji su došli iz svih bivših republika, kao i svima koji su stigli iz Niša, Novog Sada, Kragujevca, ma potrošio bih pola sata pominjući sve... Ovo je pravi Smak, a ne ono”, zaključio je gitarista aludirajući na "neuspeli smak sveta" od pre nešto više od nedelju dana, dok je masa već polako napuštala Arenu.

Međutim, nije sve u subotu uveče u Areni bilo toliko vrhunsko kao samo izvođenje Smaka. Program je počeo skoro, pa tačno na vreme (akademskih pet minuta kašnjenja) kada se na bini pojavila predgrupa Hipnagoga slike. Fanovi su u tim trenucima još uvek ulazili u Arenu, pokušavajući da se u parteru i na tribinama upakuju kao “sardine”, tumarajući po mraku do svog mesta ili komadića prostora na kome može da se normalno stoji. Mnogi u tami nisu uspevali da pronađu svoje sedište, a neki jednostavno od ogromnog broja ljudi nisu ni mogli da se probiju do svog mesta, pa su sve vreme stajali na stepeništu zaklanjujući vidik onima koji sede. Teške reči padale su na sve strane, dok redara na tribinama praktično nigde nije bilo da raspetljaju “Gordijev čvor” oko zauzimanja tuđih i pronalaženja pravih mesta. Na ulazak u Arenu čekalo se i po sat vremena, što je mnogo duže nego u odnosu na koncert Prljavog kazališta od pre nedelju dana, a koji je čak bio proglašen za visoko rizičan. Nervoza je učinila da ispred ulaza sa severne strane čak izbije i tuča desetak momaka uzrasta od oko 20 godina. Vriske njihovih devojaka i drugarica i povike da razdvoje zaraćene strane, redari i obezbeđenje Arene nemo su ignorisali. Tuča se sama smirila u roku desetak minuta, a kapljice krvi na pločniku ispred hale ukazivali su na to da možda i nisu svi bili samo lakše povređeni, kao što je konstatovala policija koja je stigla tek kada je sukob odavno završen. Opšta pometnja vladala je i na poslednjem kontrolnom punktu kod vrata Arene jer redari nisu pravilno usmeravali posetioce na koji tačno ulaz, u skladu sa kartom, treba da idu, pa su u guranju za mesto u “pravom” redu deblji kraj izvlačile pripadnice slabijeg pola i najmlađi posetioci. Vrhunac bahatosti i propusta organizacije dodatno je začinjena nepristojnim rečnikom redara i obezbeđenja na žalbe mnogobrojnih ljudi koji su i po pola sata čekali u jednom redu (iako im je karta na početku stepeništa pregledana i od strane zvaničnog lica su poslati upravo na taj ulaz), a zatim su morali da idu na početak drugog ili da se u njega “na silu” uguraju negde pri sredini. Zvuk na samom koncertu je u pojedinim, kratkim, deonicama bio ispunjen pucketanjem i zujanjem, nalik onome kao kada zvučnici “probiju” usled glasnoće. Tehnički problemi, koje je i sam Točak u jednom momentu priznao na bini, prevaziđeni su “u hodu”.



Komentari

  • Gravatar for Mili Vukašinović
    Mili Vukašinović (gost) | 30.12.2012. 18.49.51
    Ne znam odakle je novinar pratio cert, ali sa donjih tribina tačno preko puta bine zvuk je bio S R A M O T N O loš. Izdržah zvučno mučenje do Terazija, a onda put pod noge. Razočaravajuće u najmanju ruku.
  • Gravatar for KG
    KG (gost) | 30.12.2012. 18.53.30
    Ova postava je svirala negde oko 2000. u Kragujevcu na dočeku obične (ili srpske) nove godine, ne sećam se baš tačno.
  • Gravatar for Igor
    Igor (gost) | 30.12.2012. 19.08.29
    Ozvučenje jeste bilo loše, Točkova gitara se često preglasno i nejasno čula a glas preslabo. S druge strane, oni su majstorski odradili posao.
  • Gravatar for Mili Vukašinović
    Mili Vukašinović (gost) | 30.12.2012. 19.35.19
    Tole i ostali jesu svirali za sve pare, svaka čast, ali koja vajda kad se to ne čuje do kraja? Imajući to u vidu, treba odati priznanje prisutnima koji su očigledno napinjali uši do krajnjih granica da se prilagode buci i uživaju u svirci. To je za poštovanje, tolika ljubav prema izvođaču, a ona je po meni bila najočiglednija i najvažnija stvar u subotu uveče. A zamisli kakav bi to bio cert da je ozvučenje bilo vrhunsko...
  • Gravatar for Izdajnik
    Izdajnik (gost) | 30.12.2012. 20.46.34
    Sinoć sam, srećom, imao priliku da prisustvujem koncertu ovih legendi i pre svega pristojnih i talentovanih ljudi. Super su bili. Osećam se privilegovanim da sam čuo te divne stvari pravljenih iz srca i duše. Ono što većini bendova danas fali. Iako nisam ne znam kakav fan Smaka neke stare pesme su me baš ganule. I uopšte atmosfera u publici. Bend je delovao otvoreno, toplo i nekako srdačno iako nije ćaskao sa publikom što i inače ne volim. Bend je pokazao šta znači ljubav prema muzici koja ne pravi granice među ljudima, što je i Točak naglasio na kraju koncerta. Slušajući te pesme, stekao se osećaj velike zemlje, nekog zajedničkog duha bez obzira ko je odakle. Muzika je delovala spajajuće i ujedinjujuće. Možda zvuči stereotipno ali zaista je tako. Lično nisam video ni jedan incident. Publika je bila fina, ljubazna i nasmejana. Predgrupa je bila onako. Neko prazno rokerisanje-što se mene tiče. Ali ok za predgrupu, da nešto grmi po malo. Srećom nisu davili tri sata tako da je to bilo korektno. Hala je bila puna od partera do zadnjih tribina. Smak je svirao odlično, mada je publika to mogla sa određenim poteškoćama da razazna. Lično volim stare stvari od Smaka a one novije devedesetih baš i ne. Boris je pevao fenomenalno iako je mogao bolje da se čuje. Što se tiče obezbeđenja i ulaska u Arenu stajao sam u redu nekih dvadesetak minuta. Plus drkanje na ulazu još desetak. Da, to je bilo loše organizovano. Bilo je te pometnje na koji ulaz treba ne treba, loše označeni ulazi, zakomplikovana priča oko toga. Ipak sve ovo nisam doživeo tako strašno ali treba naglasiti lošu organizaciju oko toga. Celu priču je najviše kvarilo, ako tako može da se kaže, loše ozvučenje. Promenio sam više pozicija u toku koncerta i manje više zvuk je svuda bio prilično loš. Nedopustivo loš. Pri tom, nisam ni očekivao neki audiofilski momenat. Na tišim stvarima i nekako ali na gruvu jako loše. Pogotovo na početku. Ali ni do kraja nije bilo mnogo bolje. Zvuk je imao neki brzi eho, neko piskavo odbijanje i refleksiju kao o pločice. Točkova gitara pre svega. Bez obzira na ideju što je ona trebala da bude označena kao nešto što vodi priču ipak nije trebala onoliko da se otpanji sve vreme. Ona je nekako uglavnom brundala i bezvezno grmela u situacijama kada je i ceo bend gruvao. Ili možda u Areni ne može bolje. Glas je mogao za nijansu bolje da se čuje. Bubanj je takođe bio tih. Kasnije možda malo ispravljeno. Tako. Loš, nejasan zvuk i neizbalanisiran volumen. Nije baš tragedija kao što može da se zaključi iz ovogo što sam napisao ali prilična omaška. Baš šteta, jer mogla je biti prava uživancija. Ipak, hajde da se kaže da to nije presudno pokvarilo koncert koji je zbog samog benda, publike i divnih starih pesama bio ipak sjajan.
  • Gravatar for moca
    moca (gost) | 31.12.2012. 01.28.10
    SMAK je SMAK ane neka g.
  • Gravatar for Dijana Salomov
    Dijana Salomov (gost) | 31.12.2012. 01.47.18
    Koncert godine!
  • Gravatar for miljan
    miljan (gost) | 31.12.2012. 02.44.52
    Sjajan koncert, SMAK genijalno zvuce iako su im uvalili katastrfa ozvucenje. Ovo za dezorganizaciju je potpuno tacno. Na ulazima je bio totalni haos!
  • Gravatar for Johnny
    Johnny (gost) | 31.12.2012. 06.31.34
    Sinoćni koncert grupe Smak u Beogradskoj areni opravdao je epitet dogadjaja godine samo iz razloga što se desio .... Sam koncert je ponovo pokazao zašto grupa Smak nije zauzela ono mesto u Jugoslovenskom rock n roll – u, koje po kvalitetu zasližuje . 20 ti vek donosi i nova pravila i pogodnosti.Sinoćna bina je u najmanju ruku bila jadna.Ton ili zvuk je bio očajan.Sama svirka , koja uzgred rečeno , i nije bila u prvom planu bila je solidna.Ali tu nastaje prvi i najveći probelem.Ego R.M.Točka je bio veći i od samog Smaka-a.Ubacivanje jadnog Najde da otpeva par stvari iz nebitnog dela karijere grupe pretio je da upropasti koncert . Poslednji dobar album benda je Zašto ne voliom sneg , koji je trebao da... bude solo album RM Točka a sve ostalo posle toga je zanemarljivo.Najda nije smeo da se pojavi na koncertu a pesmu Južni voz koju maestralno peva Hoze moga o je da otpeva Čipi iz Osvajača i sve bi bilo ok.Ovako Najdino pucanje glasa i napuštanje benda , koji u tom momentu nije imao ni basistu , u sred pesme ostavlja gorak ukus.Činjenica je da je 99 % ljudi došlo na koncert zbog Borisa i on je dokazao da Smak , bar onakav kakvog ga ja volim , nije Točak već Boris. Nedopustivo velike pauze između pesama , nesnalaženje na bini i jadno obraćanje publici u jednoj reči – KATASTROFA. Na bini je mogao biti veliki video bim sa fotografijama benda iz istorije a ne da u pesmi Ukor bude korišćena fotografija Laze Ristovskog koju niko nije prepoznao.I da završim - koncert kao koncert ništa naročito , Dogadjaj kao dogadjaj izuzetno značajan .
  • Gravatar for ortak tebra
    ortak tebra (gost) | 31.12.2012. 06.33.52
    točkara nije smeo da pozove žeksa m. da pokida binu. lejm.
  • Gravatar for Dijana Salomov
    Dijana Salomov (gost) | 31.12.2012. 15.06.32
    A zasto je bilo ciji ego problematican, ako je koncert dobro odsviran? Za ego R.M. Tocka se znalo mnogo pre 2012. Pogledajte njegov intervju za Dzuboks iz 70-ih i sve ce vam biti jasno. Zar nije bitnije kakvu je muziku napravio i kako je izvodi. Meni je veci problem sto nisam mogla da ga slusam dve decenije od toga sto je on bio glavni na bini.
  • Gravatar for bob
    bob (gost) | 31.12.2012. 20.05.46
    ja sam na zalost (ili na srecu) bio na nivou 400 (gornja gornja galerija) u najdaljoj tacki od bine i zvuk je ... odvalio.. bio sam u drustvu vrlo zajebanih kolega muzicara, i svi su potvrdili da je zvuk odlican...ne kontriram ljudima s komentarima o zvuku, ali je zvuk zaista bio.. med i mleko.. uzivanje... u subotu je smak zvucao kao svetski bend (samo sto, uz to, ovi jos i jesu virtuozi na instrumentima, a ne pretenciozni show). slusao sam ih mnogo puta, a mogu da kazem da je ovo najbolje izdanje... naravno, mogla je jos ova ili ona pesma, ali to u globalu nije ni bitno... boris je pozitivno iznenadjenje, mislio sam da neke deonice vishe prosto ne moze da iznese... sve u svemu, sasvim opravdano i odlicno sto je arena bila dupke puna...
  • Gravatar for Remp
    Remp (gost) | 31.12.2012. 20.44.00
    Jel Točak liči nekome na Voren Elisa?
  • Gravatar for Dijana Salomov
    Dijana Salomov (gost) | 01.01.2013. 00.43.45
    Tako je Bobe, konacno neki normalan komentar
  • Gravatar for Vladimir Pešić
    Vladimir Pešić (gost) | 02.01.2013. 18.50.33
    Bravo za Boba. Moja ekipa, sastavljena od različiitih generacija, je bila takodje na galeriji 400, vrlo visoko , sa strane, gotovo iznad bine. Svi smo bili oduševljeni zvukom, Čulo se sve razgovetno, svaka Borisova reč, svaki ton gitare !
  • Gravatar for Kotac
    Kotac (gost) | 03.01.2013. 19.44.00
    Ako mogu da zakljucim, sledeci put bi valjalo da bina i orkestar budu u Pioniru a publika u Areni, kako bi kompletan auditorijum mogao uzivati u savrsenom zvuku...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike

CALEXICO NA KALEMEGDANU

Gde ljubav nije skrivanje

Izveštaji

LOVEFEST - prvi dan: STRAY DOGG, ZAA I DUBIOZA KOLEKTIV

Za kafanu i marihuanu

Izveštaji

EXIT, četvrti i peti dan

Elegični atomi

Izveštaji

EXIT 2013, prvi dan: CHIC featuring NEIL RODGERS

Diskoteka 21

Izveštaji

PAUL McCARTNEY U BEČU

Rokenrol.

Izveštaji

THE NATIONAL U ZAGREBU

Ljubav itd.

Izveštaji