Rap zvuk nije na margini

Wikluh Sky je po sopstvenom priznanju odlučio izađe iz medijske senke i ponovo se javno aktivira na svim poljima. Novu muziku Đorđa Miljenovića nismo imali priliku da čujemo još od 2007. i njegovog solo izdanja Ortaci ne znaju. Poslednjeg dana prošle godine objavio je zajedno sa Rahmaneejem album Do kraja sveta (besplatan download), a za Popboks otkriva da će tokom početkom januara 2013. promovisati nove kompozicije sastava Bad Copy.

Kako je došlo do najnovije saradnje sa Rahmaneeijem?

On i ja sarađujemo već skoro deset godina. Počelo je sa klupskim nastupima. Imali smo na saradnju na mom drugom solo albumu (Shappa). Uradili smo jednu drum and bass stvar i kada smo ukapirali da je to najbolja numera na albumu, shvatili smo da nema razloga da ne proširimo saradnju.

Album Do kraja sveta je samo prvi deo. Kako će izgledati nastavak i kada ga možemo očekivati?

Vol 2 se uveliko radi, na proleće će izaći. On je za razliku od prvog dela dosta mračniji i agresivniji. Međutim, ideološki i tekstutalno i on će imati happy end.

Nismo navikli da te gledamo sa gitarom u ruci i odelu, kao u spotu za Bella Morte?

Nisam ni ja (smeh). To je više bilo iz estetskih razloga. Čista simbolika. To je samo jedan omaž oličenju japi generacije koja kroz rock'n'roll traži način da na kratko pobegne iz sveta koji je okružuje. To je samo osvrt na to kako se živi u današnjem sistemu.

Šta je razlog što te posle učešća u Velikom bratu praktično nije bilo u javnosti?

Kud i kamo me je neposredno po završetku Velikog brata bilo, ali posle zaista nije. Nisu mogli da me uhvate novinari (smeh). Prvo je na red došao rad u studiju koji oduzima mnogo vremena. Čim nemaš vremena da izlaziš, automatski nemaju gde ni da te uhvate. Druga i mnogo važnija stvar je ta što sam postao otac pre godinu i po dana i što je to sada potpuno drugačiji režim života zbog kojeg nisam više medijski eksponiran nego sam bliskiji porodici.

Da li je pojavljivanje u Velikom bratu uticalo pozitivno ili negativno na tvoju karijeru?

Svega ima pomalo. Nije toliko ni pozitivno ni negativno. Sve je siva zona (smeh). Neke stvari su definitivno bile lakše da se urade posle toga, ali istovremeno su stvoreni stereotipi i neko opšte mišljenje o tome ko sam i šta sam. Ko je kakav ne može realno da ti pokaže tri nedelje boravka u kući u okviru rijaliti programa. Svako je drugačiji u drugačijim okolnostima. Nije to jedini način da se upozna neko. Bio sam u to vreme uvučen u neki milje kome ne pripadam, ali da citiram velikog filozofa: "Pogreši čovek".

Dosta si se u međuvremenu bavio poslom producenta...

Producirao sam oba albuma grupi S.A.R.S, Ana Stanić jedan... Bilo je tu još nekih pokušaja da se osavremeni pop muzika. Lagano idem ka tome.

Šta se dešava sa sastavom Bad Copy. Letos ste imaju jedan zajednički festivalski nastup?

Album Bad Copy je pri kraju i u fazi je završnog miksovanja. Već na početku godine počinjemo ozbiljno bombardovanje i sa tog fronta. Oproštajni koncert Bad Copy je bio 2008. na Exitu. Bilo je tu i ličnih stvari, a i došlo je do toga da je Ajs Nigrutin imao već dosta solo albuma, a i ja sam se sve aktivnije bavio drugim projektima... Hteli smo i da uradimo neke stvari za koje jednostavno nismo imali vremena dok smo radili u Bad Copy. Kada smo se izduvali i kada smo sve sabrali shvatili smo da je pravi čas da se ponovo aktiviramo.

Nedavno ste ti i Ajs Nigrutin sa MC Markom napravili spot za numeru Osekni se, koji je parodija na muziku Vlade Georgijeva. Šta možeš da nam kažeš o toj saradnji?

MC Marko i ja smo drugari dugo vremena, sarađivao sam sa njim i na njegovom prethodnom albumu. To je bilo iz prijateljske varijante. Jedino što su svi u javnosti protumačili da u spotu zezam Vladu Gergijeva, ali nije tako. To se nekako otelo kontroli, pa je tako ispalo. Vlado Georgijev ima 20 klonova koji sto zvuče kao on. Lično nemam ništa protiv njega. U pitanju je parodija bez namere da se bilo ko povredi, uvredi... Bilo je to samo jedno opušteno zezanje sa namerom da ljudima bude cool i da se zabave, ali, ponavljam, bez namere da bilo koga vređa ili omalovažava. Što se samog spota tiče, odnosno vizuelizacije, to je radila jedna ekipa iz Podgorice. Ja sam samo radio na tome da napravim zvuk tog mediteranskog popa i manira samog pevanja, a mislim da sam to dobro uradio.

Da li je teže biti producent ili muzičar?

Kod mene su te dve stvari povezane. To je ljubav, nije teskoba. Čak i kada je teško to su slatke muke.

Šta se ovih dana nalazi u tvom mp3 playeru?

Slušam ponajviše klasiku i dečije stvari zbog ćerke.  Zbog prirode posla slušam i ono što radim u studiju što kao producent, što kao muzičar.

Zašto je rap zvuk u Srbiji ostao na marginama iako je u svetu izuzetno komercijalan pravac?

To nije istina. Nemoj da se ljutiš, ali mislim da nije tačno. Možda pojedine medijske konstelacije ne žele da se trude da daju šansu da rap i ovde doživi svoje stelarne uspehe. Ali, vrlo dobro se zna da smo imali Beogradski sindikat koji je napunio Beogradsku arenu. Za to ne možemo reći da je događaj na margini već da je i te kako u centru pažnje.

Da li je Sindikat usamljeni primer?

Možda je jedino usamljen u smislu kapaciteta da ispuni takav prostor, ali rap je izuzetno slušan, o čemu najbolje govore cifre na You Tubeu. Mnoge rap grupe imaju i po milion pregleda. U medijima rap deluje skrajnuto jer ovde muzičari ne vode toliko turbulentne živote kao oni u SAD. Nekome ko čita žutu štampu možda naši rap muzičari nisu atraktivni. Mislim da je zbog toga umanjen njihov značaj, što je velika greška. Ali, činjenica je da sada mlađe generacije manje pažnje obraćaju na medijsko usmerenje i da više sami dolaze do onoga što žele. U tome im internet najviše pomaže. To kako se rap tretira u ili van određenih medija više ustvari i nema veze. Rap definitivno nije na margini, samo ga nema u medijima.