Zlatni darkvudan u Sava centru

Mesto: Sava centar, Beograd
Vreme: 15. decembar, 2012.

Raport, nažalost, počinje negativnim utiskom koji, doduše, nema nikakve veze sa izvođačima i, konkretno, ovim koncertom, ali nekad i negde mora da se pribeleži. Sava centru, koji kipti od decembarskih događaja, prava je lutrija peške prilaziti iz pravca autoputa, odakle velika većina posetilaca dolazi jer isti, obično, nemaju naviku da na koncert sa klizaljkama i lopatama krenu. Šta je u čijoj nadležnosti – to je za druge tekstove i prilike, tek, da bi ovih dana sa te strane prišao SC-u na obe noge postojano i sa barem delimično suvim pojasom od kolena nadole, Žoze Murinjo mora za tebe da bude poređenja nedostojni amater na planu taktike. Nikome na čast.

Darkvudi i Bisera su na celoj turneji, naravno i u Sava centru, konceptualno zaličili na Buena Vista ft Omara Portuondo varijantu – malo oni, pa pauza i salva aplauza, onda diva sa svojih dvadesetak minuta diže atmosferu koju bend, potom, održava do kraja zvaničnog dela, ona se vraća na bis... Sve to je, u domaćoj varijanti, izgledalo lepo uklopljeno, a počelo je isto kao i na startu turneje u Novom Sadu, uz Vrtlog vira. Kratko „Dobro veče, dobri ljudi“, izgovorio je frontmen DD-a i počeo svoj dobro znani „Vuča-style“ ples, zaštitni znak benda kroz sve ove godine, kroz Centralu, Stvarnost, Ženevu, Sudar, Supernovu i Kolotečinu. Publika – mirna tokom pesama, sa sve jačim ovacijama posle svake i kulminacijom kada je na bini ostao samo Vasil Hadžimanov, jer je bilo jasno da će se pridružiti tetka mu Bisera.

Njena Ne plači, srce moje, započela je novo poglavlje koncerta, a potom je, uz komplet sviračku ekipu, zagrebala Bisera i po DD-u (Potaman). Vratio se Vuča zbog one prve (Dva) koju su Darkvudi na aktuelnom albumu Vidimo se snimili sa legendarnom pevačicom – pre i posle toga serviran je rimujući evergreen tandem Ručak za dvoje i Milo moje, nedavno revitalizovan kroz zvanične duetske verzije. Bend se u poslednje navedenoj, nekima najpoznatijoj i po verziji dua K2, utišao, publika glas konačno pustila, vešto vođena dramatika koncerta stigla je do prvog pika.

Darkvudi su dalje nastavili sami – Treći Vavilon, Šećer, O pustinji, Dorćolac... Stotinak pravilno raspoređenih po sali je sve to ispratilo igrajući, a onda se, posle sat i po, začulo „bis, bis, bis(era)“. Dug instrumentalni uvod benda i – Vuča džentlmenski izvodi Biseru, beše to Nešto sasvim izvesno. Beše to i momenat da se ceo Sava centar digne na noge, ne tako lagane usled zimske opreme na njima. Posebnost i uspeh ove teme istaknuti su i sada – jedina je bila na prvom „produžetku“ a drugi je, po Biserinim rečima, počeo neplanirano.

Ponovo ona i sestrić Vasil sami na sceni, i ponovo nije bilo teško predvideti. Nastup Bisere u bilo kojoj varijanti, pogotovo na velikoj sceni, bez Zlatnog dana bio bi nedorečen. Prepustiti se slušanju publike u refrenu pesme koja je, pre svih drugih, obeležila njenu karijeru, lep je ugođaj a svakom njenom nastupu, pa je tako bilo i sada. Još jedan povratak Darkwood Duba – Zapremina, pa Nedaleko odavde i definitivan kraj posle dva sata i pet minuta kusura.

Njih dvojica su sve Darkwoode odigrali i otpevali bez prekida. Mrdala je i ona u njihovom društvu, ali su joj osmeh i glas zablistali dok je Bisera na sceni bila. Mini uzorak ovo troje omladinaca prikladan je za celu salu Sava centra, a reklo bi se po utiscima iz drugih gradova, i za celu ovako osmišljenu turneju. Svako je našao svoje parče zadovoljstva u svetovima koji samo površno, na prvi pogled, nekima mogu da se učine kao daleki, a zapravo imaju mnogo toga zajedničkog.

Povezano:

• BISERA VELETANLIĆ I DARKWOOD DUB U STUDIJU M - Generacijski dub