Najviše ljudi na Smaku, najviše buke na Pivu

Foto: Slavoljub Radojević

Datum: 27-29. jun 2013
Mesto: Knežev arsenal, Kragujevac

Festival je ove godine održan na četiri bine – pored Main Stagea i Garden Stagea na kojima se sviralo uživo, bio je tu i Red Bull Stage kao i Silent Disco Stage koji je funkcionisao sa većim uspehom. Kragujevac je za ova tri dana posetilo i oko 200 kampera.

Kompletan program je prve večeri bio posvećen koncertu Smaka, za to vreme nijedan bend nije svirao na Gardenu. Predviđeno je da Točak i ekipa, posle uvodne svirke još jednog kragujevačkog benda, Thimble, započnu nastup u 22h, međutim, reka ljudi koja se baš tada slivala ka Arsenalu stvorila je veliku gužvu na ulazu, te se uvodna Kad spavaš sam čula sa pola sata zakašnjenja. Grupa ničim nije zakinula publiku u odnosu na veliki koncert u Kombank Areni – naprotiv, nastup je bio čak za nijansu (bluz standard Crossroads) duži. Ostatak liste, zaključno sa Dairama – copy/paste Beograda. Koncert za istoriju Arsenala, nikad do sada na toj lokaciji nije bilo toliko ljudi.

Babe, po prvobitnom planu, trebalo je da počnu nastup na Gardenu pošto Smak završi, međutim, usled pomenutog kašnjenja, nekoliko minuta su se preklopili. Žika, Ilke, Škopi i Trut su i u Kragujevcu izazvali euforičnu reakciju, sličnu onoj na povratničkom koncertu na Long Nightu u Domu omladine Beograda. Izostala je, usled zgusnutosti termina, Žikina opuštenija komunikacija sa publikom, kao i pojedini hitovi poput Mirko i Marina, a zanimljivo je da su i on i Trut imali posla na Arsenalu i sutradan, kao članovi Bajaginih Instruktora, odnosno E-Playa.

Drugo veče je donelo, uz pomenute Bajagu i instruktore, još jedan beogradski bend, Partibrejkers. Bajagić i ekipa su, šest dana posle velikog beogradskog koncerta na Kalemegdanu, priredili pomalo iznenađujuću set listu, bez Mojih drugova i Plavog safira posle dugog niza godina. Početak – očekivano lagan u poslednje vreme, ali ne i očekivan kada je u pitanju izbor pesme Ako treba da je kraj koja je, do sada, na aktuelnoj turneji uglavnom bila zavedena pod brojem četiri, pet... Kraj je, posle skoro sat i po, protekao na sasvim drugačiji način – Samo nam je ljubav potrebna. Brejkersi nisu toliko polagali na promene – prezentovali su, manje-više, standardan festivalski program u poslednjih nekoliko godina, čak su i Canetove koncertne doskočice svedene na minimum. To, međutim, ne znači da je bend zvučao neraspoloženo, naprotiv – od Ako si do Uličnog hodača potpuno je zadovoljio apetite publike koja od njih ne očekuje ni više ni manje, ni levo ni desno, već upravo to što uvek i dobije. Program na Mainu je prve večeri otvorio kultni lokalni bend KBO! zagrejavši nemalu grupu okupljenih starih pankera na pravi način tek u finišu uz obradu Alphavillea Forever Punk, dok su KKN izašli na scenu onda kad to obično na festivalima i čine – na kraju, u sitne sate. Oliver Nektarijević je porodično posebno vezan za Šumadiju, te se, veče posle originalne, i u njihovoj verziji mogao čuti Šumadijski bluz – doduše, ne prvi put, posezao je za tom egzibicijom i ranije.

Drugo, najubedljivije veče kada je Garden u pitanju, obeležili su, pre svega, Ritam nereda i Pero Defformero. Boban i Biške ne moraju da viknu „ruke gore“ da bi se to desilo. Podudaranje sa Brejkersima, koje se desilo PD-u, nije naivna, niti zahvalna stvar, no, uprkos tome, i do Maina je tada stizao glas da je na Gardenu ludnica.

Poslednje, treće večeri, pank rok zvuk je dominirao Arsenalom za šta su, očekivano, „krivci“ Hladno pivo i Goblini. Potpisnik ovih redova će uvek i iznova isticati i hvaliti vrlo raritetnu osobinu kod ovdašnjih velikih regionalnih bendova, a koju HP sa lakoćom demonstrira iz koncerta u koncert – konstantne promene. Lista koju su prezentovali ovom prilikom je, na primer, za cirka 30 posto drugačija od beogradske, mesec dana ranije na Callingu (101, Čekaonica, Debeli, Samo za taj osjećaj...), i ne samo to – ono što ostane isto najčešće ne bude i na istom mestu. Bend koji sada funkcioniše kao četvorka zvučao je više nego raspoloženo, nov singl Na ovim prostorima sasvim lepo se primio i na prostoru kraj Lepenice. O zadovoljstvu publike dovoljno govori vraćanje na bis, ne baš tipično za festivalske nastupe.

Momci iz Gajnica su, doduše, imali i sreće jer se esencija kiše koja se drznula pasti i u sam Kragujevac, a ne samo oko njega, sručila prethodno na njihove žanrovske pobratime Gobline. Taman da osveži Goluba kome je putovanje na relaciji Pakistan (gde živi) – Srbija, otkad je bend obnovljen, postalo k’o dobar dan. Podsetili su Goblini da njihova čvrsta veza sa Kragujevcem, delom zahvaljujući i Zvoncekovoj bilježnijici, traje koliko i sam bend a okupljene su, pored niza koncertnih favorita, obradovali i objavom da, za koji dan, ulaze u studio. Na Gardenu – Eva Braun kao „nosilac programa“ koji bi, zasigurno, okupio više ljudstva od nekoliko stotina duša, da se sve to nije velikim delom poklopilo sa Pivom. Sve se završilo uz standardno eksplozivni Repetitor na Mainu i ZAA opuštenciju u „bašti“.

Prateći program Arsenala obuhvatao je, pre svega, promocije knjiga sa rokenrol tematikom u Domu omladine. Vredi istaći profesionalizam i posvećenost Dejana Cukića koji je u utorak imao hitnu operaciju oka zbog pucanja mrežnjače, ali ga to nije sprečilo da se, samo tri dana kasnije, pojavi u Kragujevcu ne bi li održao obećanje pričajući o Beatlesima i svirajući ih.

Suma sumarum – Arsenal fest 3 je, baš kao i u prethodna dva slučaja, itekako ispunio očekivanja. Pored čisto muzičkog aspekta, i ostale komponente (cene, toaleti...) bile su na zadovoljavajućem nivou, poslužilo je i vreme osim pomenutog „Goblini“ izuzetka. Festival u Kragujevcu je, sad se to već može reći, izrastao u ozbiljnu manifestaciju sa kontinuitetom trajanja i kvaliteta ponude.