Glad Rag Doll

Dobar deo neprolazne zavodljivosti popularne kulture počiva u stalnim, najčešće posve slučajnim preklapanjima ponude iz njenih različitih odeljaka. Tako je negde istovremeno sa novim izdanjem i novim prevodom Regtajma, tog izvrsnog romana E. I. Doctorowa, pred ako ne srećnijim, a ono berićetnijim delom sveta Diana Krall predstavila novi album, satkan mahom od novog viđenja tradicionalnog ragtime zvuka.

Kako je reč o jednoj od retkih zvezda jazza sadašnjice sa neospornim crossover potencijalom za pridobijanje i publike sklonije uže shvaćenoj pop-muzici, Diana Krall se kreće unutar primetno omeđenog manevarskog prostora. I srećom, u svesti odvažnih međe su tu da budu prevaziđene, a Glad Rag Doll je damin novi pokušaj da izbori nešto slobode i friškijeg vazduha. Koncept je jednostavan – u pitanju je jedan od mogućih izbora poznato-priznatih trenutaka muzički bolje prošlosti, a producentska palica je predata u ruke nepogrešivog T-Bonea Burnetta.

Ako se tome dodaju učešće supruga Elvisa Costella i silina probranih instrumentalista, ovaj album je naprosto bio predodređen za visoke domete. I zaista teško je proceniti u kom se izdanju Diana Krall bolje snašla - u elegičnoj naslovnoj pesmi, u blago distoziranoj obradi klasika Betty James I'm Little Mixed Up, u izvrsnim komadima starozavetne Americane, vrhunskim numerama Lonely Avenue i Let It Rain, naglašeno melanholičnom i suptilno raštimovanom valceru Prarie Lullaby, letargičnom swingu Here Lies Love,  superiornim setnim draguljima čistijeg džez izraza Used To Love You, But It's All Over Now i Just Like A Butterfly Caught In The Rain, znalački iznijansiranoj Wide River To Cross...I treba li uošte to naglašavati – sama vokalna interpretacija je u svakom pogledu vrhunska – raznovrsna, pouzdana, diskretna i opuštena.

Ako već treba cepidlačiti, jedina mana ovog izdanja je što dosta brzo postaje kristalno jasno da se radi o istinski vanserijskom albumu. Jednostavno rečeno, ovaj „samit na vrhu“ je u potpunosti ispunio velika očekivanja sledbenika Krallove i Burnetta i inih upućenih, i biće prava šteta ako ona brojnija, a manje strpljiva publika, nekim čudom, ne reaguje na ovu mastoriju od albuma sa jednakim oduševljenjem.